arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
oml-banjaluka.jpg

ЧЛАНОВИМА УДРУЖЕЊА ОМЛ ЧЕСТИТАМО ГОДИШЊИЦУ РАДА!

ЧЛАНОВИМА УДРУЖЕЊА ОМЛ ЧЕСТИТАМО ГОДИШЊИЦУ РАДА! Поштовани чланови и приjатељи Удружења ОМЛ, Пре равно годину дана, тачниjе 9. октобра прошле године, одржана jе Оснивачка скупштина нашег Удружења. Идеjа о активностима и пословима на коjима се треба ангажовати чланством у Удружењу било jе много. Покушали само да реално сагледамо своjе могућности и наша наредна Скупштина усвоjила jе годишњи план рада, уверена да ће, иако амбициозан, бити и остварен. Током године, чланови Удружења, њихови рођаци, приjатељи, познаници своjим прилозима из земље и иностранства помогли су реализациjу проjеката Удружења, о чему jе jавност редовно обавештавана путем интернет странице Удуружења. Користимо и ову прилику да им се jош jедном наjсрдачне захвалимо. У протеклоj години

devic-prebilovci4.jpg

За изградњу спомен-храма у Пребиловцима прикупљено 100.000 круна

Срби из Штокхолма уплатили су 100.000 шведских круна /11.500 евра/ за изградњу спомен-храма у Пребиловцима, гдjе ће бити сахрањени посмртни остаци око 4.000 Срба коjе су убиле усташе 1941. и 1992. године. Новац jе прикупљен на донаторскоj вечери протеклог викенда у сали духовног и културног центра „Свети Сава“ у Штокхолму и уплаћен jе на рачун Српске црквене православне општине у Чапљини. На донаторскоj вечери окупило се 120 Срба из Штокхолма, а гости црквеноj заjедници у том граду били су епископ захумско-херцеговачки и приморски Григориjе, парох чапљински jереj Данило Боро и секретар епархиjе Мирослав Бошковић. Јереj Боро рекао jе Срни да су донаторску вечеру, према благослову Његовог преосвештенства епископа британско-скандинавског Доситеjа, организовали чланови Завичаjног удружења Херцеговаца

gradina-sl.jpg

Имена наше немарности: Јасеновац и Доња Градина

И после двадесет година од распада Брозове Југославиjе и процеса дезинтеграциjе те творевине, питање мемориjалног комплекса усташких логора смрти Јасеновaц -Доња Градина, остаjе жива рана српског народа. Овај простор је место најбруталнијег губилишта једног народа у читавој историји Европе. Још у време СФРЈ, овај комплекс био је подељен природном границом реком Савом између ондашње две социјалистичке републике Хрватске и Босне и Херцеговине. Након грађанских ратова 1991-1995. године река Сава је и даље остала вододелница Јасеновца и граница између овог пута независних и међународно признатих држава Репулике Хрватске чланице ЕУ и Републике Српске – Босне и Херцеговине. Као и 1945. године када су усташе напуштале овај злогласни логор, подижући у ваздух све за собом покушавајући да униште трагове геноцида,

popis-ogm1.jpg

Удружење Огњена Марија Ливањска : Јавни позив српском народу за учешће у попису становништва који се спроводи од 1. до 15. октобра 2013. године у Босни и Херцеговини

Јавни позив српском народу за учешће у попису становништва коjи се спроводи од 1. до 15. октобра 2013. године у Босни и Херцеговини ПОПИС СТАНОВНИШТВА У БиХ 2013. ГОДИНЕ – САЧУВАЈТЕ СВОЈЕ СЕЛО И СРПСКИ НАРОД У ФЕДЕРАЦИЈИ БиХ! Јавни позив српском народу за учешће у попису становништва коjи се спроводи од 1. до 15. октобра 2013. године у Босни и Херцеговини. ЗАШТО ЈЕ ВАЖНО ДА УЧЕСТВУЈЕТЕ У ПОПИСУ СТАНОВНИШТВА? Одговор на ово питање jе врло jедноставан: –       На основу резултата овогодишњег пописа, према броjу становника у насељима и општинама БиХ, биће планирана и распоређивана државна и буџетска средства за финасирање инфраструктуре и других потреба у наредном периоду од наjмање

ogm-susret.jpg

Удружење Огњена Марија Ливањска у посети епископу бихаћко-петровачком Атанасију

Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки, господин Атанасиjе, jуче jе у владичанском двору у Босанском Петровцу примио пароха лиjевањског оца  Жељка Ђурицу и предсjедницу Управног одбора Удружења Огњена Мариjа Ливањска из Београда, госпођу Гордану Цветић Достанић. Током jедночасовног разговора епископу jе представљено стање у Парохиjи лиjевањскоj, као и пажња коjу Удружење Огњена Мариjа Ливањска и управа парохиjе усмjераваjу ка очувању и одржавању вjерских и културних обjеката. Исказана брига Његовог Преосвештенства за живот вjерника парохиjе, подршка активностима удружених расељених ливањских Срба, као и Његови савjети jачаjу дух и уливаjу додатну снагу за проналажење правог приступа предстоjећем раду. Посjета владици завршена jе посjетом манастиру Рмањ на слаповима Уне краj Мартин Брода. Извор: ОГЊЕНА МАРИЈА

11.08.2013. Парастос код Клечке јаме

На планини Клек код Огулина, у Карловачкоj жупаниjи,  11. августа 2013.  служен jе парастос за 453 Србина коjа су убиjена 1941. године.Парох дрежичко-jасенички протоjереj Милош Орељ нагласио jе да су људи, коjи су пострадали зарад исповиjедања вjере православне и припадности српском народу, своjом крви овом мjесту дали свети значаj.   Везане виjести: KОСТИ СРБА ИЗ КЛЕЧКЕ ЈАМЕ ОПОМИЊУ И ДАНАС Клечка jама 1941-2013. КЛЕЧКА ЈАМА – СТРАТИШТЕ ЖРТАВА УСТАШКОГ ЗЛОЧИНА – ГЕНОЦИДА ОСВЕШТАН ЧАСНИ КРСТ И СЛУЖЕН ПАРАСТОС ЗА ПОБИЈЕНЕ СРБЕ 12.08. 2012. Парастос код Клечке jаме  

celebic-3.jpg

Први парастос страдалима на спомен-гробљу у Челебићу!

У селу Челебићу, на спомен-гробљу на Барjаку, 3. августа jе служен помен за преко 400 мештана овог села коjи су краjем jула 1941. године побиjени од стране усташа. Током тих злих дана, око 150 мештана, у главном мушкараца из Челебића, Боjмуната и Радановаца одведено jе и бачено у jаму Бикушу, где њихове кости и данас почиваjу. Наjвећи броj мештана села Челебић, махом жена, деце и стараца побиjен jе у сеоскоj школи одакле су њихова тела коњским запрежним колима пребачена у већ припремљене гробнице на брдашцу Барjак, где су закопана. Након Другог светског рата, на овом месту jе подигнут споменик страдалима чиjа тела се jош увек ту налазе, али jе оштећен

klecka-jama-2013-4.jpg

КОСТИ СРБА ИЗ КЛЕЧКЕ ЈАМЕ ОПОМИЊУ И ДАНАС

На планини Клек код Огулина, у Карловачкој жупанији, данас је служен парастос за 453 Србина која су убијена 1941. године. Парох дрежичко-јасенички протојереј Милош Орељ нагласио је да су људи, који су пострадали зарад исповиједања вјере православне и припадности српском народу, својом крви овом мјесту дали свети значај. „Обавеза православних хришћана је да долазе на мјеста страдања и да се моле за покој душа предака, да их не заборављамо како наши потомци сутра не би заборавили нас“, рекао је парох плашчански отац Горан Славнић. Замјеник жупана Карловачке жупаније Синиша Љубојевић изразио је задовољство што се на овом мјесту потомци и поштоваоци жртава окупљају други пут, 72 године након злочина. Он

crni-lug-3.jpg

ЦРНИ ЛУГ, ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ !

Удружење „Огњена Марија Ливањска“ сваке године организује низ парастоса у ливањском крају у знак сјећања на жртве геноцида. Усташе су крајем јула и почетком августа на најсвирепији начин умориле 1.587 Срба са ширег подручја Ливањског поља, као и већи број доведених из других крајева, те оних Срба који су се затекли на ширем подручју Ливна. За истину о страдању у Ливањском крају много је значајна књига Буде Симоновића Огњена Марија Ливањска. Књига је посвећена усташким покољима над Србима у Ливну и околини, односно у селима на рубу Ливањског поља, почињеним у прољеће и љето 1941. године, а поновљеним и у најновијим ратним сукобима на том подручју, посебно током 1992. и 1993.

Јадовно и Пребиловци крвљу и моштима Новомученика Српских повезани (ФОТО)

Мартириjумска веза Јадовна и Пребиловаца освештана моштима новомученика, нераскидива, свjедочи о духу jединства идентитета српских простора страдања и пребивања, простора коjе не смиjемо заборавити, напустити, од коjих не смиjемо одустати. Одустати од сjећања на мученике значило би за српски род нестати у ништавилу. Камен темељац Храма Васкрсења Господњег у Пребиловцима освештан jе 3. августа 2013. године. Величину тренутка коjег сада нисмо свjесни осjетили су и представници УГ Јадовно 1941. из Бањалуке. Пребиловци, два пута срушени злочиначком руком у овом виjеку, опет живе или као што рече приликом парастоса  умировљени  Епископ херцеговачки Атанасиjе: „ Пребиловци су од пребивања, Пребиловци пребивању, пребиваjу, остаjу, траjу и претраjаваjу. То jе косовски завет у Пребиловцима

prebilovci-2013-21.jpg

Јадовно и Пребиловци крвљу и моштима Новомученика Српских повезани (ФОТО)

Мартириjумска веза Јадовна и Пребиловаца освештана моштима новомученика, нераскидива, свjедочи о духу jединства идентитета српских простора страдања и пребивања, простора коjе не смиjемо заборавити, напустити, од коjих не смиjемо одустати. Одустати од сjећања на мученике значило би за српски род нестати у ништавилу. Камен темељац Храма Васкрсења Господњег у Пребиловцима освештан jе 3. августа 2013. године. Величину тренутка коjег сада нисмо свjесни осjетили су и представници УГ Јадовно 1941. из Бањалуке. Пребиловци, два пута срушени злочиначком руком у овом виjеку, опет живе или као што рече приликом парастоса  умировљени  Епископ херцеговачки Атанасиjе: „ Пребиловци су од пребивања, Пребиловци пребивању, пребиваjу, остаjу, траjу и претраjаваjу. То jе косовски завет у Пребиловцима оствариван. Срби су

Гаравице

ПОМЕН ЖРТВАМА УСТАША У ГАРАВИЦАМА

У Гаравицама код Бихаћа, у суботу (3.08.2013.),  одржан jе  помен поводом 72 година од страдања више од 14.000 Срба, Јевреjа и Рома тог краjа, коjе су побиле усташе. Служен jе парастос и положени су виjенци, а помену jе присуствовао и потпредсjедник Републике Српске Емил Влаjки.   Предсjедник Завичаjног удружења „Уна“ Бошко Стоjисављевић рекао jе да се велики покољ у Гаравицама догодио од 28. jула до 4. августа 1941. године када су усташе побиле око 10.000 цивила.  „Убиjање jе било свакодневно, а људи су спаљивани у кућама, шталама, бацани су у jаме и бездане. Већина жртава затварана jе у Бихаћку кулу гдjе су пребиjани и звjерски мучени, након чега су одвожени на стратишта“, истакао jе Стоjисављевић. 

prebilovci-parastos2013-vn.jpg

Пребиловци: Помен Србима из 12 јама

У ПРЕБИЛОВЦИМА, последњем српском селу у долини Неретве, натопљеном крвљу и болом, у суботу jе одржано богослужење намењено светитељима за хиљаде српских новомученика коjе су усташе живе бацали у jаме 1941. године. По други пут освештан jе и камен темељац цркве у коjу ће бити положени посмртни остаци 4.000 Срба коjи су скончавали у 12 безданих jама око Пребиловаца. Први пут црква jе на овом месту подигнута 1991. године, а освештао jу jе патртиjарх Павле. Само годину дана касниjе, 1992. године, хрватска воjска под командом Јанка Бобетка, у коjоj су били потомци џелата из Другог светског рата, минирала jе храм са костурницом српских жртава. Геноцид у Захумљу, започет у Другом светском рату бацањем

ognjena-marija-livanjska.jpg

ПАРАСТОС ЗА 1.600 УБИЈЕНИХ СРБА 1941. ГОДИНЕ

У храму Успениjа Пресвете Богородице и над спомен – костурницом у капели Свете великомученице Марине у Ливну данас jе служен парастос за око 1.600 Срба са подручjа Ливањског поља коjе су усташе убиле краjем jула 1941. године. Парастос jе служио парох ливањски протоjереj ставрофор Жељко Ђурица, а организатор помена jе Удружење „Огњена Мариjа Ливањска“. Предсjедник овог удружења Никола Петровић рекао jе Срни да jе помену невино страдалим Србима присуствовао већи броj људи из Бањалуке, Београда и других краjева, као и Срба коjи сада живе на подручjу ливањске општине. Он jе навео да jе након парастоса организовано и дружење, а што jе била прилика да се поразговара о плановима и даљим активностима Удружења, првенствено у вези са актуелним конкурсом за

devic-prebilovci4.jpg

3.08.2013. – СЈЕТИМО СЕ ПРЕБИЛОВАЦА !

У суботу, 3. августа 2013. године, у 8 часова, код рушевине-градилишта Спомен храма у Пребиловцима код Чапљине, Херцеговина, служиће се Света литургиjа, са поменом у продужетку, а поводом 72-ге годишњице страдања становника овог села и Срба из околних села од усташа. У току љета 1941. усташе су у броjним крашким jамама, риjекамa и другим стратиштима поубиjале преко 4000 Срба из Доње Херцеговине. Само из Пребиловаца од 1000 становника, убиjено jе њих 826 , а до краjа рата броj погинулих попео се на 850, од око 1000 предратних становника. Од тога њих 600 су жене и дjеца, наjвише пострадали у Шурманачкоj jами код Међугорjа, у коjу су живи гурнути 6.августа 1941. Њихове кости, извађене из

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.