БАЊАЛУКА, 25. ЈУЛА /СРНА/ – Поводом обиљежавања 27. jула – Дана устанка против фашизма у БиХ у Другом свjетском рату, град Бањалука организуjе бесплатан превоз до Милића Гаjа у Козарскоj Дубици, гдjе ће бити одржана централна свечаност поводом овог историjског датума. Аутобуси ће из Бањалуке кренути у недjељу, 27. jула, у 15.00 часова из Видовданске улице са старе аутобуске станице, речено jе Срни у Градскоj управи. Повратак jе планиран истом трасом, по завршетку манифестациjе. У Милића Гаjу у Козарскоj Дубици у недjељу ће бити обиљежене 73 године од подизања устанка народа БиХ против фашизма. Обиљежавање ће почети у 16.30 часова полагањем виjенаца на воjничком гробљу у Кнежици, а потом ће

БЕОГРАД, 22. ЈУЛА /СРНА/ – Скупштина града Београд данас jе одлучила да се 10. маj убудуће обиљежава као дан сjећања на жртве холокауста у српскоj приjестоници. Градски менаџер Горан Весић подсjетио jе да jе Београд jедан од риjетких европских градова коjи има развиjену jевреjску заjедницу, а у свом календару нема дан посвећен страдању тог народа. „За нас, као Скупштину града, веома jе важно да се оваj дан обележава и да се подсећа на безумље коjе jе почињено, како би се дао налог будућим генерациjама да у овом граду више нико не сме да страда, jер jе друге вере и нациjе“, рекао jе Весић, преносе београдски медиjи. Бранко Шнап из Јевреjске заjеднице рекао jе да

БЕОГРАД, 16. ЈУЛА /СРНА/ – Сутра се навршава 68 година од смрти команданта Југословенске воjске у отаџбини Драгољуба Драже Михаиловића, кога су нове jугословенске власти осудиле на смрт и стриjељале у ноћи између 16. и 17. jула 1946. године. Генерал Михаиловић био jе jединствена личност у историjи бивше Југославиjа и први вођа покрета отпора у Европи, чиjу су главу њемачки нацисти уциjенили већ 1941. године, али и jедини антифашиста коjи jе осуђен за колаборациjу са фашистима. Рођен jе 1893. године у Ивањици. Рано jе остао без родитеља, па jе Михаиловића и његове двиjе сестре одгаjио очев брат, ветеринарски маjор Краљеве гарде у Београду. Студирао jе на Воjноj академиjи у Београду,

Први транспорт српске дjеце са Козаре стигао je  у Загреб 11. jула 1942. године. Страдање и наjстрашниjе смрти нису биле заустављене …       Везане вијести: КЊИГА: „ПУТЕВИМА СМРТИ КОЗАРСКЕ ДЈЕЦЕ“ – ТАЈНА ПАРЦЕЛЕ 142 НА ЗАГРЕБАЧКОМ ГРОБЉУ МИРОГОЈ Видео Култура сjећања и памћења – Јасмина Тутуновић Трифунов Диана Будисављевић – Отргнута од заборава ISTINA I POMIRENJE Нити jе Диjана Шиндлер, нити jе Станић Лустиг – Jadovno 1941.

ПРЊАВОР, 10. ЈУЛА /СРНА/ – Полагањем виjенаца на спомен-обиљежjа народних хероjа општине Прњавора, чланови СУБНОР-а обиљежили су 10. jул – Дан ослобођења Прњавора у Другом свjетском рату. Предсjедник прњаворског СУБНОР-а Новак Богићевић подсjетио jе да су Пета козарачка бригада и Прњаворски партизански одред на данашњи дан 1943. године ослободили Прњавор. Он jе рекао да jе од тог датума, па наредних 696 дана, ово био слободан град, што jе била риjеткост на простору некадашње Југославиjе. Виjенци су положени код спомен-обиљежjа борцима НОР-а у градском парку и код споменика за 71 борца посљедњег одбрамбено-отаџбинског рата у Мjесноj заjедници Прњавор. Са подручjа општине Прњавор у Другом свjетском рату учествовало jе 4.500 бораца, од

БАЊАЛУКА, 4. ЈУЛА /СРНА/ – На Мраковици ће данас бити обиљежене 72 године од Битке на Козари. Приjем високих званица у вили „Мраковица“ предвиђен jе за 9.30 часова, а парастос код спомен крста у 10.00 часова. У 10.45 предвиђено jе полагање цвиjећа на Централном спомен обиљежjу, у 11.15 часова обраћање званичника, а у 11.40 часова културно-умjетнички програм, наjављено jе из Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Српске. Обиљежавање ће бити одржано у организациjи Одбора Владе Републике Српске за његовање традициjе ослободилачких ратова. Битка на Козари почела jе 10. jуна 1942. године и траjала jе 27 дана, до пробоjа на jугозападном диjелу Козаре, 15 километара источно од села Међувође. Битка на Козари,