Зашто се Срби одричу Јасеновца и ко jе уистину крив што jе усред стратишта посађено цвиjеће у облику слова U, све од црвено-биjелих коцкица? Када и како ћемо ове године на Јадовно? Одговоре на та и многа друга питања, послушаjте у емисиjи БИГ радиjа, емитованоj jутрос. Гост: Душан Басташић, предсjедник УГ Јадовно 1941.   Послушаjте или преузмите емисиjу на сљедећем линку. Flash music player. Преузмите фаjл : Јасеновац: Кућица у (коцкастом) цвиjећу, трава око ње.. – ИНТЕРВЈУ ДР. ДУШАНА БАСТАШИЋA ЗА БИГ РАДИО (аудио)   Везане виjести: Какав jе наш однос премa страдању предака – ИНТЕРВЈУ ДР ДУШАНА БАСТАШИЋА ЗА БИГ РАДИО (аудио)  Др Басташић о “Јадовну“ На Јадовну, дан по Видовдану ДУШАН Ј. БАСТАШИЋ ЗА

Само месец дана након обележавања пробоjа логораша у Јасеновцу и послатих порука покаjања из Хрватске, група историчара из ове земље покренула jе инициjативу за истраживање тзв. троструког логора на подручjу наjвећег српског стратишта! План професора и наставника историjе из Хрватске jе да прикажу Јасеновац као радно и привремено сабирно поље у коjем су наjвећи злочини, према њиховим речима, били почињени након рата, и то над усташама коjи су радили у том логору! Овим проjектом сва истина о логору Јасеновац и монструозни злочини коjи су почињени над Србима, Јевреjима и Ромима желе се приказати као, како су то назвали, великосрпски jасеновачки мит! Директор Јавне установе Спомен-подручjа „Доња Градина“ Милорад Буква наглашава

Предсjедник Асоциjациjе избjегличких и других удружења Срба из Хрватске Милоjко Будимир сматра да посађено цвиjеће у логору Јасеновац у боjама шаховнице и у облику усташког симбола, латиничног слова У, представља наставак болесног и опасног понашања коjе велича геноцидни режим коjи, нажалост, у разним поjавним облицима изнова оживљава. „Могло се и очекивати да се поjави овакво `цвиjеће`, jер jе на простору логора Јасеновац већ уништено све оно што jе могло подсjећати на то вриjеме. Сада велика зелена пољана са `Каменим цвиjетом` на неупућене дjелуjе као травнати терен за голф“, рекао jе Будимир за Срну. Он jе подсjетио да jе овдjе до 1948. године била цигларска пећ – крематориjум, али jе и

На месту где су били затварани, мучени и убиjани људи због тога што су били “криве” националности, вере или светоназора. Догодио се злочин коjи су почини они чиjе су ознаке биле слово У и бели/црвени квадрати. Многа удружења и антифашистичке групе на Феjсбуку оштро су реаговале су након што се поjавила фотографиjа из Јасеновца на коjоj се слави усташтво – цвеће у боjу шаховнице и у облику слова У. Удружење антфашиста са Корчуле упитало jе : Да ли тамо неко има мотку. „Када видите на простору Спомен-подручjа Јасеновац да jе посађено цвеће у белим и црвеним квадратима, сложено у облику слова У, нисте сигурни jесте ли будни или у некоj

Piše: Salamon Jazbec[1]: Povijest interneta predstavlja kratku povijest manipulacije javnim mnijenjem. Koliko god pružao korisnih, značajnih i konkretnih podataka, toliko ujedno sadrži laži, obmana, opasnih i štetnih izobličavanja činjenica, pri čemu je historija omiljena meta iživljavanja mnoštva anonimnih pojedinaca i grupa.  Čini se da gotovo i nije potrebno elaborirati taj fenomen, jer svatko intuitivno osjeća kako je u nekom dijelu svojeg korištenja weba bivao žrtvom internetske podvale, ili pak svjedočio iskrivljavanju povijesne istine elektronskim putem. Povijesni je revizionizam u internetu pronašao svoj hram.  Svakog se dana na oltaru tog hrama obavlja pogansko žrtvovanje Mnemozine, majke muza i božice pamćenja. Mnemozina u grčkoj mitologiji bje božanstvo, no u ovom slučaju antičkog prokletstva za XXI. stoljeće lišena

Ово jе текст реферата припремљен за округли сто „Шеста међународна конференциjа о Јасеновцу“ чиjе jе почетак планиран за 19. маj 2014. године. Нисам путовао jер сам проценио да у данима националне трагедиjе треба и таj скуп одложити. Ако jе 1900. године на конгресу у Загребу Римокатоличка црква програмирала да на териториjама Балкана где су измешани припадници источног и западног дела хришћанства, да до краjа 20. века сви католици постану Хрвати а сви Хрвати католици, онда jе то и остварено! Део тог програма остварила jе и усташка организациjа у Независноj Држави Хрватскоj 1941-1945. године кроз план коjи jе 31. маjа на скупу у селу поред Госпића обjаснио Миле Будак: jедну трећину побити, другу

Нема, дакле, у српскоj култури простора за оданост српскоj историjи, упркос тоj историjи Вештина заборављања ниjе само нешто што омогућава живот, премда jе баш то у великом степену, него jе – можда и у исти мах – и непроцењива припрема за смрт, само искушавање смрти. Она припада мрежи коjу тка свака култура. Природу културе коjоj припадамо структуру, свести коjу нам та култура оснажуjе и чини делотворном, одређуjе – не мање од оног што смо упамтили – и оно што смо заборавили. У годинама коjе су се неприметно, али болно примакле после велике представе испуњене насиљем, убиствима, покличима народних првака, пламтећим лудилом европских народа и бакљама сиjаjућих вароши и градова, после

Будућа покољења мораjу знати шта се у Независноj Држави Хрватскоj /НДХ/ десило Србима, Јевреjима и Ромима, а данас jе потребно посветити пажњу наjновиjоj поjави фашизма у неким европским земљама, изjавио jе шеф Представништва Републике Српске у Израелу Арие Ливне.  Ливне jе, отвараjући у Бањалуци Шесту међународну конференциjу о Јасеновцу, рекао да jе она jош jедан покушаj да се младима пренесе какво jе зло учињено Србима, Јевреjима и Ромима у овом логору и да се то никад не заборави. Он jе указао на дужност спречавања наjновиjе поjаве фашизма у неким европским земљама. „Све наше мисли и осjећања посвећене су српском народу коjи страда од поплава и увjерени смо да ће и ова катастрофа проћи“, рекао jе Ливне. Владимир Лукић, предсjедник

Логорашима су резали кожу, а онда су те ране посипали сољу, мучили их глађу и жеђу, излагали нискоj температури и тешким физичким радовима – наводи руски академик и историчар Јелена Гускова Руски академик и историчар Јелена Гускова оцjењуjе да усташки логор Јасеновац, по мучењима и убиствима, ниjе имао премца међу концентрационим логорима у Другом свjетском рату. „Људи су убиjани ножевима, камама, сjекирама, чекићима, дрвеним маљевима, металним шипкама, мотикама, кочевима, каишевима, вjешањем, спаљивањем мртвих у специjалним пећима, а живих у гасним коморама“ – напомиње Гускова у интервjуу Срни. Оне коjи су изгубили свиjест и коjи су били израњавани – газили су ногама, гушили и давили у Уни и Сави. Логорашима су