Скочите на садржај
Градско виjеће забранило jе одржавање комеморациjа жртвама усташког режима испред Спомен дома у Глини Као што се већ дуже времена очекивало и наjављивало, већина виjећника Градског виjећа у Глини jе на jучер одржаноj сjедници усвоjила Одлуку о утврђивању мjеста полагања виjенаца, цвиjећа и паљењу свиjећа на подручjу тог мjеста. Тиме jе службено онемогућено одавање почасти српским жртвама
Велико Паланчиште код Приjедора. У ноћи између 22/23. октобра 1942. године усташе су на звjерски начин убиле 342 српска становника Великог Паланчишта, међу коjима 226 дjеце. Злочин су извршили припадници Друге усташке сатниjе, Осме усташке боjне предвођена поручником Батинићем. Везане виjести: Усташки покољ у Великом Паланчишту октобра 1942.год. Дара Бановић СЈЕЋАЊЕ КАО ЗАДАТАК Метак није испаљен. Све су радили кама, нож и тупа средства попут палије
БЕОГРАД/КРАГУЈЕВАЦ, 21. ОКТОБРА /СРНА/ – У крагуjевачким Шумарицама данас jе одржана традиционална антиратна манифестациjа Велики школски час у знак сjећања на стриjељање ђака, професора и грађана Крагуjевца у Другом свjетском рату. Предсjедник Србиjе Томислав Николић рекао jе да му jе драго што одавању помена присуствуjе велики броj дjеце коjа су дошла да сазнаjу истину и тешку прошлост. „Колико год година да прође од стрељања, сваки пут када jе Велики школски час као да се тог часа трагедиjа дешава“, рекао jе Николић новинарима послиjе музичко сценског приказа у Шумарицама. На Великом школском часу, београдски и крагуjевачки глумци извели су музичко-сценски програм сачињен од диjелова из више од 30 поема и драма
КРАГУЈЕВАЦ, 21. ОКТОБРА /СРНА/ – У Крагуjевцу ће данас бити одржан „Велики школски час“ у знак сjећања на неколико хиљада ђака у професора коjе су њемачке окупационе снаге стриjељале за одмазду 20. и 21. октобра 1941. године. „Велики школски час“ сваке године буде одржан краj споменика стриjељаним ђацима и професорима гимназиjе. Пjесникиња Десанка Максимовић страдању крагуjавачких ђака и професора посветила jе поему „Крвава баjка“ коjа почиње стиховима: „Било jе то у некоj земљи сељака на брдовитом Балкану, умрла jе мученичком смрћу чета ђака у jедном дану“. Уочи Великог школског часа, традиционално, у Првоj крагуjевачкоj гимназиjи одржава се комеморативна академиjа. Њемачке окупационе снаге су 20. и 21. октобра 1941. године у
Шта су поуке коjе можемо извући из Другог светског рата? Колико нам jе остало непознатих детаља о дешавањима непосредно пред и током Другог светског рата, а коjи су пресудно утицали на историjске токове у другоj половини ХХ века? Да ли нам се историjа понавља? Да ли jе нацизам жива идеологиjа? Све су ово питања коjа су разматрана и о коjима се полемисало током међународне научне конференциjе „Седамдесет година од ослобођења Београда: борба против нацизма 1944-2014“ у организациjи московског Фонда стратешке културе и београдског Факултета за дипломатиjу и безбедност. Конференциjа jе одржана у Београду, 17. октобра, дан после посете председника Русиjе Владимира Путина Србиjи. Уводно излагање имао jе др Валентин Катасонов,
У Великом Паланчишту код Приjедора данас jе, у знак сjећања на 367 цивила страдалих приjе 72 године у овом селу, одржан традиционални народни збор на гробљу жртава фашистичког терора. Делегациjе градске управе, републичке и градске организациjе СУБНОР-а и породице потомака страдалих Козарчана положиле су виjенце на спомен-костурницу и евоцирали успомене на те догађаjе у ноћи 21. и 22. октобра 1942. године. Предсjедник републичке организациjе СУБНОР-а Благоjе Гаjић рекао jе да jе тада била друга офанзива неприjатељске воjске на Козари. „Фашистичке снаге су и у овоj офанзиви насрнуле на голоруки народ, иако им jе примарни циљ био борба против козарачких партизана. Ово jе jедан од наjмонструозниjих злочина коjи jе за вриjеме
Студенти историjе из Бања Луке су, у оквиру свог проjкета „Култура сjећања и памћења“ угостили Јасмину Тутуновић Трифунов из Музеjа жртава геноцида из Београда коjа jе одржала предавање о акциjи „Диана Будисављевић“ – спашавње српске дjеце из логора. Колико у ствари знамо о тоj добротворки коjа jе спасила преко 12 000 дjеце, како jе фунцкионисао систем набавке помоћи и организациjе, колико дjеце jе касниjе пронашло своjе родитеље, само су нека од питања на коjа добиjамо одговоре прегледом овога прилога. Везане виjести: Видео: Култура сjећања и памћења – Ненад Антониjевић Видео: Култура сjећања и памћења – Душан Павловић и Мр Мира Јовановић-Ратковић Видео: Култура сjећања памћења – Драгослав Илић Видео: Култура
БЕОГРАД, 18. ОКТОБРА /СРНА/ – Шведски историчар Ленерт Палм оциjенио jе да Запад игнорише српске жртве из протеклог рата у БиХ, сматра их недостоjним, док са друге стране „часним“ жртвама сматра само Бошњаке и само оне Хрвате коjи су страдали од Срба. Осврћући се на низ новинских извjештаjа коjи су током претходног периода обjављени у његовоj земљи, а односе се на рат у БиХ од 1991 до 1995. године, Палм jе истакао да су према критериjумима Запада jедине „часне жртве“ тог сукоба муслимани коjе jе подржавао Алиjа Изетбеговић, док се хиљаде убиjених Срба нигдjе не помиње. Он jе напоменуо да су за Запад недостоjне жртве и муслимани коjи су подржавали
Парк посвећен жени коjа jе из логора НДХ извукла 12.000 српске деце смештен jе на два нивоа, између jедне прометне улице и Дунавског канала БЕЧ – У Бечу jе jуче у 9. бечкоj општини, пред неколико стотина људи, у присуству представника града Беча и српских званичника у Аустриjи, свечано отворен Парк Диане Будисављевић (1891[-]-1978). Ова Аустриjанка, удата за Србина, спасила jе животе 12.000 српске деце у фашистичккоj Независноj Држави Хрватскоj током Другог Светског рата. На свечаности jе наjпре говорила Мартина Малиjар, председница општинске скупштине Алзергрунда, коjа jе подсетила на цивилну храброст Диане Будисављевић и нагласила да се у Алзергрунду и читавом Бечу неће више дозволити фашизам. О Диани Будисављевић, као
14. октобра 1941. године, у Драгинцу jе почињен први масовни злочин над цивилима током Другог светског рата на териториjи Србиjе. Стрељано jе око три хиљаде људи. Спомен-костурница у селу Драгинац код Лознице сведочи о првом масовном злочину почињеном над цивилима током Другог светског рата на териториjи тада окупиране Србиjе Везане виjести: Србиjа jе жртвама градила нову Европу
Његово преосвештенство епископ пакрачко – славонски Јован учествовао jе на комеморациjи у знак сећања на пострадале мjештане села Кукуњевац у Другом свjетском рату, саопштено jе данас Срни из Епархиjе славонске. Окупљени народ са своjим епископом посjетио jе прво рушевине сеоског храма Свете Петке, срушеног у посљедњем рату, одакле су мjештани Кукуњевца 11. октобра 1942. године поведени на стратиште. На подручjу данашњег спомен-подручjа усташе су 11. октобра 1942. године убиле 243 српска цивила, већином воjно способна, претходно их окупивши испред сеоског храма. Током Другог свjетског рата у селу Кукуњевац страдало jе 730 жртава, од тога jе било 660 српских цивила и неколико Јевреjа и Чеха. Након комеморациjе владика Јован jе са
Дeo Улице Росауер Ланде према Мосту мира у 9. бечком округу Алсергрунд, од понедељка 13. октобра носиће име – Парк Диана Будисављевић. Таj део шеталишта, иначе намењен наjмлађима, добиће име на инициjативу одбора Српског културно-просветног друштва „Просвjета“ из Аустриjе. – У знак сећања на велико и незаборавно дело Диане Будисављевић, коjа jе у време НДХ спасла животе 12.000 српске, jевреjске и ромске деце, поднели смо захтев граду Бечу да jедна улица или парк добиjу име ове хероине – каже професор Срђан Миjалковић, председник СПКД „Просвjета“ у Аустриjи. – То смо учинили jер смо желели да одамо почаст њеном делу, али и да парк посвећен српскоj снаjи постане симбол зближавања Срба
У суботу 11.октобра (2014.год.) поводом славе Цркве Покрова Пресвете Богородице у Рујанима, Свету архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ бихаћко – петровачки г. Атанасије уз саслужење пароха гламочког оца Слободана Кљајића и веселињског оца Срђана Белензаде. За пјевницом су одговарали и појали парох граховски отац Александар Рељић и надлежни парох губински отац Жељко Ђурица. Посебан труд и напор уложили су чланови Удружења Огњена Марија Ливањска из Београда којима смо веома захвални као и господину Басташић Душану, предсједнику Удружења „Јадовно 1941“. Црква Покрова Пресвете Богородице у Рујанима, саграђена је између два свјетска рата. Порушена је 1941. године, а обновљена 1972. године. Поново је оштећена у току рата 1992. године, и
БЕЧ – Парк уздуж Дунавског канала у бечком кварту Росауерленде, у Алзергрунду, 9. бечкоj општини, добиће у понедељак 13. октобра назив „Парк Диане Будисављевић“. Диана Будисављевић jе била жена изузетне хуманости, коjа jе у Другом Светском рату, из фашистичке Независне Државе Хрватске, пре свега из логора Јасеновац, спасила животе 12.000 српске деце. Тим поводом разговарали смо са Недељком Савићем, политички активним младим Аустриjанцем српског порекла, од кога jе кренула идеjа о оваквом оживљавању сећања на Диану Будисављевић, као и са Срђаном Миjалковићем, председником Српског просветног и културног друштва „Просвjета“ у Аустриjи. Просвjета jе успела, у сарадњи са аустриjским политичким структурама, пре свега социjалдемократама, коначно да реализуjе своjу замисао да се
Група донских козака боравила jе данас у Спомен-подручjу Доња Градина гдjе су посjетили гробно поље Тополе и остатке фабрике сапуна, рекла jе виши кустос у тоj Јавноj установи Тања Тулековић. Риjеч jе о групи од 29 руских умjетника коjи су почетком седмице наступили у Бањалуци поводом обиљежавања стотину година од почетка Првог свjетског рата. „Ово jе први пут да се сусрећемо са руским умjетницима и jако нам jе драго што су показали интересовање да обиђу нашу установу“, рекла jе Тулековићева. Она jе додала да jе група умjетника, предвођена Николаjем Ђаконовим, током посjете била одjевена у традиционалне козачке ношње, те да су обилазак Спомен-подручjа доживjели врло емотивно. До овдjе сте читали
Kорушки жупан послао писмо аустријском канцелару због окупљања усташких присталица у Блајбургу.
Број туристичких аутобуса који чекају на улаз у Хрватску је за више
Код споменика у фочанској мјесној заједници Козја Лука јуче је служен парастос
Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта затражио је од Министарства правде
Дио стручне и научне заједнице у Републици Српској одбацио је иницијативу Удружења
Југословенство је оставило српски народ без светосавског и отаџбинског темеља, изнутра нас
На градском гробљу у Броду јуче је служен помен за 88 убијених
Од силине удара и задобијених повреда смртно су страдали возач (42) и
Предсједник Одбора за дијаспору и Србе у региону Скупштине Србије Миодраг Линта
Фашистоидна Ендехазија сишла је са германских територија на средње европском подручју на
Усташки злочини у Ливну и селима рубом Ливањског поља не одскачу од
Недићев праунук Александар каже да ће се породица сигурно жалити на одлуку
Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.
Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.
Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
