arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Marko_Pavic_sa_veteranima.jpg

Павић: Херојство учесника НОР-а – примјер

29. децембар 2014.

Градоначелник Приjедора Марко Павић рекао jе данас да се оваj град поноси борцима Народноослободилачког рата /НОР/, jер су они ударили темеље ономе што данас има. „Њихова борба против фашизма, хероjство коjе су показали, као и одговорност према заjедници коjу су градили, може данас служити свима нама за примjер, као и за све будуће генерациjе“, рекао jе Павић, коjи jе данас ветеранима НОР-а у просториjама Градског одбора СУБНОР-а уручио пригодан новогодишњи промотивни материjал. Он jе додао да jе посjетио борце НОР-а у знак сjећања за оно што су урадили, како би им исказао поштовање и пожелио срећне предстоjеће празнике. Предсjедник Градског одбора СУБНОР-а Вељко Родић каже да без подршке локалне заjеднице

Prepuna_slusaonica_Fakulteta_politickih_nauka_u_Beogradu.jpg

Сами смо криви: „Зашто негујемо културу заборава?“

23. децембар 2014.

У пуноj слушаоници 1 Факултета политичких наука у Београду синоћ jе одржана трибина под називом „Зашто негуjемо културу заборава?“ у организациjи  Српског политичког форума и УГ „Јадовно 1941″. Тема трибине био jе геноцид почињен над српским народом на подручjу Независне државе Хрватске и децениjама дуго «ћутање» о злочину, чиjи смо и данас сведоци.  Препуна слушаона Факултета политичких наука у Београду Учесници овог скупа: Душан Ј. Басташић, (председник удружења грађана Јадовно 1941, Бања Лука), Гордана Достанић (секретар удружења Огњена Мариjа Ливањска, Београд) и Миленко Јахура (председник Српског националног друштва Пребиловци, Београд) сложили су се у томе да свако од нас поjединачно мора дати удео у одбрани националног идентитета коjи jе и

Izlozba_Prijedor.jpg

Изложба и филм о страдању цивила на Козари 1942. године

22. децембар 2014.

У Музеjу Козаре у Приjедору вечерас jе отворена документарно-историjска изложба под називом „Година страдања – 1942“, коjа садржи избор из легата Бошка Башкота. Аутор изложбе виши кустос Музеjа Ведрана Адамовић рекла jе да су сви документи представљени на изложби из легата истакнутог учесника Народноослободилачког рата /НОР/ Бошка Башкота /1922-2013/, коjи jе 2007. године овоj установи уступио више од 1.000 копиjа архивске документациjе из периода НОР-а. „Изложба се састоjи из 11 цjелина, од коjих би свака могла бити и самостално постављена, а све обрађуjу позадину офанзиве на Козари и jесењу офанзиву коjу jе провела њемачка група ` Хофман` у оквиру свога чишћења Козаре“, рекла jе Адамовићева. Она jе додала да изложба

Crkva_u_Glini.jpg

Печат: У Глини забрањено одавање почасти жртвама усташког терора (ВИДЕО)

19. децембар 2014.

Градско виjеће града Глине 21. октобра jе дониjело одлуку коjом се забрањуjе обиљежавање и одавање почасти жртвама усташког покоља.   Црква у Глини                                                                       Фото: РТРС На мjесту гдjе jе стаjала глинска црква у коjоj су поклани Срби, више се неће смjети палити свиjеће и полагати виjенци. Због ове одлуке на Дан људских права, одржан jе мирни протест на коjем су нападнути и вриjеђани Срби. Наша екипа посjетила jе Глину. Прилог Денисa Боjићa.   Извор: РТРС

Spomen_ploca_rakovackim_rudarima.jpg

Освештан споменик раковачким рударима

17. децембар 2014.

У бањалучком насељу Раковачке Баре данас jе, на дан Свете Варваре, заштитнице рудара, служен парастос и освештан новопостављени крст и обновљени споменик рударима рудника Раковац убиjеним у усташком покољу 1942. године. Споменик jе обновило Друштво приjатеља манастира Хиландар из Бањалуке, а логистичку подршку пружио jе Републички секретариjат за вjере. Према наjновиjим истраживањима, 7. фебруара 1942. године припадници гарде усташког поглавника Анта Павелића убили су 65 рудара, а у покољу у селима Мотике, Шарговац и Дракулић убиjено jе 2.300 Срба. Предсjедник Друштва приjатеља манастира Хиландар Драгутин Вуjичић jе новинарима рекао да jе споменик обновљен и урађен достоjанствено, онако како ти људи и заслужуjу. „Сада jе већ 100 година од Првог свjетског

Milijana.jpg

Шешељ на ломачи ЕУ-Јасеновца

17. децембар 2014.

Хрвати су, за око пола века, од 1939. до 1995. направили Велику Хрватску и то геноцидом на рачун српске територије, уз невиђену пропаганду и заглушујућу хајку која се огледа у борби против, к’о бајаги, стварања Велике Србије(!?) – све под геслом „дрште лопова“, у којем је – Хрватска све већа, а Србија – све мања!? Нема месеца ни недеље, некад ни дана, у којем се над Србијом не надвије само једно – бити, ил’ не бити! Протекли дани толико су задали тема – од поновног васкрсавања Јасеновца, преко скидања магле лажи о предаји и признавању Космета, до убијања својих поданика од стране ЕУ и отимања извора прихода кроз забрану изградње

Cedomir_Antic.jpg

Чедомир Антић: Укинимо Стаљиново наслеђе

16. децембар 2014.

Као и све остале жртве тоталитарног режима, и последњи jугословенски краљ и први престолонаследник наше републике ушли су у процес рехабилитациjе приватном инициjативом     Чедомир Антић КАО и све остале жртве тоталитарног режима, и последњи jугословенски краљ и први престолонаследник наше републике ушли су у процес рехабилитациjе приватном инициjативом. Република Србиjа jе знала да некако после дуготраjног jугофилног и кроатокомунодичког лутања преузме славу, традициjе, имовину, законе и надања српске монархиjе… Умела jе да затражи континуитете и субjективитете, а када jе потребно и да се позове на партизанске године – заборави стаљинизам, а подвуче антифашизам. Ипак, она никада ниjе била спремна да преузме одговорност. У име демократиjе требало jе да се

Spomenik_pobijenim_rudarima_rudnika_Rakovac.jpg

СУТРА ОСВЕШТАЊЕ СПОМЕНИКА РАКОВАЧКИМ РУДАРИМА

16. децембар 2014.

У бањалучком насељу Раковачке Баре сутра ће бити служен парастос и освештан новопостављени крст и обновљени споменик рударима рудника Раковац, убиjеним у усташком покољу 1942. године. У Друштву приjатеља манастира Хиландара из Бањалуке, коjе jе организовало обнову споменика, наводе да ће парастос бити служен поводом Свете Варваре, заштитнице рудара. Према наjновиjим истраживањима, 7. фебруара 1942. године припадници гарде усташког поглавника Анта Павелића убили су 65 рудара, а у покољу у селима Мотике, Шарговац и Дракулић убиjено jе 2.300 Срба. У усташким извjештаjима пише да jе 7. фебруара у четири часа уjутро десетак усташа запосjело рудник Раковац и одмах убило неколико Срба коjи су спавали у радничкоj бараци. Око осам часова

stara_glinska_crkva.jpg

Срби вербално нападнути на Међународни дан људских права

11. децембар 2014.

У Глини су вербално нападнути и вриjеђани Срби учесници мирног протеста организованог због одлуке градских власти да забрани служење парастоса и помена на мjесту, гдjе jе 1941. био православни храм Рођења Пресвете Богородице у коjем jе звjерски убиjено 1.500 Срба, саопштено jе из Епархиjе горњокарловачке. „Учеснике скупа су вербално напали и вриjеђали поjедини суграђани. Чули су се повици `Цигани`, помињали су `тракториjаду`, Шешеља и друго, док jе локална полициjа стаjала по страни, не чинећи ништа да атак сприjечи“, наводи се у саопштењу. Из Епархиjе истичу да се вербални напад догодио jуче на Међународни дан људских права, коjи, као и у многим случаjевима, за Србе у Хрватскоj представља „само jош jедан

Сваки разговор Немаца са нама морао би да почне са “Опрости нам Србијо!”

9. децембар 2014.

На инициjативу проф. др Хорста Телчика, бившег саветника немачког председника за безбедност и спољну политику, 5. децембра ове године немачки Зеит онлине (Време он лаjн) пренео jе апел 60 немачких интелектуалаца из сфере политике, нуаке, културе, медиjа па и цркве под називом „Нови рат у Европи? Не у наше име !” упућеног немачкоj Савезноj влади као „посебном носиоцу одговорности за очување мира”, а због тога што „Северна Америка, ЕУ и Русиjа несвесно плутаjу у правцу рата”. Међу потписницима су, од политичара, бивши немачки председник Роман Херцог, бивши савезни канцелар Герхард Шредер, бивша председница Бундестага др Антjе Волмер, бивши савезни министри, државни секретари, председници покраjинских влада, покраjински министри, амбасадори и градоначелници.

devastiran_spomenik_na_pravoslavnom_groblju_u_klepcima_hercegovina.jpg

Не знаш ти како је с дjецом..

5. децембар 2014.

O Божи К. из Пребиловаца испричане су многе приче, а ово jе само jедна више. О Божи К. слушао сам као диjете, док сам код очевог стрица Николе, са осталом дjецом, комушао кукуруз. О њему jе нарочито волила да прича баба Милева, Божина тетка. Понављала jе, при томе, већ речено, jеднако као што нам jе упорно тврдила да ћемо престати са комушањем оног часа кад набасамо на клип кукуруза црвене боjе. Црвени клип сам упорно тражио и надао му се све до пунољетности, до када сам о Божи К. сазнао све што jе знала и баба. Или сам само мислио да сам сазнао. Одмах послиjе ослобођења, баба Милева jе наумила

Prnjavor_masovna_grobnica_Radulovac.jpg

СЈЕЋАЊЕ НА 22 ЖРТВЕ УСТАШКОГ ТЕРОРА

4. децембар 2014.

Прњаворска Борачка организациjа, општински Одбор СУБНОР-а и породице жртава уприличили су данас помен за 22 жртве усташког терора убиjене на данашњи дан 1941. године у Прњавору. Предсjедник градског одбора Борачке организациjе Момир Краjишник рекао jе да све структуре друштва треба да преносе искуства на младе генерациjе и упознаjу их са недаћама коjе су задесиле српски народ кроз историjу да не би биле заборављене. „У школским уџбеницима данас се мало о томе говори, зато jе битно да млади имаjу сазнања каква jе била прошлост њихових предака“, каже Краjишник. Предсjедник СУБНОР-а у Прњавору Новак Богићевић подсjетио jе да су међу жртвама убиjеним на данашњи дан били цивили старости од 17 до 49

Vukasin_u_Prebilovcima.jpg

ЦИЉ НАПАДА НА ЈАХУРУ – СПРЕЧАВАЊЕ ПОВРАТКА СРБА

4. децембар 2014.

Вербални напад на предсjедника Српског националног друштва „Пребиловци“ Миленка Јахуру и увреде коjе су му упућене само зато што jе Србин, приликом недавне посjете родном селу код Чапљине, у Федерациjи БиХ, парадигма су политике коjа траjе годинама и чиjи jе циљ – сприjечити повратак Срба на њихова вjековна огњишта, сматра предсjедник Асоциjациjе избjегличких и других удружења Срба из Хрватске Милоjко Будимир. „Читава наша Српска Краjина доживjела jе судбину Пребиловаца. У овом посљедњем грађанском рату завршено jе оно што екстремни националисти нису успjели да остваре за вриjеме Другог свjетског рата. Дошло jе до етничког чишћења српског становништва са подручjа Федерациjе БиХ и Хрватске. уз `благослов` и подршку Ватикана и неких других

kalendar_genocida.jpg

Календар геноцида: 04. децембар 1941. Годишњица страдања Срба из Прњавора

3. децембар 2014.

На локалитету познатом као Радуловац усташе су, 04.12.1941. у свом злочиначком походу звjерски убиле 22 мушкарца из Парамиjа, Млинаца и Чорли, чиjи jе jедини гриjех био што су православне вjероисповиjести.      Везане вијести: РАДУЛОВАЦ, СЈЕЋАЊЕ НА ЖРТВЕ УСТАШКОГ ТЕРОРА  

Jahura.jpg

Нападнут предсједник СНД „Пребиловци“ Миленко Јахура

3. децембар 2014.

Предсjедник Српског националног друштва „Пребиловци“ Миленко Јахура, приликом недавне посjете овом селу код Чапљине, вербално jе нападнут и упућене су му увреде на националноj основи. Он jе рекао Срни да га jе напао jедан Хрват, коjи jе ушао у приватни посjед српске породице да бере дивљи нар, а на упозорења Јахуре да то не чини он jе заприjетио да ће га физички напасти и вриjеђао га на националноj основи. „Рекао jе: `Више немаш ништа овдjе, ово jе Хрватска!`. Мислим да jе риjеч о истом насилнку, `хрватском бранитељу`, коjи jе приjе три и по године, на Спасовдан, храмовну славу, приjетио нашем тадашњем свештенику у Чапљини, захтиjеваjући да са звоника скине заставу

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Ју­га као ту­га

Док се ових да­на за­тр­па­ним исто­риј­ским го­ди­шњи­ца­ма тра­жи и од­го­вор на пи­та­ње

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА