Организациони одбор за обиљежавање 70 година од страдања жртава усташког злочина геноцида у Доњоj Градини одлучио jе да централна манифестациjа овог обиљежавања буде одржана 19. априла. Предсjедник Републике Српске Милорад Додик, коjи jе предсjедник Организационог одбора, изразио jе увjерење да ће оваj догађаj и ове године бити достоjанствено обиљежен и добро организован, уз присуство великог броjа грађана. На данашњоj сjедници Одбора у Бањалуци усаглашени су и оквирни програм и протокол манифестациjе коjима jе, између осталог, предвиђено полагање виjенаца и цвиjећа, помен и парастос жртвама у Спомен подручjу „Доња Градина“, Мемориjална академиjа и обраћање званичника, саопштено jе из кабинета предсjедника Српске. У саопштењу се додаjе да су на данашњоj сjедници изабрани

Папа Фрањо предложио jе представницима Српске православне цркве (СПЦ) разговор и изношење аргумената о спорним диjеловима биографиjе кардинала Алоjзиjа Степинца коjи се неће десити до jесени, тако да канонизациjа неће услиjедити овог љета, како су наjављивали поjедини медиjи, пише „Политика“. У СПЦ стигао jе недавно одговор из Ватикана на раниjе упућено писмо у коме су великодостоjници СПЦ изниjели своj став о канонизациjи кардинала Алоjзиjа Степинца, наводи лист. Вршилац дужности директора Музеjа жртава геноцида Вељко Ђурић Мишина каже да српска Црква и историографиjа имаjу кристално jасно мишљење о Степинцу и довољно релевантне архивске грађе о томе. „Римокатоличка црква у Хрватскоj била jе стуб НДХ у сваком погледу. Поуздано знамо, на основу

Ватикан покушава да направи компромис са СПЦ о проглашењу Алоjзиjа Степинеца за свеца Споменик у Јасеновцу ПРОЦЕС проглашења Алоjзиjа Степинца за светитеља могао би да буде завршен већ у jуну ове године. Обред канонизациjе контроверзног кардинала предводиће папа Фрања, коjи би требало на лето да посети Хрватску. Поглавар Римокатоличке цркве, како се незванично говори у Загребу, могао би том приликом да посети и Јасеновац и поклони се страдалима у НДХ. То би био уступак Српскоj православноj цркви, коjа папин наклон српским и другим жртвама поставља као услов за будућу посету Србиjи. Иако се Света столица засад званично не изjашњава о незваничном плану посете о коме увелико спекулишу хрватски медиjи, много

Јосип Броз Тито (Одломци из Поговора књиге В. Дедиjера – А. Милетића “Против заборава и табуа”, Сараjево, 1991.) “Концентрациони логор Јасеновац jе престао да постоjи кад су логораши 22. априла 1945. године извршили пробоj. Више од 90% логораша jе погинуло у том jуришу. У порушени Јасеновац 2. маjа 1945. године ушле су jединице Југословенске армиjе. Оправдано се поставља питање како jе ова фабрика смрти радила тако дуго после ослобођења Београда 20. октобра 1944. године и пола териториjе Југославиjе. Кад су jединице ЈА ушле у Јасеновац затекли су поред стравичног призора, разрушене обjекте, делове сачуваног оградног зида са стражарницама-осматрачницама, оштећену циглану, зидине електричне централе, столариjе, пилане и граника, као и низ других

Изложба Економиjе jасеновачког логора Изложба „Економиjа jасеновачког логора“, аутора Тање Тулековић, биће отворена у четвртак, 19. марта, у Истраживачком центру за историjске мањине у Бечу, наjављено jе из Јавне установе Спомен-подручjе „Доња Градина“. Публици ће се обратити посланица у Скупштини града Беча Аница Мацка Доjдер, директор Истраживачког центра за историjске мањине Регина Вониш и предсjедник Српског просвjетног и културног друштва „Просвjета“ Срђан Миjалковић. Аутор изложбе, виши кустос у Спомен-подручjу „Доња Градина“, Тања Тулековић представиће изложбу коjа говори о Јасеновцу, симболу геноцида фашистичке Независне Државе Хрватске над Србима, Јевреjима и Ромима у Другом светском рату, а о чему се у Аустриjи не зна довољно. Изложба садржи историjске артефакте и свjедочанства о

На Мемориjалноj академиjи поводом обиљежавања Дана сjећања на жртве усташког злочина геноцида у логору Јасеновац и Доњоj Градини, коjа ће бити одржана у Козарскоj Дубици 18. априла, биће изведен музичко-сценски перформанс. Нагласак перформанса биће на обиљежавању 70 година од пробоjа посљедње групе логораша из jасеновачког логора, саопшено jе из општинске управе Козарска Дубица. Организационим одбором, коjи jе утврдио програм и сценарио Мемориjалне академиjе, коjа ће бити одржана у оквиру комеморативног програма за обиљежавање Дана сjећања на жртве усташког злочина геноцида у логору Јасеновац и његовом наjвећем стратишту у Доњоj Градини, предсjедава начелник општине Козарска Дубица Миле Злоjутро. Приjе програма Мемориjалне академиjи предвиђено jе обраћање званичника, након чега ће глумци Драмског

У Спомен-подручjу за жртве усташког геноцида у Доњоj Градини код Козарске Дубице данас су боравили припадници Оружаних снага БиХ из трећег пjешадиjског (Републике Српска) пука Оружаних снага БиХ, рекла jе Срни виши кустос у овоj jавноj установи Тања Тулековић. Она jе прецизирала да су комплекс коjи чини Спомен-подручjе Доња Градина обишла 72 воjника те jединице из Приjедора. Наjављено jе да ће трећи пjешадиjски (Републике Српска) пук Оружаних снага БиХ 23. априла положити виjенце за жртве усташког злочина геноцида у Доњоj Градини у оквиру обиљежавања 70 година од пробоjа последње групе jасеновачких логораша. У Спомен-подручjу Доња Градина данас су боравили и учесници и организатори дводневног семинара о теми „Педагошки приступ изучавању