Стратишта НДХ Архиве - Страница 278 од 356 - Јадовно 1941.

Прихваћено идејно рјешење за Доњу Градину (ВИДЕО)

22. јануар 2016.

Влада Републике Српске прихватила је идејно рјешење Слободана Малдинија за израду идејног урбанистичко-архитектонског рјешења Меморијалног центра у Спомен- подручју Доња Градина. Према овом пројекту, меморијални центар ће се простирати на 3 500 квадратних метара и састојаће се приступног платоа, главног објекта, манифестационог платоа и вјерских објеката, а предвиђено је да у главном објекту буде и музеј жртава усташког геноцида. Вриједност пројекта је 3,5 милона марака, а у Влади се надају да би се сљедеће године могло почети с изградњом меморијалног комплекса. Вјечна ватра, као сјећање на све страдале у Доњој Градини, видео- презентације, сталне изложбе, предавања у меморијалном центру, вјерски објекти, само су дио пројекта центра у Доњој Градини, који

Изложба "Пребиловци", која свједочи о злочину усташа 1941. године у истоименом херцеговачком српском селу, отворена је вечерас у галерији бањалучког Културног центра "Бански двор".

У Бањалуци отворена изложба „Пребиловци“

22. јануар 2016.

Изложба „Пребиловци“, која свједочи о злочину усташа 1941. године у истоименом херцеговачком српском селу, отворена је вечерас у галерији бањалучког Културног центра „Бански двор“. Изложба садржи 20 паноа са фотографијама и документима о страдању 850 од укупно хиљаду становника овог села и његовој обнови. Један од аутора изложбе Драгослав Илић рекао је да би Пребиловци, ако би их посматрали само кроз страдање, били само једна црна тачка на карти НДХ. „Овдје је акценат стављен на сјећање, јер су Пребиловчани кроз обнову Пребиловаца на темељу свог националног предања створили потпуно нов живот, пресемантизовали трагедију своје дјеце из дубина трагичности у висине светости“, рекао је Илић новинарима у Бањалуци. Предраг Лозо, такође

СПЦ и Ватикан о Степинцу: Чека се комисија Свете столице

20. јануар 2016.

Изасланици српске цркве у Ватикану предали патријархов одговор на папино писмо о Степинцу. У Ватикану кажу да теоретски није немогуће да папа Фрања посети Србију већ до краја године ДЕЛЕГАЦИЈА Српске православне цркве папи Фрањи је у суботу у Ватикану уручила одговор патријарха српског Иринеја на његово писмо од прошле године, поводом канонизације Алојзија Степинца. Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, епископ бачки Иринеј и бивши амбасадор при Светој столици Дарко Танасковић предложили су и састав СПЦ за разговоре са Римокатоличком црквом о улози контроверзног хрватског кардинала. Да је ово била главна тема састанка у Риму, потврдио је јуче и митрополит црногорско-приморски Амфилохије. – У одговору нашег патријарха папи предложена је комисија за

Свеци могу бити само људи који су оставили свијетло сјећање

19. јануар 2016.

Шеф дипломатије Московске патријаршије владика Иларион Алфејев оцијенио је да би било правилно да се као свеци прослављају људи који су иза себе свима оставили свијетло сјећање и нагласио да ни Српска ни Руска, као ниједна од осталих православних цркава не може утицати на процесе канонизације које спроводи Римокатоличка црква. Алфејев је у интервјуу за „Политику“, који ће у цијелости бити објављен 24. јануара, говорећи о процесу канонизације хрватског кардинала Алојзија Степинца, рекао да жели да вјерује у конструктивне резултате предстојећег дијалога Српске православне цркве и Ватикана о том питању и да ће „мишљење српске браће бити саслушано“. „Слажем се са мишљењем које су више пута изнијели патријарх српски Иринеј

Храм Васкрсења Христовог у Пребиловцима. ФОТО: Пребиловци село на интернету.

Изложба „Пребиловци“ у Бањалуци 19. јануара у Банском Двору

19. јануар 2016.

Изложба „Пребиловци“, коjа свjедочи о злочину усташа 1941. године када су убили 850 од укупно 1.000 становника тог српског села у Херцеговини, биће отворена у уторак 19. јануара у 19 часова у галерији Банског Двора у Бањалуци . Према истраживању jапанског листа „Асахи шимбун“, Пребиловци представљаjу наjстрадалниjе село у Другом свjетском рату у Европи. На отварању иложбе говориће предсjедник Управног одбора Српског националног друштва „Пребиловци“ Миленко Јахура и Душан Ј. Басташић, предсjедник Удружења грађана „Јадовно 1941“, коjе jе инициjатор и уз Културни центар Новог Сада носилац овог проjекта. Присутнима ће се обратити и аутори изложбе, Драгослав Илић и Предраг Лозо. Изложба jе до сада била постављена у Новом Саду, Београду

Изложба „Пребиловци“ у Бањалуци 19. јануара у Банском Двору

16. јануар 2016.

Служен помен жртвама из другог свјетског рата у Драксенићу

14. јануар 2016.

У Цркви Светог јеванђелисте Марка у Драксенићу код Козарске Дубице данас је служен помен за око 360 Срба које су усташе убиле у периоду од 13. до 15. јануара 1942. године. Око 800 усташа из Јасеновца, уз помоћ домобрана, напало је дубичка села Градина, Ћуклинац и Драксенић, те убило и поклало српско становништво. Масовни масакр усташе су извршиле 14. јануара у српској цркви у Драксенићу у којој је убијено 207 људи, углавном жена и дјеце. У цркви Светог јеванђелисте Марка у Драксенићу, подигнутој уз темеље цркве у којој се десио злочин, Свету литургију и парастос данас је служио парох демировачко-драксенићки Жељко Тошић. „Молимо се данас за новомученике драксенићке јер Бог

Миливоје Иванишевић: Злодела над Србима и дан-данас се прикривају

12. јануар 2016.

Историчар Миливоје Иванишевић: У последњем рату у БиХ страдало 31.000 Срба, у Првом светском око 400.000, а Другом 721.000. Демографске чињенице годинама скриване. РС је наша највећа победа у 20. веку РЕПУБЛИКА Српска створена је животима 31.000 њених грађана који су погинули у грађанском рату у БиХ од 1992. до 1995. године. Око 1.700 Срба и даље се води као нестало, док је у овим сукобима са својих огњишта протерано њих 550.000. Пре тога, у Првом светском рату у БиХ је страдало 400.000 становника српске националности, док их је у Другом изгинуло 721.000. Толико суров и немилосрдан верски и национални погром ниједан европски народ није доживео, и то од својих

Свијет треба да сазна истину о српским страдањима

12. јануар 2016.

Шеф Представништва Републике Српске у Израелу Арие Ливне сматра да Срби не користе довољно односе са Јеврејима који могу да помогну у томе да свијет сазна за страдања Срба у Првом и Другом свјетском рату, али и у посљедњем рату у БиХ. Ливне, који је и сенатор Републике Српске, каже да је лоше то што Срби мисле да свијет зна за њихова страдања и да не морају радити на томе да се сазна истина. Он је као примјер навео да су у Холивуду у посљедње вријеме снимљена три – четири велика филма о рату у БиХ и да се ни у једном не могу видјети српска страдања, већ су Срби

Посљедњи испраћај (2)

11. јануар 2016.

Непредвиђена догађања испред колодворске зграде отела су се контроли. Заустави их заповједнички глас Хрватског полицајца. Строгим, крештавим гласом нареди Циганима: Стани, прекини! Пише: Никола Кобац Оркестар умукну. Тек што се тишина смири, по протоколу, на ред дођоше „свети оци“. У њиховој дугодишњој служби Богу и Папи – започеше своју Прву мису за живе? Одзвањају ријечи, нестају и губе се преко пруге, тамо према Дворани Лисински и насељу Трње: „Покој вјечни даруј им Господине, и свијетлост вјечна свијетлила им. Путовали у миру! Амен!“ Са друге стране „свечаног“ платоа, између Првог и Другог перона, са стране која је заклонила „почасну композицију“, на поду, са бијелим штапом у руци, у подераној партизанској униформи,

Посљедњи испраћај

10. јануар 2016.

Стигосмо на претпосљедњу станицу! Вријеме је заустављено. На свјеже асфалтираном перону одзвања бат корака прошлости. Угланцане чизме прате увјежбани корак одавно усаглашене Хрватске политике. Пише: Никола Кобац Празнина притиска, путника мало, пролазника још мање. Раскош тек отишлог католичког Божића и новогодишње ноћи прекривен је многим тајнама. Спроводник влакова, држећи под мишком металну таблицу, наслоњен на сјену перонске расвјете, ишчекује долазак композиције. Ни мало није забринут. Уобичајен је то поступак за све доласке и одласке. Истина, начуо је да овај воз/влак има посебну тежину и дужину – свечан је. Најављује крај необичном догађају. Ходајући праволинијски напријед, па мало назад чека човјек да му се на видику (У)каже модерна локомотива (У)мивена старом

Патријарх Иринеј: Не видим ништа лоше у томе да папа посети Србију

7. јануар 2016.

Посета представника једне цркве је значајан догађај и ја ту не видим ништа лоше, али битно је да ли он долази као државник или као римски епископ, изјавио је српки патријарх Иринеј за Спутњик Српски патријарх Иринеј изјавио је да се не противи томе да поглавар Католичке цркве Фрања посети Србију, али да је битно да ли он долази као државник (шеф државе Ватикан) или као римски епископ. „И једно и друго зна се у Цркви како се припрема и дешава. Посматрано са аспекта цркве и са мог личног аспекта, то је велики, значајан догађај, посета представника једне цркве и ја ту не видим ништа лоше“, изјавио је патријарх Иринеј

Степинац није био ратни злочинац, али није светац

5. јануар 2016.

Хрватски историчар Хрвоје Класић не мисли да је кардинал Алојзије Степинац био ратни злочинац, „али га оно што је чинио за вријеме Другог свјетског рата не чини светим“. Хрватски историчар Класић оцјењује да је суђење Степинцу за вријеме комунистичких власти било монтирано, али наводи да нема доказа да је он отрован. „Када се неко жели прогласити светим, онда он мора бити мученик и зато пуно слушамо о томе како је Степинац био трован, озрачен, малтретиран. Али, не постоје докази за то“ – наводи хрватски историчар за телевизију „Н1“. Он указује и на чињеницу да докази не играју велику улогу код оних који желе да остваре своје тежње. „Погледајте на интернету

Патријарх Иринеј писао папи због канонизације Степинца

4. јануар 2016.

Српски патријарх Иринеј рекао је да је Српска православна црква против канонизације некадашњег загребачког надбискупа, кардинала Алојзија Степинца, јер је он био једна од водећих личности у пронацисичкој Независној Држави Хрватској, а ништа није учинио да заштити српски народ од геноцида. Поглавар Српске православне цркве рекао је да је у два писма папи Фрањи поручио да због тога Степинац не може бити проглашен за свеца. Патријарх Иринеј је у писмима навео да није тачно да је Степинац спашавао Србе и Јевреје у Другом свјетском рату, већ да је подржавао нацистички усташки режим, пишу београдски медији. Поглавар СПЦ-а рекао је да је у писмима папи навео само оно што су историјске

Patrijarh_Irinej_Papa_mi_je_rekao_da_nije_hvalio_Stepinca.jpg

Откривамо што тачно смета СПЦ у вези канонизације Степинца

3. јануар 2016.

У првом писму папи Фрањи патријарх Српске православне цркве пише: ‘Ми Вас, Ваша Светости, молимо да питање канонизације кардинала Степинца скинете с дневног реда и препустите непогрешивом Суду Божјем’ Мотивиран искључиво жељом да се задовољи велики и оправдани интерес јавности, али и да се престане манипулирати неинформираним грађанима, међу њима и вјерницима, како католичким тако и православним (али и другим, жидовским, на примјер), замолио сам патријарха Српске православне цркве (СПЦ) господина Иринеја да ме прими на разговор како бих из прве руке сазнао што точно смета СПЦ-у у најављеној канонизацији загребачког надбискупа и кардинала Алојзија Степинца. Сусрет се догодио у суботу 28. студенога у сједишту патријаршије, у Београду, а разговор