У организацији Министарства просвјете и културе Републике Српске и Републичког педагошког завода у Козарској Дубици одржан је семинар под називом „Страдање Срба, Јевреја, Рома и осталих народа у логорима Доња Градина и Јасеновац“. Семинар, на којем су главни предавачи били историчари Меморијалног центра за јеверејске жртве Холокауста “Јад Вашем“ из Израела, намијењен је професорима српског језика и историје у средњим школама Републике Српске, чија је дужност да историјске чињенице о страдањима у Јасеновцу и Доњој Градини преносе својим ђацима. Истина о свирепим убиствима 700. 000 јасеновачких жртава не смије бити заборављена и дужност је образовног система и цивилизацијског друштва, порука је семинара. До сада је кроз овакве семинаре прошло 65

Посланик у Народној скупштини Републике Српске Дарко Бањац изјавио је да је изучавање и преношење истине о страдању у Јасеновцу и Доњој Градини значајно за историју читавог српског народа, која не смије да се заборави. Он је у Козарској Дубици рекао да је на територији Балкана у Другом свјетском рату страдало више од два милиона Срба, а само у јасеновачком стратишту Доња Градина више од 500.000 жена, дјеце и људи који су невино страдали. Бањац је додао да је много људи убијено у Хрватској БиХ и Србији само зато што су били православци и Срби. „Зато Доња Градина треба да буде подручје од значаја за читав српски народ, односно за

У припреми документарни филм „Завештање“ Ивана Јовића – сведочанства о страдању Срба у усташком логору Четири године снимања, 450 сати архивског материјала и око сто сведока страхота у Јасеновцу биће сажето у два сата документарног филма „Завештање“, аутора Ивана Јовића. Филмом, који ће бити завршен у мају, биће обележено 75 година од формирања логора у Јасеновцу. – „Завештање“ се разликује од уобичајених прича о овом логору. Реч је о својеврсним видео-тестаментима, личним причама бивших затвореника – објашњава Јовић за „Новости“. Његови саговорници присећали су се ратних страхота, али и живота пре и после логора. – Они нису само сведоци страдања у НДХ, већ сведоци целог једног века. У интервјуима су

Миломир Марић у телевизијској емисији Ћирилица, 8.2.2016. године, у тренутку када његов гост Александар Дорин отвара своју књигу о страдању Срба у Сребреници, да фотографијом покаже гледаоцима ужасно страдање Срба, каже строгим гласом: „Затвори књигу.“ Алексанар, гости у студију, па сигурно и многи гледаоци као да су били трауматизовани. Нико од гостију да упита Марића зашто да затвори књигу, зашто да се не прикаже и страдање Срба, зашто да се не прикаже истина, без обзира колико је трагична и болна, и можда баш због тога. Миломир Марић можда је још и међу храбријима који износе у јавност истину о српском страдању. Тада се сјетих своје изјаве од прије више година

Министар просвете Републике Српске Дане Малешевић починио је нови „злочин“ над уморенима у усташким логорима смрти, тако што је потпуно приватизовао реализацију пројекта изградње Спомен-подручја Доња Градина. Малешевић је тешко обмануо и институције РС, прије свега Владу РС, потом све грађане РС, јер је својевољно одбацио резултате проведеног конкурса и предложио рјешење о којем никакву оцјену није дала стручна јавност. На овај начин, Малешевић је приватизовао кости побијених у Јасеновцу и Доњој Градини, њихове сјени, сјећање на њих, бол њихових породица, а све у покушају да на овом страшном злочину он и архитекта Слободан Малдини своје име упишу „у историју“. Сама та чињеница је злочиначки акт, а све су прилике

Преносећи патријархов говор из Пакраца, српски медији наводе да је поглавар СПЦ говорио о стотинама и стотинама мученика страдалих само зато што су Срби православци – хрватски извештачи, међутим, потенцирају да је патријарх Иринеј „ поновио одбачену синтагму о ’стотинама хиљада жртава’” злогласног логора Преносећи патријархов говор из Пакраца, српски медији наводе да је поглавар СПЦ говорио о стотинама и стотинама мученика страдалих само зато што су Срби православци – хрватски извештачи, међутим, потенцирају да је патријарх Иринеј „поновио одбачену синтагму о ’стотинама хиљада жртава’” злогласног логораДелегација Синода у Пакрацу Последња седница Светог архијерејског Синода Српске православне цркве завредила је нарочиту пажњу јавности, а што се ретко догађа будно су