Стратишта НДХ Архиве - Страница 24 од 356 - Јадовно 1941.

Грубишно Поље, 28. септембар 1942. – Масовни злочин на Трандлеровој дјетелини

28. септембар 2024.

Крајем септембра 1942. године почела је непријатељска офанзива на Билогори у којој је учествовало 5.000 хрватских усташа, домобрана и Нијемаца. У Грубишном Пољу је 28. септембра 1942. године убијено 69 људи, у Малом Грђевцу 62, Сибенику 87, Великој Ператовици 67, Тополовици 66, Гакову 48, Малој Ператовици 37, Брзаји 32, Великој Дапчевици 31, Малој Дапчевици 32 и Лончарици 15 људи. Непријатељ је тада у логоре, јасеновачки и сисачки, отјерао 3.000 становника, углавном жена, стараца и дјеце, од којих се вратио врло мали број. Број Срба са Билогоре био је више него преполовљен ликвидацијом 487 мушкараца на Јадовну и острву Пагу почетком јула 1941. године, исељавањем 2.500 људи у Србију, те одвођењем

Жарко Видовић: Наше „комисије“ чекале, до дана данашњег, да сведоци Јасеновца поумиру!

27. септембар 2024.

Пробој из Јасеновца су извршили занатлије. Схватали су да им је то једини спас, јер су сазнали за наредбу да буду поубијани, као једини преживели сведоци. Заточеници („логораши“) раде, док могу, само „гробарске послове“. Додуше, ту у близини су и бараке. Али у њима су само занатлије – свеједно да ли Срби, Јевреји, Муслимани или Хрвати! Они живе у баракама, у којима су и радионице, редовно добијају храну, јер су њихови занатски производи и услуге неопходни усташком гарнизону и домобрану. Међу занатлијама и стручњацима је и доктор Зец, па чак и неки сарајевски Јевреји, „занатлије“. То је значајан моменат чувеног „Пробоја“, априла 1945, о којем се, из посебних идеолошких разлога,

С. Аврамов: Негирање наших жртава већ јако иритира Србе, оснивамо Меморијални центар

26. септембар 2024.

Пред крај живота, проф. др Смиља Аврамов је била свјесна снажног и континуираног процеса извртања и негације истине о Покољу, геноциду почињеном над Србима од стране НДХ. Ангажовала се око идеје о формирању Мемориjалног центра за српске жртве. Сматрала је немогућим да се у Београду, на мјесту Старог Саjмишта формира Мемориjални центар jевреjских жртава jер се, како је рекла, зна колико jе тамо Срба страдало. Данас, када је очито да се на том мјесту подиже Музеј Холокауста а да Срби нису смогли снаге, памети и историјске одговорности да подигну Музеј Покоља, вриједи се подсјетити њених ријечи. ОВАКО ЈЕ ГОВОРИЛА СМИЉА АВРАМОВ Без обзира на стварност да су Срби балкански народ

Божидар Соколовић: Илија Десница јунак са Оштреља

24. септембар 2024.

Уначка долина у борби за опстанак 1941. „Грађа за ову спомен књигу устанка у борби против хрватских усташа и спречавању биолошког истребљења српског живља на широj тромеђи Босне, Лике и Далмациjе, заснована jе на сећању устаника, данас са обе стране океана, коjи су жртвовали себе да би други живели.“ Прочитаjте књигу Божидар Соколовић: Илиjа Десница jунак са ОштрељаAcrobat PDF dokument, 12MB „Овај пројекат је суфинансиран из Буџета Републике Србије – Министарства информисања и телекомуникација. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Невјероватна судбина Србина који је умакао усташком ножу (ВИДЕО)

23. септембар 2024.

Невјероватна судбина Србина из села Доњи Придјел код Добоја саткана је од боли, трагедије, ратног злочина, губитка идентитета и ипак – срећног краја. Као двогодишњак претекао је испред усташког ножа, двије деценије живио је под наметнутим муслиманским именом и презименом. Ексклузивно за Печат говори о животној потрази за изгубљеним српским коријеном, идентитетом и износи сумњу да су стотине и стотине српске сирочади након Другог свјетског рата изгубиле сопствени и силом прилика пригрлиле други национални идентитет. Извор: РТРС

Мајку су му заклале усташе, узела га муслиманска породица: Нисам ја Омер, већ…

21. септембар 2024.

Нисам ја Омер Синановић, већ Драгољуб Благојевић! Тачно је да сам, најпре, од рођења па до 23. месеца живота био Драгољуб, док ми усташе не заклаше мајку. Потом сам све до 24. године био Омер, а од тада сам оно што и јесам – Драгољуб. Овим речима некадашњи питомац Државног дечјег дома у Тешњу недалеко од Добоја у БиХ одговорио је на најаву да ће се прусутнима на промоцији књиге „Државни дечји дом Тешањ (1946-1959)“ Јасмина Манџукића, на Старом граду тешањске тврђаве, обратити Омер Синановић. Крепки, сада 80-годишњи Добојлија испричао је да мајка Цвијета кобног 9. децембра 1941. није успела да умакне крвницима Јуре Францетића. Са пеленом у руци пронађена

Велика мапа „Јасеновачки логор 1942“

21. септембар 2024.

Из књиге „Јасеновачки логор“ др Николе Николића доносимо велику мапу логора из 1942. године. (Преузмите мапу, PDF) ЛЕГЕНДА УЗ ВЕЛИКУ МАПУ „ЈАСЕНОВАЧКИ ЛОГОР“ Извор: Стање ствари

Монодрама ,,Туга која траје цијели живот“ у Суботици

20. септембар 2024.

Дванаеста манифестација „Дани Српске у Србији“ биће свечано отворена 20. септембра у Народном позоришту у Београду, а програми из Српске биће представљени у 12 градова Србије. У Суботици ће бити изведена монодрама „Туга која траје цијели живот“, која је ове године изведена у Доњој Градини на Дан сјећања на пробој логораша из концентрационог логора Јасеновац, једног од највећих и најстрашнијих логора смрти у Европи који је постојао у Независној Држави Хрватској од 1941. до 1945. године. Извор: ЈУСП Доња Градина

Србољуб Живановић: СРБЕ У ЈАСЕНОВЦУ KУВАЛИ ЖИВЕ У KАЗАНИМА ЗА САПУН

18. септембар 2024.

Доктор Србољуб Живановић, патолог који је 1964. предводио ексхумације у Јасеновцу, присећа се за Србија Данас најпотреснијих детаља свог истраживања. Србољуб Живановић (83) је по објављивању извештаја своје комисије 1964. године морао да побегне из Југославије пошто се комунистичким властима није допало то што је утврђено да је у систему логора Јасеновац убијено више од 700.000 Срба. – Савез бораца Хрватске и Савез бораца БиХ тражили су 1962. године да се нешто уради по питању тачног преобрајавања жртава у систему логора Јасеновац. Југославија је тада била и под снажним притиском Западних земаља да се установи тачан број жртава Другог светског рата у Јасеновцу, једном од најсмртоноснијих нацистичких логора у Европи,

Пoрицaњe и тишинa

17. септембар 2024.

У српњу смo писaли кaкo су прeдстaвници извршнe влaсти минирaли излoжбу с Meмoриjaлним музejoм Хoлoкaустa у Вашингтону jeр je нa jeднoм пaнoу трeбaлo писaти дa je у НДХ прoвeдeнo гeнoциднo нaсиљe нaд Србимa. Kao пaсивни прoмaтрaчи и aктивни суучeсници у тoмe су судjeлoвaли прeдстaвници хрвaтскe дeлeгaциje IHRA-e, чиja je супрeдсjeдaтeљицa билa Сaрa Лустиг, кoja je нeдaвнo имeнoвaнa в. д. рaвнaтeљицoм JУСП-a Jaсeнoвaц. Пишe: Хрвoje Шимичeвић Прoшлe гoдинe хрвaтску влaду je дoпaлa чaст дa угoсти рoтирajућe прeдсjeдaњe Meђунaрoдним сaвeзoм зa сjeћaњe нa Хoлoкaуст (IHRA), нajвaжниjим свjeтским мeђудржaвним тиjeлoм кoje je oснoвaнo зa jaчaњe и прoмицaњe oбрaзoвaњa, сjeћaњa и истрaживaњa Хoлoкaустa. Нajaвљуjући дoмaћинствo, тaдaшњa зaмjeницa шeфицe хрвaтскe дeлeгaциje при ИХРA-и Сaрa Лустиг дoдaтнo je

МИРКО ЦРЕВАР: Како сам преживио покољ у Цреварима на Кордуну

16. септембар 2024.

Мирко Цревар је рођен 1925. године у Вргинмосту, од оца Милоша (Миле) и мајке Анице из Славског Поља рођене Самарџија. Било их је петоро дјеце, најстарија сестра Мирка, брат Ђуро сестре Даница и Катарина, Мирко и најмлађи од њих је брат Петар. Мирко Цревар је био свједок покоља у Цреварима када су усташе покупиле у ноћи 10. на 11. август 1941. редом жене и дјецу и одвели их на жељезничку станицу. Ту су живјела 143 становника у 23 домаћинства. Најмлађи међу њима имао је нешто више од годину дана, а најстаријa жена Петра Цревар око 75 година. – Ујутро су припуцали док су сви спавали. Ја ту ноћ нисам хтио

Јасеновачке бројке по Војдрагу Берчићу

15. септембар 2024.

Аритметика јасеновачког убијања у коју се 1945. упустио иследник Југословенске армије саслушавајући Фра Сотону, једног од команданата овог демонског стратишта, обезвређује данашње, оловно нумеричко сидро од сто хиљада жртава Током маја и јуна 1945. године у Загребу, Војдраг Берчић (1918–2004.), 27-годишњи правник из Сплита, партизан од 1941. и иследник загребачког Војног суда Југословенске армије, каснији филмски и позоришни режисер и сценариста, водио је дуге и мучне дијалоге са командантом Јасеновца, рашчињеним фра Томиславом Филиповићем алијас Мирославом Мајсторовићем, познатим и по надимку Фра Сотона који му је наденуо један комуниста у Јасеновцу док му је Филиповић, камом, изнуђивао „признање” да Бог постоји. „И даље не вјерујем да Бог постоји, али вјерујем

Свети новомученици јасеновачки, молите Бога за нас!

8. септембар 2024.

Свети новомученици јасеновачки, молите Бога за нас! Због верности Богу и Божјој правди пострадасте телом – земља се растужи; ал’ спасосте душе – Небо се весели. А преци се ваши распеваше Небом, на капији Раја сретоше вас песмом: Имена су ваша у књизи вечности, улазите у Рај, децо бесмртности! Ми на земљи, род ваш, кличемо вам у глас: Мученици нови, молите за нас!

Ђакон Будимир Кокотовић: Свети свештеномученици горњокарловачки

8. септембар 2024.

Мартилогиј (мученикослов) свештенства и монаштва Епархије горњокарловачке Књига „Свети свештеномученици Горњокарловачки – Мартирологиј (мученикослов) свештенства и монаштва Епархије горњокарловачке“, коју је написао ђакон Будимир Кокотовић, представља значајно историјско сведочанство о страдању свештенства и монаштва Горњокарловачке епископије током Другог светског рата. Издата са благословом Његовог Преосвештенства Епископа горњокарловачког г. Герасима, књига је објављена од стране епархијске издавачке куће „Мартириа“. Мученикослов свештентва и монаштва карловачког владичанства, према речима Његовог Преосвештенства Епископа горњокарловачко г. Герасима, представља дело које нас подсећа на један од најмрачнијих периода у новијој историји. Ова књига ђакона Кокотовића остаје као подсетник будућим генирацијама на покушај затирања и истребљења једног народа на територији Независне Државе Хрватске. Епископ Герасим наглашава да

Гаравице: 83 године од усташког злочина над 12.000 Срба

7. септембар 2024.

У Гаравицама код Бихаћа, једном од највећих стратишта српског народа у НДХ, обиљежавају се 83 године од усташког злочина над 12.000 Срба, међу којима је био велики број дјеце. Служен је парастос и положени вијенци и цвијеће на споменик. Парастосу, који је служио парох бихаћки Славиша Милиновић, присуствовали су министар рада и борачко инвалидске заштите Републике Српске Данијел Егић, као изасланик предсједника Републике Српске Милорада Додика, државни секретар у Министратству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Ђорђе Тодоров, представници СУБНОР-а, Удружења „Гаравица 1941“, Борачке организације, Организације старјешина Војске Републике Српске и Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука Оружаних снага БиХ. На обиљежавању страдања у Гаравицама и данас отворене провокације из Федерације.