arrow up
natpisnacrkvi.jpg

Масовни покољ Срба на „Мехином стању“ августа 1941.

На Мехином стању у времену од 30. jула до 14. аугуста 1941. године убиjено jе 7.000 Срба, мушкараца, жена и дjеце. Само из села: Комесарца, Савић Села, Боговље, Маљевца, Бухаче, Црног Потока, Глинице, Гоjковца, Шиљковаче, Крстиње, Широке Риjеке, Јагровца, Свињице, Рушевице, Делић Пољане, Пашин Потока, Жрвнице, Купленског и Селишта убиjено jе 4.000 српских сељака. Мехино стање jе земљиште на граници Слуњског и Кладушког котара гдjе jе пред рат 1941. године jугославенска воjска ископала противтенковске ровове. Њих су усташе Независне Државе Хрватске краjем jула и почетком аугуста 1941. године искористиле за масовни Покољ српског народа с подручjа котара Слуња и котара Велика Кладуша. Србе су затварали у Српскоj православноj цркви у

Зоран Ђуран: Коме су потребна сећања, а коме заборав

Срби из Челебића и околних села морали су своју децу слати у школу у исту кућу у којој су им зверски убијане и силоване мајке, сестре, ћерке… И да о том ћуте. Поводом јавних манифестација грађана с намером да се изразе сећање и осуда етничког чишћења Срба у операцији „Олуја“ 1995, поједине јавне личности ових дана иступају без искреног солидарисања према страдалима и прогнанима, с очитом намером да позову Србе да поново све забораве, у неком новом „вишем интересу“. Невероватно су злонамерни закључци које критизери изводе из таквих манифестација, као што је била невероватна и гротеска у СФРЈ, коју смо као народ очито наследили – да није добро за нас

Душан Бабац: У Хрватску на море, из мог угла

Срби из Трибња Шибуљине су тешко пострадали током Другог светског рата, понајвише у усташком концентрационом логору Слано на острву Паг. Прва хапшења Срба започела су већ у априлу месецу 1941. године и одвођење на стратиште у Јадовно. Рођен сам у Београду, као и мој отац Марко, деда Павле је рођен у Задру (недавно је Задарска улица на Косанчићевом венцу, која је тамо уживала станарско право још од 1896. године, избачена из града да би се уселио Добросав Ћосић, калемар из Велике Дренове) а прадеда Марко је рођен у једном малом приморском селу у подножју Велебита по имену Трибањ Шибуљина. Трибањ Шибуљина се налази у у задарском залеђу у тзв, Велебитском

Злочин над Србима из села Крш бацањем у јаму „Нездравка“ у Доњем Косињу (Лика)

 У знак сјећања на 82-годишњицу злочина над жетеоцима из Крша  српске националности, који су мучени, клани и силовани  а након тога бачени у јаму. Пише: Ђорђе Пражић Јама „Нездравка“налази се уз сами пут који води из Вукелић Села (Доњи Косињ), преко Мајдана, Милетић врха, Вршчића, покрај Пишталине према Брујином врху. Испод саме Пишталине са лијеве стране пута идући из Вукелића, на око десет метара удаљености од пута, тачна је позиција јаме „Нездравка“. У њу је 10.08.1941. године заклано и бачено 11 особа српске националности из Крша, који су ухапшени од стране усташа на косињском каменом мосту у Косињ- Мосту, када су ишли са жетве. Наиме, међу преосталим српским народом прочула

КАЛЕНДАР ГЕНОЦИДА НДХ У ХЕРЦЕГОВИНИ, 8. ЈУН: Ужас Капавичке јаме и злочин у Изгорима

Хрватске власти су почетком јуна 1941, започеле планску ливидацију Срба у источној Херцеговини како би се ријешили бунтовног епског српског елемента према црногорској граници и како би увукли муслимане у злочине и тиме их везали за НДХ, а супротставили их Србима и изложили их тако српској евентуалној српској одмазди. Мора се рећи да су се муслимани у великој већини прихватили улоге коју им је за њих Загреб одредио. Љубињски срез Од 3. до 8.јуна усташко вођство у Љубињу на челу са Леом Тогоналонм, које је на располагању имало масу хрватских усташа из Попова поља и муслимана из Љубиња и околине, успјело је у селима Капавици, Поцрњу, Ранковцима, Влаховићима и Убоску

Календар геноцида: 08. август. Годишњица страдања Срба из Лике и Кордуна

На данашњи дан биљежимо неколико страдања Срба у Другом свjетском рату. Мехино стање, на граници Слуњског и Кладушког котара. Раниjе ископани ровови jугославенске воjске за одбрану домовине послужили су усташама Независне Државе Хрватске за масовно губилиште српског народа. У времену од 30. jула до 14. аугуста 1941. године убиjено jе на овом стратишту 7.000 Срба, мушкараца, жена и дjеце. Само из села: Комесарца, Савић Села, Боговље, Маљевца, Бухаче, Црног Потока, Глинице, Гоjковца, Шиљковаче, Крстиње, Широке Риjеке, Јагровца, Свињице, Рушевице, Делић Пољане, Пашин Потока, Жрвнице, Купленског и Селишта убиjено jе 4.000 српских сељака. Велика Кладуша, Српска православна црква, мучилиште и губилиште Срба, њих више од 2.450 у времену од 30. jула

Имена жртава усташког геноцида у Ливну и околини љета Господњег 1941.

У љето 1991. године, када jе у штампу кренуло прво издање књиге „Огњена Мариjа ливањска“, педест година након тог крвавог љета 1941, коjем jе посвећена, jош ниjе био дефинитивно утврђен ни списак стратишта, а камоли имена свих жртава усташког геноцида на подручjу Ливна и Ливањског поља. Ти  подаци ниjесу у потпуности сређени ни до данас и како вриjеме пролази, све jе мање наде и изгледа да ће таj тужни и застрашуjући именик икада бити комплетиран, jер jе из дана у дан све мање свjедока и савременика,  поузданих и вjеродостоjних. Уз све то, на овим просторима jе у међувремену прогрмио jош jедан рат, догодили се нови злочини и погроми над преосталим

др. Ђуро Затезало

Др Ђуро Затезало: Покољ у Лици на подручју МЛАKВА – KОСИЊ – KРШ

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА ГОРСKИ KОТАР И ЛИKА МЛАKВА – KОСИЊ – KРШ Милица Радовић Почуча, Kрш Градина Kосињ Свеједно убио ме данас а убио сутра   Усташе су извршиле масовни покољ српског народа у селу Млаква 6. аугуста 1941. године и већ сутрадан 7/8. аугуста исте године у шуми Обљај поклаше 47 мушкараца, жена и дјеце. Свједочење Милице Радовић Почуче о том и другим усташким злочинима записао је Дане Ластавица у Kосињу 24. јула 1985. године. Милица је испричала: „Kада је био опћи покољ Срба у Млакви 6. аугуста 1941. године неко је

Prebilovci_stradanje_4.jpg

КАКО ЈЕ ПРЕБИЛОВАЧКА НЕЈАЧ ГУРАНА У ШУРМАНАЧКУ ЈАМУ, У КОЈОЈ ЈЕ СКОНЧАЛО 2000 СРБА

Приступа Тиквеша Мехмед син Салке родом из Шурманаца, срез Мостар, сада се налази у Шурманцима стар 35 година, по занимању земљорадник,  прописно опоменут на казивање истине, изjављуjе… Од комисиjе су присутни: Записничар:                                                                      Секретар Зем.Ком. Невенко Баста                                                                        Ђуро Боснић Приступа Тиквеша Мехмед син Салке родом из Шурманаца, срез Мостар, сада се налази у Шурманцима стар 35 година, по занимању земљорадник,  прописно опоменут на казивање истине, изjављуjе Тиквеша Ибро п.Алиjе 46.год. земљ,. из Шурманаца срез Мостар. Зубац Данило, п. Јерка, Хрват, 26 година, земљ,, из „  „ „ Опоменути на дужност казивања истине изjављуjу: 5. августа 1941. увече стигао jе на станицу у Шурманцима посебан воз коjи jе имао 6 теретних затворених

спомен подручје Шушњари – Сански Мост

Софија Праћа – Вељовић, Геноцид у Санском Мосту

Тачно 3. августа 1941. године усташе долазе у кућу Зурунића и траже учитељицу Драгу, јер је она муслиманка прешла на православну вјеру, да би се могла вјенчати са Зурунић Перицом. Босу је одводе до Машинског моста, гдје су стријељани Видовићи, малтретирају је док она скаче у Сану, они је ваде, расијецају јој груди и стављају на ране со и тако крваву бацају у ријеку, пуцају у њу, убијају је и у клечећем положају је закопавају. То је чинио усташа Зукић Химзо зв. Чико. Сански Мост (162 метра надморске висине, 44-45 степени географске ширине и 15-17 степени географске дужине) лежи у долини ријеке Сане, у југозападном дијелу Босанске Крајине, између планина

Зашто Сарајеву смета подсећање на децу Козаре? | гост: Борис Радаковић

Историчар и кустос Меморијалног музеја на Мраковици, у оквиру Националног парка “Kозара” Борис Радаковић, говорио је у емисији “Релативизација” Љиљане Смајловић о овогодишњем обележавању годишњице Kозарачке битке, реакцијама које је то обележавање изазвало, страдању цивила у Другом светском рату и последицама усташког геноцида над Србима. Приредио: Редакција портала Јадовно 1941.

ВЛАДО ШЕГРТ – ЏЕЛАТ КОЈИ СЕ НИЈЕ ПОКАЈАО: Како Херцеговина памти „хероја“ који је убијао сопствени народ

На данашњи дан, прије 35 година, умро је Владо Шегрт, за једне генерал и револуционар, за Србе из Херцеговине – немилосрдни егзекутор. Док је Београд славио његово име, Невесиње и Требиње су исписивали спискове побијених домаћина и угашених огњишта. Поводом годишњице смрти овог некрунисаног краља „лијевих скретања”, претресамо чињенице које је званична историја покушала да сакрије под тепих „братства и јединства”. Истина о крвавом Трифундану и јамама које и данас траже правду, више се не може прећутати. У уџбеницима је он генерал, министар и народни херој. У херцеговачком предању, оном које се преноси шапатом уз славску свијећу, Владо Шегрт је остао упамћен под именом које му је историја додијелила прије

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 01. август. Годишњица страдања Срба са Кордуна, Баније и Лике

На данашњи дан биљежимо неколико мјеста страдања Срба у Другом свjетском рату: Глина – Српска православна црква “Рођења Богородице” – Глински покољ. 29. jула до 3. августа 1941. усташе поклале 1564 Србина. Мехино стање, на граници Слуњског и Кладушког котара. Раниjе ископани ровови jугославенске воjске за одбрану домовине послужили су усташама Независне Државе Хрватске за масовно губилиште српског народа. У времену од 30. jула до 14. аугуста 1941. године убиjено jе на овом стратишту 7.000 Срба, мушкараца, жена и дjеце. Само из села: Комесарца, Савић Села, Боговље, Маљевца, Бухаче, Црног Потока, Глинице, Гоjковца, Шиљковаче, Крстиње, Широке Риjеке, Јагровца, Свињице, Рушевице, Делић Пољане, Пашин Потока, Жрвнице, Купленског и Селишта убиjено jе 4.000

Садиловац, Храм Рођења Пресвете Богородице | Sadilovac, Hram Rodjenja Presvete Bogorodice

Дана 31.07.1942. године хрватске усташе су у цркви у Садиловцу, побили и запалили 463 српских мушкараца, жена и дјеце

Данас се обиљежава годишњица Покоља у Садиловцу, Бугарима, Липовачи и околним селима. Једини гријех ових невино пострадалих људи jе био то што су Срби Православци. Село Садиловац налази се на ријеци Корани, на Кордуну, на самоj граници Кордуна, Лике и Босне. Према неким подацима село Садиловац настало jе 1790. год  ине доласком првог православног свештеника Гаjе Гргића, коjи jе са собом довео и населио српски народ. Мало по њиховом доласку направљен jе и православни храм посвећен Рођењу Пресвете Богородице, саграђен 1826. године. Дана 31.07.1942. године усташки зликовци су у овоj цркви побили и запалили 463 мушкарца, жена и деце (од коjих 149 млађих од 13 година) из Садиловца, Бугара, Липоваче

kalendar-genocida.jpg

Календар Покоља: 31. јул 1941 и 1942, дан када су почињени многобројни злочини над Србима

Садиловац, Кордун – Дана 31.07.1942. године усташки зликовци су у цркви Рођења Пресвете Богородице, побили и запалили 463 мушкарца, жена и деце (од којих 149 млађих од 13 година) из Садиловца, Бугара, Липоваче и околних села. Једини грех ових невино пострадалих људи је био то што су Срби Православци. У овом стравичном злочину у току Другог светског рата нестало је око 70% становништва овог краја. Извор: Књига: Миле Затезало: Крик под звоником Садиловачке цркве Кључ. У ноћи између 31. јула и 01. августа 1941. године у основној школи у Кључу и у потоку код шумске управе усташе су убиле 542 лица. Највише их је било из Копјенице. Извор: Страхиња Курдулија,

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.