Стратишта НДХ Архиве - Страница 153 од 356 - Јадовно 1941.

Сахрана за усташе уз државне почасти

20. септембар 2018.

Министарство хрватских бранитеља наставља ексхумације жртава партизанских стрељања, игноришући приговоре јавности због испраћаја који неке од њих добијају. Само од почетка ове године, из масовних гробница у Хрватској ексхумирани су остаци најмање 344 особе, међу њима и, како се верује, усташа и домобрана. То је обављено под надзором Министарства хрватских бранитеља, чији је први човек Томо Медвед саопштио да је „обавеза друштва и државе” да те жртве партизанских стрељања добију „достојанствено почивалиште”, упркос приговорима да они не заслужују сахрану уз државне почасти, каква је пружена некима од досад ископаних са сличних локација. Последње резултате ископавања Медвед је, како је пренео „Вечерњи лист”, саопштио на Тушканцу у Загребу, одакле су, с

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. године (4)

19. септембар 2018.

(Одломци из књиге „Глина 13. маја 1941.“ Бранка Вујасиновића, Чедомира Вишњића и Ђуре Роксандића, СКД Просвјета Загреб, Загреб 2011.) Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 1. септембра 2016.године. … Јанко Кошутић, повратник из Америке, имао је већи посјед у Прелошћици крај Сиска и тамо стално живио. У Глини је имао кућу у којој је Марко Вујасиновић имао трговину у Карловачкој улици. Дошао је на пар дана у Глину по најамнину за кућу, и тамо ухапшен. Ђорђе Гавриловић, умировљени управитељ Дома малољетника у Глини, иначе учитељ, био је послије умировљења једно вријеме у Београду. Вратио се пар дана прије успоставе НДХ у свој стан у Глину и ту

Књига: „Злочини у логору Јасеновац“

19. септембар 2018.

У издању Спомен подручја Доња Градина, 2013. године објављено је фототипско издање књиге „Злочини у логору Јасеновац“ издане 1946. године. Земаљска комисија Хрватске за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача 15.11.1945. иако је била временски ограничена у раду, сачинила је сажет извјештај о логору Јасеновац, са квалитетним прилозима, фотографијама, свједочанствима преживјелих логораша о условима у логору, начину егзекуција, именима злочинаца. Књига садржи и преглед страдања по мјесецима и процјену укупног броја жртава (стр.42). Књига представља један изузетно озбиљан и аргументован документ. Преузмите књигу у ПДФ формату: „Злочини у логору Јасеновац“ Извор: ЈУ Спомен подручје Доња Градина

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. године (3)

18. септембар 2018.

(Одломци из књиге „Глина 13. маја 1941.“ Бранка Вујасиновића, Чедомира Вишњића и Ђуре Роксандића, СКД Просвјета Загреб, Загреб, 2011.) Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 29. августа 2016.године. … Када су их у ноћи почели везивати, Никици (Самарџији, једином преживелом у масакру глинских Срба, 13. маја 1941. године – нап. С. Л.) је одмах било јасно да су то припреме за одвођење из затвора али није знао куда. У вријеме пријевоза камионом од затвора према Петрињи почео је смишљати што и како направити да побјегне када то није успјело у затвору. Пажљиво је проматрао куда их возе и када су од Јукинца дошли до Прекопе и ту

Данас Свети Петар Дабробосански

17. септембар 2018.

Српска православна црква прославља данас Светог свештеномученика Петра Дабробосанског. Свештеномученик Петар /Зимоњић/, митрополит дабробосански, син је војводе и свештеника Богдана Зимоњића. Рођен је у Грахову 24. јуна 1866. године. Монашки постриг примио је 6. септембра 1895. године. За епископа захумско-херцеговацког хиротонисан је и устоличен у Мостару 9. јуна 1903. године. Послије одласка у мировину митрополита дабробосанског Евгенија /Летице/ постављен је краљевским указом од 7. новембра 1920. за митрополита ове епархије. По избијању Другог свјетског рата, савјетовано му је да се склони у Србију или Црну Гору. Он је на то одговорио: „Ја сам народни пастир, те ме веже дужност, гдје сам дијелио добро са народом, да исто тако и зло

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. године (2)

17. септембар 2018.

(Одломци из књиге „Глина 13. маја 1941.“ Бранка Вујасиновића, Чедомира Вишњића и Ђуре Роксандића, СКД Просвјета Загреб, Загреб 2011.) Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 27. августа 2016.године. Недјеља 11. маја – у току дана … Истога дана у суботу послије примљеног брзојава, обављен је навечер у болници договор који је назван „тајни ужи састанак“ усташких првака у стану лијечнице др Вејвода. На тај састанак из Загреба дошао је један усташа-емигрант који је требао са присутнима договорити све детаље. Предложио је да се састави листа оних Срба које послије хапшења треба ликвидирати а то би требали бити они који су се истицали у бившој држави као непријатељи

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. године (1)

16. септембар 2018.

(Одломци из књиге „Глина 13. маја 1941.“ Бранка Вујасиновића, Чедомира Вишњића и Ђуре Роксандића, СКД Просвјета Загреб, Загреб, 2011.) Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 23. августа 2016.године. Проглашење НДХ 10. априла 1941. године Када је 10. априла у касним поподневним сатима… на радију објављена вијест да је у Загребу велики војсковођа Кватерник прогласио Независну Државу Хрватску, непосредно иза тога већ пред сумрак кроз глинске улице протрчало је неколико хрватских младића са Златком Пинотићем на челу који су носећи хрватску заставу гласно викали да је на радију проглашена НДХ… У току ноћи са четвртка на петак, 10. на 11., усташе су у цијелој Глини преузели сву власт

Драгослав Илић: Поводом „загребачких“ комеморација

16. септембар 2018.

Након процjена о броjу жртава два највећа комплекса логора у НДХ, коjе jе изнио господин Драган Цветковић у загребачким „Новостима“, поред реакциjе у тексту „Јадовничка броjања“, доносимо текст Драгослава Илића коjи поменуту тематику посматра кроз неколико постављених питања. Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 04. јуна 2013. године. Април jе мjесец, у коjем се Срби западно од Дрине кроз комеморациjе у Јасеновцу и Доњоj Градини присjећаjу времена великог страдања, холокауста и геноцидâ коjе jе над Србима и Ромима починила Независна Држава Хрватска током Другог свjетског рата. Уз мале датумске измjене тако jе било и ове године. Српско национално виjеће из Загреба учествовало jе у организациjи неколико активности тим поводом. Једна од њих jе постављање инсталациjе „Барака“ на Цвjетном

Норвешки дневни лист: Хрватска постала „проблематично дете ЕУ“

16. септембар 2018.

Националисти у Хрватској су непријатељски расположени према избеглицама, ЛГБТ особама, независним новинарима, уметницима, активистима за људска права и свима који су другачији или мисле другачије. Норвешки дневни лист „Дагсависен“ је навео у чланку под насловом „Хрватски духови“ да је Хрватска због подивљалог национализма и филоусташког ревизионизма постала „проблематично дете Европске уније“. Националисти у Хрватској су непријатељски расположени према избеглицама, ЛГБТ особама, независним новинарима, уметницима, активистима за људска права и свима који су другачији или мисле другачије, наведено је у тексту норвешког листа, пренео је Индеx.хр. Лист даље констатује да Хрватска има нерешена гранична питања са готово свим својим суседима, али да се Хрвати, како пише, најважније од свега, боре са

Молитва Светим јасеновачким мученицима

14. септембар 2018.

О Свети и љубљени преци наши Јасеновачки Мученици молите се Господу нашем и вашем за спас рода србскога иако многогрешног ипак Христовога, стоји у молитви коју је саставио Мирослав Вујанић поводом славе Светосавске омладинске заједнице из Братунца. Свети Јасеновачки Мученици молите Бога за наш грешни род и потомке ваше који се животима својим грешним одрекоше и одричу најприје Бога, а онда и Цркве своје, па мајке отаџбине и рода свога. Молите се за нас Господу да нам Он Милостиви отвори духовне очи да спознамо ко смо, гдје смо и да на земљи светом крвљу покропљеној живимо. Да увидимо куда нас води Пут, Истина и Живот, а куда нас одводи широки пут

Интервју: Ђуро Затезало, аутор књиге “Радио сам свој сељачки и ковачки посао”

12. септембар 2018.

У издању СКД “Просвјета”, штампана је књига познатог карловачког историчара др. Ђуре Затезала под насловом “Радио сам свој сељачки и ковачки посао”. Ради се о књизи аутентичних свједочења људи који су преживјели Покољ, геноцид на подручју Независне Државе Хрватске, односно на територију Баније, Лике, Кордуна, Горског котара и Покупља, у времену од 1941. до 1945. године, као и о свједочењима осуђених починилаца тих злочина. (Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 1. новембра 2015. године.) Откуд идеја и мотив за ову књигу и од када радите на њој? – Идеја за сакупљање изворне архивске и новинарске грађе појавила се давно, још док сам био

Илија Мамић: Знам гдје је сакривено усташко злато! Четрдесет година чувао сам тајну, али сад сам све открио надлежним тијелима

11. септембар 2018.

Када смо прије нешто мање од десет година први пут писали о Илији Мамићу, човјеку који зна локације на којима се налази скривено жидовско злато, које су усташе отели и на својем бијегу из државе скривали путем, изазвали смо праву сензацију. Није било, дословно, ни једног медија који причу није пренио. Од тада до данас није се много тога промијенило у животу Илије Мамића, осим што искрено признаје: – Волио бих да ми се све ово није догодило! А догодило му се. Подсјећамо да је као младић, крајем седамдесетих година прошлога вијека, отишао у посјет родбини у Аустралију. Позвали су га Вера и Ахмет Хаџић, тета и тетак му, послије

Борба против „великосрпског мита“, или шта данас Хрватима значи Јасеновац

11. септембар 2018.

Поjава др Анте Старчевића (1823-1896) на хрватскоj политичкоj сцени означила jе почетак озбиљних невоља за српски народ на териториjи некадашње Воjне краjине. Оваj дипломирани теолог са почасним звањем доктора мудрословиjа (филозофиjе) и несуђени професор математике на Лицеjу у Београду, коме су родитељи били покатоличени Срби, изградио jе своjу политичку кариjеру управо на мржњи према српском народу (не каже се без разлога да jе потурица гори од Турчина), коjи jе, описао као “реметилачки опструктивни фактор”. (Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 31. октобра 2015. године.) Пише: Војислав М. Станојчић Када су Турци поразили хрватску воjску на Крбавском пољу, а земља на границама према турским

„Швајцарац Крис“ проговорио о страним плаћеницима

10. септембар 2018.

Документарни филм „Шваjцарац Крис“ /Cris the Swiss/, који говори о убиству швајцарског новинара Кристијана Виртенберга 1992. године у Осијеку, изазива гњев „бранитељских“ удружења Хрватске, јер рат означава као грађански, а „хероје“ описује као злочинце. Виртенберг је убијен у близини Осијека 6. јануара 1992. године ударцима тупим предметом, гушењем конопцем и дављењем. За ово убиство је, по обичају, оптужена српска страна. Међутим, документарац као налогодавца убиства означава страног плаћеника Едуарда Флореса Чика, који се борио у хрватским снагама и који у Хрватској има статус хероја. Филм је дјелимично финансирала Хрватска, али ово остварење неће бити приказивано у редовној дистрибуцији у тој земљи јер сви страхују да би то могло да изазове

Први обавештајац БиХ убијао Србе из забаве!

10. септембар 2018.

Сведок KW-568 о неделима Османа Мехмедагића Осмице: Снајпером сејао смрт по сарајевској Грбавици – открива његов саборац. Снајперско гнездо било и у војној болници. Осман Мехмедагић Осмица, актуелни шеф Обавештајно сигурносне агенције БиХ, који данас за рачун Британаца прислушкује председнике Вучића и Додика, током рата убијао је снајпером, из садистичког задовољства и мржње, Србе у Сарајеву. Као члан „Бисера“, гарде Алије Изетбеговића, био је његов омиљени пратилац на путовањима ван Сарајева. А када није био на служби убијао је из снајпера! Од маја 1992. до јуна 1994. био је убица без милости. Сејао је смрт по српској Грбавици. Пуцао је из зграда на Добрињи и са Ступа, а када би