arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Miriam Steiner-Aviezer: Истинa o устaшaмa пoзнaтa je циjeлoм свиjeту

25. јануар 2019.

У Јад Вашему пoстojи oбимнa дoкумeнтaциja o устaшким злoчинимa, брojни дoкумeнтaрни филмoви, кao и прeкo 300 видeoискaзa прeживjeлих жртaвa из устaшких лoгoрa. И бaш зaтo су пoкушajи нeгирaњa и уљeпшaвaњa НДХ нeприхвaтљиви и, рeклa бих, примитивни, пa сe чудим дa ниткo oд нaдлeжних нe види кaмo вoдe тaкви изгрeди пojeдинaцa. У пoвoду 9. јануара, гoдишњицe Kристaлнe нoћи, у Зaгрeбу je прикaзaн филм ‘Зaбoрaвљeни’ у кojeм je путeм изjaвa стручњaкa и прeживjeлих дaтa синтeзa Хoлoкaустa, oднoснo гeнoцидa нaд Јеврејима нa свим тaдa oкупирaним пoдручjимa Jугoслaвиje oд 1941. дo 1945. Aутoрицa филмa кojи ћe зaсигурнo joш бити прикaзивaн у Хрвaтскoj je Nica Gonen , a знaчajнe зaслугe зa њeгa имa и Miriam

Дачић: Свједоци смо прекрајања историје

25. јануар 2019.

Министар спољних послова Србије Ивица Дачић упозорио је данас да су у региону, и након 70 година од Другог свјетског рата, евидентни ревизионизам и мржња, те покушаји прекрајања историје. Он је на међународној конференцији „Страдање Срба, Јевреја, Рома и осталих на територији бивше Југославије“ рекао да ревизионизам добија на интензитету у региону и да у неким земљама већ представља тренд и готово свакодневну појаву. Дачић је истовремено нагласио и да осуде покушаја ревизионизма и оправдавања злочина не важе само за друге, него и за Србију. „Они који су и код нас вршили злочине за време Другог светског рата и помагали у вршењу Холокауста и геноцида, не смеју бити рехабилитовани, јер

Хрватски Сабор одао пошту жртвама Холокауста без помена Јасеновца

25. јануар 2019.

Хрватски Сабор је данашње засједање започео минутом ћутања поводом 27. јануара, Међународног дана сјећања на жртве Холокауста, дана када цијели свијет одаје дубоко поштовање жртвама нацистичког прогона и геноцида над Јеврејима и припадницима других мањинских народа. Тим поводом, предсједник парламента Гордан Јандроковић је одржао говор у којем није споменуо жртве Јасеновца. Бозанић: Без задршке истицати истину о страхотама Јасеновца Испред загребачке катедрале одржан је молитвени скуп поводом Међународног дана сјећања на жртве Холокауста, на којем је загребачки надбискуп, Јосип Бозанић, поручио да тога дана „без икакве задршке треба истицати истину о страхотама Јасеновца“. Како је пренио загребачки Јутарњи лист, синоћњем молитвеном скупу присуствовао је предсједник Сабора и изасланици предсједнице и

Убијена дјеца

Ево колико је деце убијено у НДХ и у којим логорима!

24. јануар 2019.

На најмонструознији, најсвирепији начин убити око 75.000 деце, просечне старости од 6,5 година, и данас величати и славити такву државу, величати њена крволочна знамења, величати такве злочине геноцида и злочинце који су то чинили, могу само болесни, скроз болесни умови. А то се данас све видније испољава у Хрватској. Мржња Срба и свега што је српско све је израженија. И то у готово свим слојевима хрватског друштва: од оних најнижих па до највиших, до врхова власти. Ако се председница слика са усташком заставом испред себе, а бивши председник каже да у Јасеновачком логору није било убијања, да је то био обичан радни логор, онда ту здрав ум нема шта да

Добили из буџета паре за филм и вишеструко умањили број жртава Јасеновца

24. јануар 2019.

НУНС и Министарство културе реаговали поводом документарца „Србија -100 година након Солуна“. Вукосављевић: Недопустиво свако поједностављивање и манипулисање бројем страдалих Нeзависно удружење новинара Србије позвало је у среду Министарство културе и информисања да јавно саопшти да ли је и како продукција Ессентис оправдала 4,9 милиона динара колико је на прошлогодишњем конкурсу Министарства добила за производњу документарног филма „Србија – 100 година након Солуна“, у коме се, по наводима НУНС-а, вишеструко умањује број жртава Јасеновца. „Занимљиво је да је у филму саопштен податак да је `у логору Јасеновац убијено више од 88.000 људи`, што је девет пута мање од броја жртава који наводе историчари“, наводи се у саопштењу, уз питање „да

Задржали новац преживелих жртава Холокауста

24. јануар 2019.

Савез јеврејских општина, век од оснивања и Међународни дан сећања на страдале, дочекао подељен и ван европских институција. Први пут у својој историји, и то у години када обележава век од оснивања, јеврејска заједница у Србији неће учествовати у раду Генералне скупштине Европског јеврејског конгреса. Разлог за то је спор између два руководства Савеза јеврејских општина, због чега је у току поступак пред Апелационим судом. О овоме су у среду јавност обавестили новоизабрани, али непотврђени председник СЈО Игор Гинзберг, као и председници јеврејских општина Београд – Данило Медић, Земун – Ненад Фогел, и Kикинда – Невена Kнежевић, док је председник ЈО Приштина Добрица Прлинчевић потписао заједничко саопштење. У њему се

Милојко Будимир (Фото:mc.rs)

Будимир: Китаровићева и бискупи поново дали легитимитет НДХ

23. јануар 2019.

Хрватски предсједник Колинда Грабар Китаровић и великодостојници католичке цркве у тој земљи су, присуством промоцији књиге о контроверзном кардиналу Алојзију Степинцу нa којoj је глорификован, поново дали легитимитет насљеђу НДХ и потврдили да се Хрватска није одрекла мрачне прошлости, указује генерални секретар Удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир. Он наводи да је са промоције књиге посебно иронична порука загребачког надбискупа кардинала Јосипа Бозанића да „блажени Алојзије Степинац пружа свом народу компас да би знао да се оријентише“. Према ријечима Будимира, ако је Степинчево дјело компас, онда је јасно да за Србе Хрватска мора постати заборављена земља, да се не може говорити о нормализацији односа Србије и Хрватске, нити о суживоту

Недељко Митровић

Митровић: Ускоро удружење „7. ФЕБРУАР 1942. ГОДИНЕ“ у спомен на усташке жртве

23. јануар 2019.

У Бањалуци ће бити формирано удружење „7. фебруар 1942. године“, поводом предстојећег обиљежавања 77 година од усташког покоља Срба у селима Дракулић, Мотике, Шарговац и руднику Раковац, најавио је један од потомака дракулићких жртава Недељко Митровић. „Један број потомака и сродника убијених у Дракулићу иницирао је формирање удружења `7. фебруар 1942. године` како жртве стравичног усташког злочина не би никада биле заборављене“, истакао је Митровић и додао да је циљ и анимирати надлежне да детаљније истраже овај злочин јер то није учињено у бившој Југославији. Митровић најављује да ће се удружење систематичније бавити документовањем овог злочина на основу великог броја постојећих доказа, а планирано је и постављање спомен-плоча на гробницама

Усташе одводе Србе на Банији 1942.

Годишњица: Убиства Срба и паљевине у усташкој офанзиви на Банију

23. јануар 2019.

Усташко-домобранске снаге Независне Државе Хрватске /НДХ/ извеле су од 22. до 30. јануара 1942. године офанзиву на слободну територију између Костајнице и Петриње на Банији, подсјећају из Удружења „Јадовно“. Овим снагама командовао је пуковник Иван Мрак. Убиства, хапшења, пљачке и паљевине вршене су у селима Свињица, Старо Село, Јабуковац, Млиноге, Јошавица и Комоговина. На основу расположивих података није могуће установити тачан број убијених становника ових села. Већина становника успјела је побјећи на Шамарицу уочи и за вријеме напада. Према подацима служби НДХ, у овом периоду усташе и домобрани су опљачкали и попалили Комоговину, Зрилић, Горњу Пастушу, Доњу Пастушу и Раковац побивши, према властитом признању, 70 до 100 жена, дјеце и

Китаровићева и Бозанић на промоцији књиге о Степинцу

23. јануар 2019.

У присуству хрватске предсједнице Колинде Грабар Китаровић, објављена је књига посвећена хрватском кардиналу Алојзију Степинцу. Ријеч је о књизи мостарско-дувањског бискупа Ратка Перића „Нада која не постиђује“, поводом 120. годишњице рођења и 20 година од беатификације Степинца. У Надбискупском пасторалном институту у Загребу су говорили загребачки надбискуп кардинал Јосип Бозанић, предсједник Хрватске бискупске конференције задарски надбискуп Желимир Пуљић, историчар Јуре Кришто и аутор. Хина наводи се да су поред предсједнице Хрватске међу присутнима „у препуној дворани Надбискупског пасторалног института били и кардинал (врхбосански) Винко Пуљић, бројни бискупи и други угледници“. Кардинал Бозанић је рекао да „блажени Алојзије Степинац привлачи све више људи у свијету“. – Он је међу нама као

kupres3.jpg

Сведочење о усташком дивљаштву: На Купресу косили Србе по ливадама

23. јануар 2019.

Жикица Ђорђевић, прогнан са Купреса пре две деценије, казује о страдању породице Спремо, чијих је 126 чланова убијено. Спаљено 82 људи у једном дану. Купрес – Као врео талас ветра пред кугом, тако су се и тешке мучне гласине о страдању купрешких Срба и наше породице Спремо, шириле читавом Купрешком висоравни. Али народ ниjе веровао у погром. Ко да одустане од своjе куће. Земље. Ливаде некошене. Коња. Стада. А реч „кама“ шапатом се преносила међу забринутим породицама. Жикица Жика Ђорђевић, потомак Спрема, бележи сведочење преживелих предака и говори за „Новости“: „Зло jе 1941. стигло као поплава, тако нагло да људи нису успели да се склоне. Да побегну од пошасти, од

Велимир Гајић: Зашто заборављамо своју крваву и велику прошлост

23. јануар 2019.

Да се запитамо шта су Београд и Србија учинили да се сећамо, на пример, Јасеновца Један по стручности и у животном искуству од најбољих познавалаца карактерологије и етнопсихологије српског народа био је швајцарски Немац Родолф Арчибалд Рајс. Он нам је оставио тестамент сликовитог наслова: „Чујте Срби! Чувајте се себе!“ У том рукопису, на једном месту, пише о потреби сећања на велике ратнике који су у ратовима од 1912. до 1918. године крварили за Београд и Србију. Потом тужно примећује да у Београду тим великим људима и њиховим жртвама нема ни помена нити споменика: „Постали сте страшно незахвални. Тако ваш главни град, Београд, некада град мученик, ни данас, десет година после

Увести годину, умјесто једног дана сјећања на геноцид!

23. јануар 2019.

У Хрватској би требало укинути Дан сјећања на холокауст и увести Годину сјећања, јер је евидентно да само један дан годишње није довољан, сматра историчар Хрвоје Класић. Као што су фашисти промијенили историју малог пољског мјесташца Освјећим и назавали га Аушвиц, направивши најстрашнији конц-логор, тако су усташе начиниле неправду Јасеновцу на Сави отворивши конц-логор за убијање Срба, Јевреја и Рома. Без обзира на све остале догађаје у прошлости и будућности, прва асоцијација на Јасеновац заувијек ће остати највећи концентрациони логор на подручју Независне Државе Хрватске, наводи хрватски историчар. Он подсјећа да је убијање вршено на основу бројних законских одредаба усташке државе, попут оних „О расној припадности“ или „О заштити аријске

Стефан Радојковић: Како предавати о Холокаусту?

22. јануар 2019.

Историчар Стефан Радојковић, упамћен као омиљен и поштован професор и колега нашег колектива, а сада стручни сарадник Музеја жртава геноцида и секретар Одбора за Јасеновац, одржао је предавање под називом: „Како предавати о Холокаусту: Писма Хилде Дајч Александра Зографа“ Ко је била Хилда Дајч?Ова храбра, зрела и одговорна девојка, пореклом Ашкенази Јеврејка којој је било забрањено да настави студије на Архитектонском факултету, добровољно одлази у Јеврејски логор Земун (на простору данашњег Старог сајмишта), где помаже као медицинска сестра. Хилдина писма су сведочанство о дешавањима на простору ограђеном жицом, где се човеку одузима достојанство, а трачак наде нестаје у гасном камиону познатом под именом „душегупка“.Александар Зограф кроз стрип представља белешке о

“Фра Сотона” – Један од најбруталнијих злочинаца НДХ

22. јануар 2019.

Прошло је неколико деценија откако је у Загребу због злочина у Јасеновцу обешен Мирослав Филиповић, такође јавности познат и под срамним надимком који у свему описује његову нељудскост и зверства која је у име НДХ починио – „фра Сотона“, један од, по бруталности и садизму, најозлоглашенијих усташких злочинаца из Другог свјетског рата. Рођен у Јајцу 1915., а 1938. се замонашио и ушао у фрањевачки ред у самостану на Петрићевцу у Бањој Луци, добивши тада монашко име Томислав. Одавно више није познато како се тај човек већ до 26. године живота радикализовао, али се зна да је већ у првим данима постојања НДХ његов надређени у самостану тражио од њега да

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА