Стратишта НДХ Архиве - Страница 109 од 356 - Јадовно 1941.

Миленко Јахура (ФОТО: СЛОБОДНА ХЕРЦЕГОВИНА)

Миленко Јахура: ДОШЛО ВРИЈЕМЕ ДА СЕ СРБИ УБИЈАЈУ

17. јул 2019.

Убијање Срба из дубравског села Речице и Локве на стратишту Топола код Опузен, Далмација, у ноћи 26/27јуна 1941. (Дио исказа Стојана Рагужа, усташког ројника из Стојана Рагужа из Домановића дат исљеднику УДБ-е 1952. године у Мостару.) …Чим сам дошао у логор одмах смо отпочели са везивањем доведених Срба. Ја сам лично свезао Попара Вука, Делић Ђорђа, Вукосавић Мирка и Вукосавић Бранка – сви из села Рјечице. Везали смо их жицом која је дотјерана са камионима из Стоца и Чапљине. Жица је била обична – црна. Приликом везивања одузели смо им све ствари, које су Срби имали уз себе, а које смо ствари касније подијелили између себе. Мене је запао новчаник

Најава: Молитвено сећање на убијене Ливањске Србе

17. јул 2019.

Потомци и поштоваоци ливањских Срба, које су усташе сурово побиле лета 1941. године, помолиће се за њихове душе и ове, 2019. године, у више места у Србији, Републици Српској и Федерацији БиХ. Злог лета 1941. године, жене и деца су живи бацани у јаме Динаре, Старетине, Тушнице, Камешнице…, мушкараци су побијени код села Пролог, нејач села Челебић побијена је у сеоској школи, а убијани су и на ливади Трновац, на подручју Купреса…. Преко 1600 цивилних жртава, од тек рођених до у старости онемоћалих нестало је тих дана, око Огњене Марије. Нестале су заувек целе српске породице, а у неким селима од тога дана све до данас више нема ни једног

ГЛАВУ ДАЈЕМ, АЛИ СВОЈ НАРОД НЕ ОСТАВЉАМ: Да ли смо достојни љубави Светог Саве Горњокарловачког

17. јул 2019.

Од Светог Саве до данашњих дана једина константа српског народа је Српска православна црква. Када погледамо православни календар тешко је набројати све српске светитеље. Кроз вијекове их је било много, али посебно су упечатљиви они који су страдали у вријеме злочиначке НДХ. Према истраживању свештеника Велибора В. Џомића у четири године усташких злочина убијено је 205 православних свештеника, три епископа и два Митрополита. Неки од њих проглашени су светим, а међу тим житијама посебно је упечатљива судбина епископа горњокарловачког Саве Трлајића. Подсјећање на његову судбину посебно је важно данас у времену када постоје они који покушавају да оперу биографију Алојзија Степинца. Наиме, према свједочанству свештеника Јована Силашког које је објављено

СЕЋАЊЕ НА ЖРТВЕ КОРДУНАШКОГ ПРОЦЕСА

17. јул 2019.

На 75. годишњицу „Кордунашког процеса“ у недељу 14. јула 2019. године у организацији Удружења бораца Кордуна из Београда код споменика у насељу Бусије први пут је одана пошта невино страдалим Кордунашима тога процеса.А страдали су, како је том приликом истакао Милош Кресојевић, чланови војног, политичког и партијског руководства Кордуна, али и виђенији Срби-Кордунаши интелектуалци. После монтираног судског процеса одржаног у Горњем Будачком (отуда га неки називају и Будачки процес) за наводну издају и сарадњу са непријатељима и четницима на смрт су 14. јула 1944. године осуђен Вељко Кораћ члан Народноослободилачког одбора (НОО) Кордуна, Љубо Вујчић члан которског НОО Слуња, Илија Жегарац шеф партизанске штампарије, Милан Момчиловић официр Плашчанског партизанског одреда

Љубитељ НДХ прозива Србију у Европском парламенту

16. јул 2019.

Хрватски заступник у ЕУ парламенту Ружа Томашић, некадашња „правашица“ и отворени симпатизер усташке Независне Државе Хрватске, оптужује Србију да не сарађује са Хашким судом и тражи санкције за Београд. Ружа Томашић (Фото:.telegram.hr) Она се у говору пред парламентом у Стразбуру осврнула на налоге за хапшење које је Међународни казнени суд за бившу Југославију објавио 2015. године за адвокате Војислава Шешеља – Петра Јојића и Вјерицу Радету, који су оптужени за „непоштивање Суда“, преноси хрватски портал Дневно. – Службени Београд и даље одбија да поступи по налозима уз образложење да им то брани Закон о сарадњи с Хашким трибуналом који предвиђа обавезу изручења оптуженика за ратне злочине, али не и особа

Геноцид Хрвата над Србима јесте највећа српска национална трагедија

15. јул 2019.

Пише: Јово Вукелић Непосредни сведоци, странци, у овом случају немачки комаданти, генерали кажу: генерал Александар Лер, командант за југоисток, 1943. обавештава Берлин да је до фебрауара 1943. уморено 400.000 Срба, затим, СС генерал Ернст Фик 15. марта 1944. извештава надређеног Хајнриха Химлера да је у логорима у НДХ поклано до 700.000 људи… Крајем 1944. немачки опуномоћени генерал у Хрватској Едмунд Глез фон Хорстнау пише о 750.000 побијених Срба. Он говори и „о страшним последицама „усташког касапљења српског становништва у Босни“ и додаје: „Један професор Бечког универзитета и предсједник Католичке акције који је у то време, као командант пука на Дрини, наредио да се отвори ватра са српске обале на усташе, кад

ДОДИК: У ПУХАРИНАМА ЈЕ БИО ЗЛОЧИН НАД СРПСКИМ НАРОДОМ

12. јул 2019.

Српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик рекао је да мјеста као што је једно од највећих стратишта под Козаром у Другом свјетском рату – Пухарине у Великом Паланчишту код Приједора, говоре да је намјера била да Срби буду биолошки потпуно уништени. Додик, који је синоћ присуствовао великом црквеном сабору у Пухаринама, рекао је да је то био злочин над српским народом, али да је једнак том злочину био злочин комунистичких власти које су скривале чињенице о злочину над Србима тако што су највећа страдања српског народа означавале као да су жртве фашизма. „Оне у суштини то и јесу, али је чињеница да су локални муслимани, Хрвати и НДХ

Жртве Придворачке јаме коначно ће имати достојно спомен-обиљежје

11. јул 2019.

На требињском градском гробљу у Подгљивљу – ексхумација посмртних остатака Требињаца, страдалих у усташком злочину у Придворачкој јами 1941. Након скоро осам деценија, жртве ће бити достојно сахрањене. У ноћи између 23. и 24. јуна 1941. усташе су убиле, и у јаму бациле 13 Требињаца. У октобру исте године, на иницијативу суграђана и уз помоћ италијанских власти, сахрањени су у Подгљивљу, у заједничку гробницу без спомен -обиљежја. Посмртни остаци шест убијених сахрањени су раније у породичним гробницама. Извор: РТРС

Списак жртава потврђује да су у костурници у Сребреници побијени српски цивили

10. јул 2019.

Коалиција „Заједно за Сребреницу“ објавила је данас списак са именима српских цивила чији се посмртни остаци налазе у спомен-костурници у Сребреници и тако демантовали тврдње бошњачких странака у неким медијима да је ријеч о костурници у којој су сахрањени погинули партизани у окршајима са усташама и четницима. – Бошњачке политичке партије, реагујући на недавно постављање крста изнад костурнице, износе лажи да су ту сахрањени партизани и цивили-жртве фашизма. Те изјаве нису тачне, јер су ту посмртни остаци 108 српских цивила, чија се имена знају, већином старијих особа и дјеце, које су у њиховим кућама побиле усташе други дан Тројица, 14. јуна 1943. године – наведено је у саопштењу коалиције коју

Борис Радаковић: Друга два народа у Приједору у већини су били на страни НДХ и нациста

7. јул 2019.

Коментаришући чланак под насловом Не дамо Козару Додиковим четницима, објављен на интернет страницама Црвена критика, историчар Борис Радаковић написао је на свом Фејзбук профилу слиједеће: „Само за један дан у борби против партизана, из Козарца, погинуло је 206 муслимана, док је за све вријеме рата у партизанима погинуло 158 муслимана са подручја Приједора. Са друге стране, у партизанима је током рата погинуло и 35 Хрвата, док су њихове жртве у редовима усташа и домобрана неколико десетина пута веће. Српске жртве у партизанским јединицама са подручја Приједора броје 2091 борца. Споменимо ту, и неколико стотина муслимана погинулих у редовима Шефкине милиције која се борила на страни усташа, итд. Треба додати и

НАЈПОТРЕСНИЈА ПЕСМА ЈОВАНА ДУЧИЋА: Била је заборављена у Србији, певала о Покољу нашег народа

7. јул 2019.

Извештаје о покољима над Србима од стране усташа, Дучић је прихватио веома тешко. Плакао је, очајавао и туговао над трагедијом свог народа. Тако је, 20.10.1941. године, настала његова мање позната, анатемисана песма “Врбас”. Први пут је, као цитат (!), штампана у америчком издању Дучићевих сабраних дела 1951. године, и то у одељку “Уместо предговора”, Луке М. Пејовића. Из превеликог поштовања према мртвом песнику, Пејовић није желео да свој текст назове предговором. У њему је описао и последње Дучићеве дане, проведене код рођака Михаила Дучића у “Вили на језеру”: У “Вили на Језеру” Дучић је писао, певао и плакао, читајући извештаје о страшним покољима Срба у Босни и у Павелићевој

Јулија Kош: Хрватска жели да сакрије истину о убијању Срба

5. јул 2019.

Истакнута загребачка и јеврејска интелектуалка Јулија Kош упозорава да се најављеним загребачким спомеником жртвама холокауста у Независној држави Хрватској жели сакрити истина да су, осим Јевреја и Рома, масовни злочини учињени над Србима. Она за “Нови лист” појашњава да су усташе расне законе и истребљење Јевреја и Рома преузеле из нацистичких норми, али да су са своје стране додали – и још прије Другог свјетског рата најавили – етничко чишћење Срба. Јулија Kош наводи да је о томе разговарала и са хрватским предсједником Kолиндом Грабар-Kитаровић, те да јој је рекла да би подизање споменика само за хрватске Јевреје била већ “довољно подла замисао скривања усташког етничког чишћења”. Тако се, сматра

Гаравице: Стратиште 12.000 Срба

5. јул 2019.

Гаравице су једно од највећих стратишта српског народа послије Јасеновачких логора и логора Госпић – Јадовно. То је у географском смислу простор удаљен од града Бихаћа два и по километра, а обухвата Гаравице, Карађорђево село(некад Брезовица, а данас Каменица) и Церавац. На земљишту које је било у власништву добровољаца из Првог свјетског рата, налазиле су се природне ливаде, јаруге и канали различитих дужина и дубина. У Бихаћу су прво покупљени најугледнији и најбогатији Срби 20. Јуна 1941. и побијени послије три дана мучења у злогласној кули. У Капетановој кули су Срби довођени и мучени, тучени и мрцварени, да би потом били одведени на стратиште и на монструозан начин убијени. Муслимани

Реч Војводе Момчила Ђујића о екуменизму и уједињењу са папистима… (видео)

4. јул 2019.

ВОЈВОДА МОМЧИЛО ЂУЈИЋ тада још као свештеник, служио је литургију једне недеље, на којој су донели мало заклано дете. Он је смирено завршио богослужење, након тога опојао дете, а потом скинуо своју мантију и епитрахиљ, опасао себи пиштољ и узео митраљез у руке. Много година касније у Канади 1990. године пред тадашњим владиком, свештеницима и народом, на питање једног новинара, шта би он урадио да је на месту србског патријарха, овај храбри србски син и слуга Божији је одговорио: „Ја нисам достојан ни свештеничког чина, а камо ли да будем патријарх. Скинуо сам мантију, узео митраљез , јер нисам могао да гледам на моје очи да мој народ и децу

“НОВОСТИ” ОТKРИВАЈУ: Два музеја на Старом сајмишту

3. јул 2019.

Шта доносе нова решења за Меморијал на Новом Београду? Страдање Рома биће део поставке „Пролазног логора Земун“ Меморијални комплекс на београдском Старом сајмишту састојаће се из два музеја: „Judenlager Semlin“ (Јеврејски логор Земун) и „Anhalterlager Semlin“ (Пролазни логор Земун). Ово предвиђа најновији Преднацрт закона о Меморијалу „Старо сајмиште“, који је Владина интерресорна радна група предочила представницима жртава. Најновија верзија овог акта разликује се од првобитне, коју је пре пет година израдила Kомисија Града Београда. Према првој, меморијал је требало да се састоји из три музеја: Музеја Холокауста, Музеја српског страдања и Музеја Порајмоса (геноцида над Ромима). Према најновијој, међутим, музеј страдања Рома био би у склопу „Пролазног логора Земун“. Цео