arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Срби огорчени због забране обиљежавања Покоља* у Гаравицама

1. септембар 2019.

Све док се питање великог прилива миграната не ријеши, на подручју Унско-санског кантона све манифестације јавног карактера биће отказане, а међу њима и одржавања комеморативног скупа у Гаравицама код Бихаћа, најављеног за 14. септембар, изјавио је за Радио-телевизију Републике Српске, министар МУП-а Унско-санског кантона, Нермин Кљајић. Срби након овакне одлуке оштро реагују сматрајући да је за одржавање 78. годишњице усташког злочина у Гаравицама код Бихаћа, почињеном над више од 12.000 Срба у Другом свјетском рату, требало да буде више разумијевања и да је за овај догађај требало да буду обезбијеђени одговарајући услови. Срби убијени на једном од највећих стратишта српског народа у Другом свјетском рату заслужили су достојанствени помен, а не

Историчар Гидеон Грајф на изложби о Јасеновцу (Фото: Катарина Трипковић)

Писмо папи да се уклони плоча Степинцу у Јерусалиму

30. август 2019.

Израелски професор Гидеон Грајф у свом дјелу „Јасеновац – Аушвиц Балкана“ навео је у 11 тачака зашто кардинал Алојзије Степинац не смије да буде канонизован, а те разлоге је навео и у писму папи Фрањи, од којег је затражио да се уклони спомен-плоча Степинцу у Јерусалиму. Грајф је навео да је један од разлога то што је Степинац одговоран за подршку насилном покрштавању методом „покрсти се или умри“, пише Политика. Осим папи Фрањи, те разлоге Грајф је навео и у својим писмима предсједнику Израела Рувену Ривлину, израелском премијеру Бењамину Нетањахуу, аустријској влади и бечком надбискупу. Грајф у писму тражи и да се уклони спомен-плоча Степинцу постављена у Јерусалиму. То писмо

Доказ да је Степинац знао за зверства у НДХ

29. август 2019.

На Сајму књига у октобру биће представљена тројезична монографија међународне експертске групе „Усташко коначно решење пре нацистичког”, на око 1.200 страница, са око 300 докумената, међу којима је и писмо загребачком надбискупу „часног Хрвата”, у којем га обавештава о погрому над Србима. Аутор: Б. Баковић  Пре јучерашње промоције књиге проф. др Гидеона Грајфа у Матици српској, у Архиву Војводине је овај историчар и истраживач Холокауста, са двојицом колега са ОНО академског колеџа из Израела, Давидом Сороцкином и Давидом Битоном, имао увид у Досије 562, из приватног фонда Славка Одића. По одобрењу Владе Војводине, израелски историчари су наставили своја истраживања, а јуче су имали прилику да виде и писмо које је

Мандић Милка: Спартански одговор усташама

29. август 2019.

Стара 65 година, родом из Турјака код Босанске Градишке. Спада у ред највећих хероина које су прошле кроз капије староградишког логора. Ова поносна старица је у љето 1942. године заробљена са осталим српским становништвом Козаре и дотјерана са двогодишњим унуком Луком у Логор V – Стара Градишка. Када је почело отимање дјеце од њихових мајки, бака Милка држала је свог унука у наручју и није хтјела да га пусти из загрљаја. Када су јој усташе коначно истргле двогодишњег унука Луку из загрљаја она, онако обучена у народну ношњу са бошчом и забрађена у велику бијелу мараму, растргла је своју блузу и показала своје старачке груди говорећи усташким зликовцима како су

kalendar-genocida.jpg

Календар геноцида: 30. август 1941. Страдање Срба у Поткозарју

29. август 2019.

Дана 30.8.1941. године костаjничке усташе су починиле страшни злочин у селу Читлук, у општини Козарска Дубица.  Посебно jе страдала фамилиjа Јандрић. У селу Читлуку живjела jе велика породица Јандрића. Тог jутра када су усташе упале у кућу Микана Јандрића, његов наjмлађи син стаjао jе у сталку. А онда, као да се небо сручило на маjку – зликовац jе сjекиром одсjекао дjетету обjе руке. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.  

Грајф: Имаћу кошмаре од усташких звјерстава

28. август 2019.

Гидеон Грајф потврдио аутентичност њемачке документације о злочинима у НДХ. Згрожен сам детаљима мучења – рекао је на промоцији своје књиге. Водећи истраживач Института за Холокауст „Шем олам“ у Израелу проф. др Гидеон Грајф имао је ноћас кошмарне снове. Своју бесану ноћ лично је најавио јуче у Архиву Војводине у Новом Саду пошто је са директором тог архива др Небојшом Кузмановићем прегледао њемачки досије о злочинима НДХ, који је пронађен прије неколико мјесеци као дио личног фонда Хрвата Славка Одића (Бихаћ 1916 – Београд 2006). Од 600 страница свједочанстава о злодјелима НДХ, и 63 аутентичне фотографије, професора Грајфа најдубље је потресло писмо које је надбискупу Степинцу 1942. упутио „један од

Драгослав Бокан: ПИТАЊА ЗА МЕНЕ

26. август 2019.

Пошто се већ дуже време спремам за прављење серије кратких видео-прилога на јутјубу (и другде), ево сад овим путем вам поручујем да ми постављате питања на која ћу одговарати у овом серијалу. Они који су ми фејсбук пријатељи могу да их напишу овде, као коментар уз мој текст, а они који још увек нису (због лимита од њих 5.000) могу да ми питање (питања) пошаљу у инбокс, у месинџер, па ћу их ја тако видети… Питања можете слати и на мејл адресу: [email protected] . Питања треба да буду ЗАИСТА ПИТАЊА, а не констатације или расправе са мојим мишљењем на неку тему (типа: ”А зашто ви не волите…?”, ”Због чега заступате

Устaшки вeликaни

19. август 2019.

Унaтoч прoгрaму пo кojeм ћe студeнти учити o нoтoрним устaшaмa, студиj ‘Дeмoгрaфиja и хрвaтскo исeљeништвo’ oву jeсeн пoчињe с рaдoм. Из Mинистaрствa joш нису дoбили oдлуку Нaциoнaлнoг виjeћa, aли кaжу дa je зaтрaжeнa тe дa ћe нaкoн oдoбрeњa уписaти студиj у Уписник. Успркoс низу нejaснoћa вeзaних уз нoвoпoкрeнути студиj ‘Дeмoгрaфиja и хрвaтскo исeљeништвo’, кao и нa joш увиjeк нeриjeшeн стaтус Хрвaтских студиja гдje би сe oд руjнa трeбao извoдити, oд љeтa je ипaк пoчeo упис студeнaтa нa нajaвљeну студиjску групу. Пише: Горан Борковић Прeмдa би сe у нeким срeђeниjим држaвaмa мoглo oчeкивaти дa ћe свeучилишнo и држaвнo вoдствo joш jeднoм – бaрeм нaкoн писaњa Нoвoсти приje мjeсeц дaнa – прeиспитaти

У СПОМЕН-МАУЗОЛЕЈУ СРБИМА СТРАДАЛИМ ОД УСТАША: Ћутање о жртвама је још један злочин!

18. август 2019.

На Дрини, код Вишеграда, никао маузолеј који чека освећење. Добротвори Спасоје Албијанић и Миодраг Давидовић Дака подигли белег. Спомен-маузолеј, на Старом Броду, на Дрини, код Вишеграда, посвећен српским жртвама од усташких злочиначких руку у пролеће 1942. године, који су подигли добротвори Спасоје Албијанић и Миодраг Давидовић Дака, још само чека освећење, које би требало да предводи патријарх српски Иринеј, као и велику државну церемонију. Изградња и уређење спомен-маузолеја су окончани на време. Академик САНУ Матија Бећковић је живо пратио изградњу тог белега на Дрини и каже да га радује што је посао приведен крају и што ће „на многаја лета да сведочи о страдњу недужних српских, цивилних жртава, од усташке

Академик Василије Крестић: Хрватско својатање Николе Тесле

16. август 2019.

Да би доказали да jе Тесла био Хрват, а не Србин српске православне вере, хрватски чланкописци безочно фалсификуjу историjске чињенице, позиваjу се на хрватско државно право и на из њега проистичуће закључке  У најновијим расправама одржаним у Хрватском сабору поводом вандалског рушења споменика Николи Тесли, које се догодило 1992. године, и намере да се он извуче из складишта Ликовне академије, обнови и поновно постави, није могло да буде заобиђено ни питање националне припадности тог великог научника. То питање посебно је заталасало хрватску и српску јавност поводом обележавања 150-годишњице рођења Николе Тесле. Тада су о томе објављени многи текстови с нетачним а понекад и злонамерним тумачењима па и фалсификатима. Нетачности су

Михаило Меденица

Србија јесте починила геноцид!

15. август 2019.

Једини геноцид који никад порећи нећу јесте онај који се заиста збио – над мојим родом и геноцид рода мог над сећањем о томе како је Србин вазда бирао распеће пре неголи постељу. Пише: Михаило Меденица Србија јесте починила геноцид. Један од најстрашнијих и најбезумнијих – неопростив геноцид над сећањем! Сећањем на страдања рода свог! Сећањем на историју јама, вртача, поља, логора, вешала, кланица, стратишта без броја и имена. Сећањем да се крштавамо именима предака којима се гроб не зна! Живи смо споменици својим прађедовима… Сећањем да се о задушницама ово мало Србља сабере да уз воштаницу оћути с великом Србијом! Великом, небеском, страдалничком и мученичком. Више нас је под

Др Предраг Ристић

Никола Н. Живковић: Пеђа

9. август 2019.

Завршавам ово кратко сећање на пријатеља руским буквама: „Вечная память! Пеђа Ристић (Фото: Телевизија Храм) «Свака је смрт прерана, кад су у питању људи, као што је овај», Иво Андрић: „Немири од века“ Последњих недеља, или тачније, последњих месеци, чули смо се редовно. Наши телефонски разговори трајали би обично пола часа, а често и више. Када бих му се јавио, са друге стране жице чуо бих редовно: „Пеђа“. То је изговарао јасно, гласно, одсечено, „мушки“. Онако, како то отприлике причају људи, који сe познају и добро разумеју. Последњи пут, колико се сећам, изашао је Пеђа Ристић из стана године 2019., „на својим ногама“, да прославимо Српску нову годину. На тротоару

Др Предраг Ристић

Одлазак Предрага Ристића

8. август 2019.

Градња цркве је код православних пре свега део молитве, а тек у другом плану мајсторско дело, говорио је Предраг Ристић (1931–2019), архитекта и градитељ, професор на Академији Српске православне цркве за уметност и конзервацију, који нас је напустио у 89. години. Његову уметност обележила је духовност. Дипломирао је на Архитектонском факултету у Београду управо на пројекту Саборне цркве, а поводом тога говорио је да је „волео да извуче комунисте, који су се клели у рационалност, на равно поље ради двобоја”. То равно поље за њега била је математика. У Србији, и у свету, саграђено је више од 150 храмова по пројектима Пеђе Ристића, а четрнаест од њих срушено је током

Усташки злочин над српским народом у Пребиловцима у Херцеговини (трећи део)

8. август 2019.

Отварање jама, сахрана усташких жртава и градња Спомен храма у Пребиловцима, посвећеног новомученицима, поред старих и нових усташа, сметало jе и другима, у земљи и иностранству, чиjи jе главни политички циљ био разбиjање Југославиjе по авноjевским шавовима, на српску штету и несрећу. Ови догађаjи откривали су, дотле сакривену или замагљену истину о ужасном страдању Срба у Независноj Држави Хрватскоj, чиjу су обнову многи тада спремали. Кости из jама су упозоравале да би такви планови били, не само неправедни него и опасни. Такође, тек развиjеном култу Међугорjа, одjедном jе запретила срамота. Испало jе да се мноштво ходочасника из целог света клањало селу чиjи су мештани, у jами поред села, затрли све

У Пребиловцима Дан Светих новомученика (ФОТО)

6. август 2019.

У Пребиловцима се обиљежава Дан Светих новомученика пребиловачких и доњохерцеговачких. У Храму Христовог Васкрсења служена је света литургија. Пребиловци, литургијаФото: РТРС У првим данима августа 1941. године, усташе су на кућном прагу убиле или живе, у јаму Шурманци, бациле више од 800 мјештана овог села, углавном жена и дјеце. Пребиловци, литургија (Фото: РТРС) Нјегова светост патријарх српски Иринеј освештао је 8. августа 2015. године Храм Васкрсења Христовог који је саграђен у знак сјећања на 4.000 Срба из доње Херцеговине страдалих од усташа у Другом свјетском рату и бачених у јаме, чије су кости миниране 1992. године у Спомен-костурници која се налазила на мјесту данашњег Храма. По повратку Срба у Пребиловце,

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА