НОВИ ГРАД, /СРНА/ – Служењем парастоса и полагањем виjенаца у Новом Граду jуче jе обиљежен Дан страдања цивилног становништва ове општине у Другом свjетском рату. Парастоси су служени у засеоку Вуруне у Доњем Водичеву, у Црноj Риjеци и Благаjу, док су виjенци положени код спомен-обиљежjа за 292 погинула борца Народно ослободилачког рата и 489 жртава фашистичког терора у Брезицима. Замjеник начелника општине Нови Град Зоран Старчевић рекао jе да jе у Другом свjетском рату на подручjу ове општине страдало више од 6.000 цивила. “Краjем jула и почетком августа 1941. године jедна бригада тек формиране Павелићеве `легиjе` задржала се на овим просторима око 20 дана и за то вриjеме на наjсвирепиjи

БАЊАЛУКА, 25. ЈУЛА /СРНА/ – Поводом обиљежавања 27. jула – Дана устанка против фашизма у БиХ у Другом свjетском рату, град Бањалука организуjе бесплатан превоз до Милића Гаjа у Козарскоj Дубици, гдjе ће бити одржана централна свечаност поводом овог историjског датума. Аутобуси ће из Бањалуке кренути у недjељу, 27. jула, у 15.00 часова из Видовданске улице са старе аутобуске станице, речено jе Срни у Градскоj управи. Повратак jе планиран истом трасом, по завршетку манифестациjе. У Милића Гаjу у Козарскоj Дубици у недjељу ће бити обиљежене 73 године од подизања устанка народа БиХ против фашизма. Обиљежавање ће почети у 16.30 часова полагањем виjенаца на воjничком гробљу у Кнежици, а потом ће

БЕОГРАД, 22. ЈУЛА /СРНА/ – Скупштина града Београд данас jе одлучила да се 10. маj убудуће обиљежава као дан сjећања на жртве холокауста у српскоj приjестоници. Градски менаџер Горан Весић подсjетио jе да jе Београд jедан од риjетких европских градова коjи има развиjену jевреjску заjедницу, а у свом календару нема дан посвећен страдању тог народа. “За нас, као Скупштину града, веома jе важно да се оваj дан обележава и да се подсећа на безумље коjе jе почињено, како би се дао налог будућим генерациjама да у овом граду више нико не сме да страда, jер jе друге вере и нациjе”, рекао jе Весић, преносе београдски медиjи. Бранко Шнап из Јевреjске заjеднице рекао jе да

БЕОГРАД, 16. ЈУЛА /СРНА/ – Сутра се навршава 68 година од смрти команданта Југословенске воjске у отаџбини Драгољуба Драже Михаиловића, кога су нове jугословенске власти осудиле на смрт и стриjељале у ноћи између 16. и 17. jула 1946. године. Генерал Михаиловић био jе jединствена личност у историjи бивше Југославиjа и први вођа покрета отпора у Европи, чиjу су главу њемачки нацисти уциjенили већ 1941. године, али и jедини антифашиста коjи jе осуђен за колаборациjу са фашистима. Рођен jе 1893. године у Ивањици. Рано jе остао без родитеља, па jе Михаиловића и његове двиjе сестре одгаjио очев брат, ветеринарски маjор Краљеве гарде у Београду. Студирао jе на Воjноj академиjи у Београду,

Први транспорт српске дjеце са Козаре стигао je  у Загреб 11. jула 1942. године. Страдање и наjстрашниjе смрти нису биле заустављене …       Везане вијести: КЊИГА: „ПУТЕВИМА СМРТИ КОЗАРСКЕ ДЈЕЦЕ“ – ТАЈНА ПАРЦЕЛЕ 142 НА ЗАГРЕБАЧКОМ ГРОБЉУ МИРОГОЈ Видео Култура сjећања и памћења – Јасмина Тутуновић Трифунов Диана Будисављевић – Отргнута од заборава ISTINA I POMIRENJE Нити jе Диjана Шиндлер, нити jе Станић Лустиг – Jadovno 1941.

ПРЊАВОР, 10. ЈУЛА /СРНА/ – Полагањем виjенаца на спомен-обиљежjа народних хероjа општине Прњавора, чланови СУБНОР-а обиљежили су 10. jул – Дан ослобођења Прњавора у Другом свjетском рату. Предсjедник прњаворског СУБНОР-а Новак Богићевић подсjетио jе да су Пета козарачка бригада и Прњаворски партизански одред на данашњи дан 1943. године ослободили Прњавор. Он jе рекао да jе од тог датума, па наредних 696 дана, ово био слободан град, што jе била риjеткост на простору некадашње Југославиjе. Виjенци су положени код спомен-обиљежjа борцима НОР-а у градском парку и код споменика за 71 борца посљедњег одбрамбено-отаџбинског рата у Мjесноj заjедници Прњавор. Са подручjа општине Прњавор у Другом свjетском рату учествовало jе 4.500 бораца, од

БАЊАЛУКА, 4. ЈУЛА /СРНА/ – На Мраковици ће данас бити обиљежене 72 године од Битке на Козари. Приjем високих званица у вили “Мраковица” предвиђен jе за 9.30 часова, а парастос код спомен крста у 10.00 часова. У 10.45 предвиђено jе полагање цвиjећа на Централном спомен обиљежjу, у 11.15 часова обраћање званичника, а у 11.40 часова културно-умjетнички програм, наjављено jе из Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Српске. Обиљежавање ће бити одржано у организациjи Одбора Владе Републике Српске за његовање традициjе ослободилачких ратова. Битка на Козари почела jе 10. jуна 1942. године и траjала jе 27 дана, до пробоjа на jугозападном диjелу Козаре, 15 километара источно од села Међувође. Битка на Козари,

БАЊАЛУКА, 1. ЈУЛА /СРНА/ – У организациjи Одбора Владе Републике Српске за његовање традициjе ослободилачких ратова у петак, 4. jула, биће oбиљежене 72 године од Битке на Козари, а у суботу, 5. jула, страдање Срба у Подрињу у отаџбинском рату. Тим поводом сутра ће у 11.00 часова, у Прес-центру Владе Републике Српске у Бањалуци бити одржана конференциjа за новинаре, саопштено jе из Бироа Владе за односе са jавношћу. Битка на Козари почела jе 10. jуна 1942. године и траjала jе 27 дана, до пробоjа на jугозападном диjелу Козаре, 15 километара источно од села Међувође. Битка на Козари, у коjоj су малоброjне партизанске jединице браниле народ у збjегу, била jе значаjна за цjелокупни

ПРИЈЕДОР, 24. ЈУНА /СРНА/ – На Мраковици ће 4. jула бити обиљежене 72 године од Битке на Козари, наjавио jе данас у Приjедору предсjедник Пододбора Владе Републике Српске за обиљежавање значаjних историjских догађаjа Велимир Дуњић. “Потврђен jе долазак представника СУБНОР-а из Црне Горе, Србиjе, Хрватске и Словениjе, а на оваj скуп смо позвали и све амбасадоре акредитоване у БиХ” рекао jе Дуњић новинарима у Приjедору. Он jе навео да jе на данашњоj сjедници Пододбора усвоjен програм обиљежавања козарске епопеjе, коjи ће почети у 9.30 часова приjемом званица у вили Мраковица, а у 10.00 часова услиjедиће парастос код спомен крста. “Полагање виjенаца на централно спомен обиљежjе предвиђено jе за 10.45 часова, а обраћање званичника

Српски народни форум из Борова и удружење грађана Јадовно 1941. из Бањалуке,  организовали су у суботу отварање изложбе „Моjе Јадовно“ и предавање на ту тему у Културном центру Борова. Изложбом се кроз документовану визуелизациjу приказуjу страховити злочини над српским, и jевреjским жртвама у оквиру комплекса логора смрти Независне Државе Хрватске Госпић – Јадовно – Паг формираном на подручjу Лике почетком априла 1941. године у коме jе убиjено више од 40.000 жртава. Аутори изложбе су Предраг Лозо, Драгослав Илић и Душан Ј. Басташић. Према риjечима секретара СНФ-а, Зорана Коjића, коjи се вечерас приликом отварања изложбе обратио присутнима, забрињаваjућа jе чињеница да наша jавност тако мало зна о jедном од првих геноцидних логора смрти

БАЊАЛУКА, 13. ЈУНА /СРНА/ – Полагањем виjенаца на Спомен – костурници на Централном споменику народним хероjима на Тjентишту и културно – умjетничким програмом данас ће у Организациjи одбора за његовање традициjе ослободилачких ратова Владе Републике Српске бити обиљежена 71 година од Битке на Сутjесци. Обиљежавању на Тjентишту присуствоваће министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Петар Ђокић, наjављено jе из ресорног министарства. Предсjедник Пододбора за обиљежавање значаjних историjских догађаjа Велимир Дуњић рекао jе да jе полагање виjенаца предвиђено за 11.00 часова, у 11.20 обраћање званичника испред Централног споменика, док jе културно-умjетнички програм предвиђен у 11.45 часова. Он jе додао да jе Одбор ступио у контакт са средњошколском и студентском омладином и да очекуjе њихов

Хероина Другог светског рата, Диана Будисављевић, из логора смрти НДХ спасила jе преко 12 000 деце.     Рат из људи извлачи оно наjгоре и наjбоље. Диана Будисављевић jе наjвећем сукобу у историjи човечанства показала наjузвишениjе људске особине: пожртвованост, човекољубље, саосећаjност и хероjство. Дианина листа броjи 12 000 имена. И док за Оскара Шиндлера зна читав свет, за Диану су чули ретки. Дианино срце jе било велико, веће чак и од туге због оних коjе ниjе успела да спаси. Рачуна се да jе око 3500 малишана умрло приликом извлачења, од глади, физичког малтретирања или болести. Према записима из Дианиног дневника, многи су умрли на њеним рукама, а да она ниjе

СРЕБРЕНИЦА, 9. ЈУНА /СРНА/ – Служењем парастоса и прислуживањем свиjећа за покоj душа настрадалим, данас ће код Спомен-костурнице у Сребреници бити одата пошта и обиљежена 71 година од покоља над српским становништвом Сребренице коjе су починиле усташе на други дан Троjчиндана 1943. године. Броj настарадалих и сахрањених у овоj костурници ниjе никада утврђен. У Сребреници су усташе, према њиховим писаним документима, 14. jуна 1943. године, убиле више од 150 до 200 српских цивила са коjима jе убиjена и jедна jевреjска породица и jедан муслиман коjи jе био ожењен Српкињом и његова породица. Њехова тиjела су накнадно сакупљена и бачена у jаму на локациjи садашње полициjске станице у овом мjесту одакле jе дио посмртних остатака

Одбор за обиљежавање Духовског сабора Јелашиновци – Боjиште 07. и 08. jуни 2014. године Општина Сански Мост – Федерациjа БиХ   Предмет: Саопштење и позивница   Протокол манифестације:   Бојиште – субота 07. јуни 19.00        Промоција књига „Христољубље“ Ђуре Тркуље и „Срби су добри“ Раде Врућинића 20.00        Културно забавни програм – Носилац програма КУД – „14. Фебруар“ Бањалука   Јелашиновци – недјеља 08. Јуни – Храм Св. Јована Крститеља 10.00        Света литургија и парастос жртвама отаџбинског рата борцима са подручја Јелашиноваца и Бојишта – У овом дијелу протокола очекујемо долазак свих позваних породица, а прије парастоса биће постављен спомен пано.   Бојиште – недјеља 08. Јуни 12.00        Полагање вијенаца

ДРВАР, /СРНА/ – Удружење протjераних грађана Дрвар “Одрживи повратак” покренуло jе инициjативу да се у овом граду на достоjанствен, пригодан и цивилизован начин сваке године обиљежава Дан антифашизма, а од општинских власти затражено jе да Дрвар прогласе Градом антифашиста. Удружење тражи да се обнови порушени Споменик палим борцима и жртвама фашистичког терора у Дрвару, коjи су 1996. године срушили припадници ХВО-а, и затражи од надлежних институциjа у БиХ да подрже декларациjу и затраже од Унеска да оваj симбол отпора фашизму уврсти на листу свjетске баштине. Ово удружење добило jе сагласност Скупштине општине за предложену инициjативу у коjоj се, између осталог, тражи од надлежних истражних органа у БиХ и Интерпола да