Дан несталих и погинулих у Одбрамбено-отаџбинском рату Републике Српске биће обиљежен 15. септембра у Бањалуци пригодним манифестациjама и уз поруку да што приjе мора да буде завршен процес тражења несталих, речено jе данас на конференциjи за новинаре Одбора Владе Српске за његовање традициjа ослободилачких ратова. Програмом обиљежавања предвиђено jе да у 9.30 часова у Саборном храму Христа Спаситеља буде служен парастос погинулим и убиjеним борцима и цивилима у Одбрамбено-отаџбинском рату. У 10.15 часова биће положени виjенци на спомен-обиљежjе погинулим борцима на гробљу „Свети Пантелиjа“. Виjенци ће бити положени и на Спомен-костурницу на Новом гробљу гдjе jе предвиђено обраћање званичника са почетком у 11.25 часова. Програмом jе у 11.45 часова предвиђено

БЕОГРАД, 10. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Поглавар Римокатоличке цркве папа Фрањо дозволио је отварање архива ватиканске Апостолске библиотеке за период од 1938. до 1958. године за који су заинтересоване Српска православна црква и држава Србија, рекао је главни архивар Жан Луј Бругес. Надбискуп Бругес је потврдио да је о овој теми разговарао током сусрета са Његовом светости патријархом српским Иринејом и процјењује да ће припрема за отварање архива за тај период трајати око годину и по дана. „Говорили смо о могућности да су примјерци појединих докумената, који су уништени током бомбардовања Народне библиотеке Србија на почетку Другог свјетског рата, можда сачувани у ватиканској колекцији. Не знам да ли има такве грађе,

Постоје докази да су власти усташке НДХ, на чијем челу се налазио фашиста и саучесник Хитлера Анте Павелић, предали на чување Ватикану 350 милиона швајцарских франака у злату- наводи Глас Русије. Ова „трансакција“ усташког главешине и Ватикана документована је у спису од 21. октобра 1946. године, који је потписао Американац Емерсон Биглоу. ЦИА постепено скида печате са тајних докумената. Чињеница да су Американци одмах послије Другог светског рата постали заштитници бивших нацистичких злочинаца – престаје да буде тајна. У медијима се понекад појављују документа која многе изненађују. На примјер, утврђено је да је лидер хрватских фашиста Анте Павелић у току рата успио да преко Ватикана прокријумчари на Запад неколико тона

БЕРЛИН, 4. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Фонд за jевреjске жртве нацистичких злочина саопштио jе да jе постигао договор са њемачком владом о исплати додатне финансиjске помоћи дjеци коjа су преживjела холокауст. У саопштењу се наводи да jе Министарство финансиjа пристало касно синоћ на jеднократне исплате од по 2.500 евра jевреjскоj дjеци коjа су била у концентрационим логорима, гетоима или се скривала наjмање шест мjесеци. Данас су то све стариjе особе, али и даље трпе посљедице психолошких траума и неухрањености у дjетињству, пренио jе АП. У овом тренутку ниjе познато колико jе жртава квалификовано да добиjе ову помоћ, а њемачко Министарство финансиjа ниjе имало коментар. Споразум jе постигнут у оквиру редовних годишњих

САРАЈЕВО, 2. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Његово преосвештенство епископ бихаћко-петровачки Атанасиjе освештао jе новоподигнути спомен-храм Васкрсења Христовог на Кичеловом брду, зесеоку jањског села Бабићи, општина Шипово, коjи jе саграђен на мjесту гдjе су усташки злочинци 1941. године побили невине српске цивиле. На саjту Епархиjе бихаћко-петровачке наводи се да jе владика Атанасиjе, коjи jе служио и Свету архиjереjску литургиjу, током бесjеде захвалио Јањанима за исказани труд приликом изградње храма, чиме jе исправљена историjска неправда учињена према њиховим прецима. Епископ Атанасиjе истакао jе да jе поносан што и његовим венама тече крв Светих новомученика кичеловобрдских, коjи су своjим мученичким страдањем запечатили оданост Христу, Цркви његовоj и народу српском, истичући да жртве живе кроз

БИЈЕЉИНА, 1. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Данас се навршава 75 година од почетка Другог свjетског рата, наjкрвавиjег и наjвећег ратног сукоба у историjи човjечанства у коме jе страдало око 55 милиона људи.  Воjне снаге фашистичке Њемачке напале су 1. септембра 1939. године Пољску. Копнену границу прешле су 44 пjешадиjске дивизиjе, седам тенковских и четири моторизоване. У року од 18 дана Пољска воjска jе поражена, а влада и воjна команда су побjегли из земе. Француска и Енгелска су на основу споразима о узаjамноj помоћи обjавиле рат Њемачкоj. Касниjим нападом Хитлера на Совjетски савез, у рат улазе и трупе Црвене армиjе. По броjу држава, односно људи коjи су у рату судjеловали, те броjу

БАЊАЛУКА, 30. АВГУСТА /СРНА/ – На данашњи дан 1941. године костаjничке усташе су починиле страшне злочине у селима у општини Козарска Дубица, а наjвише jе страдала породица Јандрић.  Мушкарци су већином били у устаницима, те нису страдали, али су усташе зато своj биjес искалиле над женама и малољетном дjецом, подсjећаjу из Удружења „Јадовно 1941“. „У селу Читлук живjела jе велика породица Јандрића. Тог jутра када су усташе упале у кућу Микана Јандрића, jедан зликовац jе сjекиром одсjекао његовом синчићу обjе руке. Тада су усташе убиле дjецу Љубу, Вукашина и Ружу Јандрић“, наводи се у књизи Драгоjа Лукића „Рат и дjеца Козаре“. Мика Јандрић ниjе била у кући кад се десио

ОЏАК, 28. АВГУСТА /СРНА/ – Непознато лице или више њих премазали су црном фарбом предњи дио спомен-костурнице саграђен 1950. године у Доњој Дубици код Оџака, на којој су уклесана имена 849 српских жртава из Трњака, Доње Дубице и Струка убијених у Другом свјетском рату. Међу страдалим је 332 дјеце млађе од 15 година које су убиле усташе. Споменик је временом страдао и обновљен је прошле године. Инцидент се догодио јуче, уочи Велике Госпојине, када Срби повратници у Доњу Дубицу обиљежавају свој празник и присуствују литургији у обновљеној цркви Успења Пресвете Богородице. Повратник у Доњу Дубицу Вујадин Милојевић рекао је да је, пролазећи поред спомен-костурнице, примијетио да је на предњој страни

Шума Растовача, Двор на Уни. 27. августа 1942. године усташе убиле 25 Срба из села Остоjића и Жировца.       Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005. Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj,  да нас контактираjу путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588,  +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941.  Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.  

Бегово брдо, 19. августа 1941. Убиjено 28 Срба.   Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.

ФОЧА, /СРНА/ – У Буновима код Фоче jуче jе освештана спомен-капиjа на улазу у мjесно гробљу у засеоку Осиjек и служен jе парастос жртвама овог краjа коjе су страдале у Другом свjетском рату. На капиjи са три бетонска лука, коjи симболизуjу Свето троjство, уграђене су двиjе мермерне плоче са именима 56 мjештана страдалих у рату од 1941. до 1945. године. На jедноj плочи су имена 29 српских младића, коjе су усташе у маjу 1942. године одвеле у логор „Старо саjмиште“ у Земуну, одакле се никада нису вратили. На другоj плочи су имена погинулих припадника четничког и партизанског покрета, као и цивилних жртава Другог свjетског рата. У злогласном логору у Земуну

ФОЧА, 14. АВГУСТА /СРНА/ – У Буновима код Фоче, у засеоку Осиjек, у недjељу, 17. августа, биће освештана спомен-капиjа на улазу у мjесно гробље, те служено опиjело жртвама Другог свjетског рата са овог подручjа. На спомен-капиjи исписана су имена 29 српских младића коjе су усташе одвеле у логор, одакле се никада нису вратили, те имена четника и партизана из тог села коjи су погинули у Другом свjетском рату. Аутор идеjног рjешења jе академски сликар Данило Ивановић, коjи од 1991. године живи у Норвешкоj, а коjи jе изградњу спомен-капиjе финансирао заjедно са рођацима Радмилом и Драганом Ивановићем. Освештање капиjе и опиjело жртвама на осиjечком гробљу у Буновима биће одржано у недjељу,

БАЊАЛУКА, 13. АВГУСТА /СРНА/ – На данашњи дан 1942. године усташе су у селу Кусоње, у близини Пакраца, убиле 473 Срба, подсjећаjу из Удружења „Јадовно 1941“. Били су то углавном становници села Кусоња, те околних села Драговић и Чакловац, те дио српских избjеглица испод Козаре коjе су тражиле спас бjежећи од усташа. Наjвећи дио Срба убиjен jе тако што су натjерани у православну цркву Светог Георгиjа, коjа jе потом затворена, поливена бензином, затрпана сламом и спаљена. Они коjи нису стали у цркву, поклани су и побацани у оближње бунаре. Игром случаjа, jедна жена успjела jе да се извуче испод гомиле лешева и да се спаси. Међу страдалима било jе много

На данашњи дан приjе 73 године, страдали су Срби из Бегова Брда, Слуња, Вељуна, Смиљана, Личког Осика, Љубова и Швице. Покољ сељака из Бегова Брда Луке код Калића Врела, близу села Батнога, Цетинград, шумица Латићки усташе поклале 3. августа 1942. Србе мушкарце, жене и дjецу из села Бегова Брда Доњи Кремен, Слуњ Доњи Кремен, Слуњ, 3. августа 1941. усташе заклале 29 Срба. Српска православна црква, Вељун Вељун, Српска православна црква, стратиште српских сељака из Вељуна, Српског Благаjа и Љесковца. 3. августа 1941. године усташе мучиле и поклале 200 мушкараца, жена и дjеце. Смиљанско Поље 3. августа 1941. године Смиљанско Поље (Павлинов стан), Госпић. Усташе заклале и спалиле 70 српских сељака

НОВИ ГРАД, /СРНА/ – Служењем парастоса и полагањем виjенаца у Новом Граду jуче jе обиљежен Дан страдања цивилног становништва ове општине у Другом свjетском рату. Парастоси су служени у засеоку Вуруне у Доњем Водичеву, у Црноj Риjеци и Благаjу, док су виjенци положени код спомен-обиљежjа за 292 погинула борца Народно ослободилачког рата и 489 жртава фашистичког терора у Брезицима. Замjеник начелника општине Нови Град Зоран Старчевић рекао jе да jе у Другом свjетском рату на подручjу ове општине страдало више од 6.000 цивила. „Краjем jула и почетком августа 1941. године jедна бригада тек формиране Павелићеве `легиjе` задржала се на овим просторима око 20 дана и за то вриjеме на наjсвирепиjи