Његова светост патриjарх српски Иринеj и предсjедник Понтификалног савjета за унапређење jединства хришћана Курт Кох размотрили су у Београду низ отворених питања између двиjе цркве, посебно оних коjа су у вези са дешавања на тлу бивше Југославиjе у периоду Другог свjетског рата. „Обjективан приступ у сагледавању историографских чињеница може допринети будућоj jасниjоj анализи комплексног историjског односа, нарочито два народа – српског и хрватског и даље актуелне историjе“, саопштено jе из Српске православне цркве. Приjему код патриjарха Иринеjа присуствовали су и Његово високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски Амфилохиjе, те преосвећене владике зворничко-тузлански Хризостом и топлички Арсениjе. Разговору су присуствовали и апостолски нунциjе у Србиjи Орландо Антонини, надбискуп београдски Станислав Хочевар и монсињор Јануш

У Градишци отворена изложба Година страдања – 1942. Историjска изложба Музеjа Козаре под називом „Година страдања – 1942.“ отворена jе вечерас у Завичаjном музеjу у Градишци. Аутор изложбе, кустос Музеjа Козаре Ведрана Адамовић истакла jе да изложба кроз аутентичне документе описуjе љето 1942. године, за вриjеме и послиjе офанзиве на Козари. „На изложби jе приказан дио докумената из легата Бошка Башкота, коjи детаљно описуjу период битке на Козари и дешавања у Приjедору и околним селима“, навела jе Адамовићева. Током изложбе приказан jе и филм о усташком покољу цивила у селу Валико Паланчиште код Приjедора, октобра 1942. године. „Излоба и филм посвећени су броjним недужним цивилима у Поткозарjу, коjи су страдали

Музеj Козаре гостоваће са историjском изложбом „Година страдања – 1942“ у Градишци, Козарскоj Дубици и Новом Граду, наjавила jе виши кустос историjске збирке овог матичног музеjа Ведрана Адамовић. „У Градишци отварамо изложбу у четвртак, 19. фебруара, и грађани ће jе моћи видjети до 5. марта. Половином марта изложба ће бити отворена у Козарскоj Дубици, а у априлу или у маjу и у Новом Граду“, рекла jе Адамовићева Срни. Она jе рекла да ће приликом отварања изложбе у све три општине бити приказан документарни филм Зорана Радоњића „Да се њима никад не деси“. „Изложба приказуjе шта се дешавало са цивилним становништвом приjе, за вриjеме и послиjе воjне офанзиве на Козари у

На Партизанском гробљу у Мостару данас jе, приликом обиљежавања 70 година од ослобођења града од фашизма, дошло до инцидента у коме jе jедна особа погођена флашом, док jе на зиду на самом улазу исписан графит: „Ваше злочинце и злочине величаjте негдjе источниjе“. На свечано обиљежавање ослобођења Мостара у оваj град стигао jе велики броj антифашиста из разних градова БиХ, као и jедна група из Словениjе. Приликом доласка људи коjи су жељели обиљежити оваj значаjан датум, група младића добацивала им jе и звиждала. Скуп су обезбjеђивале jаке полициjске снаге. У оквиру обиљежавања 70 година од ослобођења Мостара од фашизма положено jе цвиjеће и на спомен-обиљежjу на Мусали. Прошле године jе приликом

Пише: Предраг Ракочевић Срби нису заборавили, али Немци jесу! Протеклих месеци се често говорило и писало, приказивани су и ТВ прилози о почетку Великог рата као и о седамдесетогодишњици ослобођења Београда у II Светском рату. Поjавило се безброj књига о том рату, организовано jе много академиjа и стручних скупова, а прослава ослобођења Београда била jе крунисана посетом руског председника Владимира Путина и воjном парадом давно застарелог српског наоружања и од српских прозападних моћника уништене армиjе, сведене на ниво полициjских снага. Рат jе почео разарањем Београда Али, чули су се ту и тамо и критичари коjи кажу да су Срби у оба рата превише изгубили а за узврат нису ништа добили!

Новообjављени документи обелоданили детаље везане за Конференциjу на Криму од 4. до 11. фебруара 1945. Организациjу скупа у Јалти Стаљин поверио Бериjи МОСКВА ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА ТРЕНУТНО врло лоши односи између Русиjе, САД и Велике Британиjе главни су разлог што се 70. годишњица одржавања чувене Међународне конференциjе у Јалти, на коjоj су донете важне историjске одлуке, обележава скромно и без подсећања на славне дане заjедничког ратовања. Додуше, Јалту нису заборавили историчари, па су организовани научни скупови, али jе на Западу очигледна тенденциjа да се умањи допринос СССР-а у победи над фашизмом. Три лидера земаља победница над фашизмом срела су се на Јалти пре седам децениjа, где jе и одржана чувена

Поникве, Горње Дубраве, Огулин. 31. jануара 1945. године, све житеље села коjе су затекле усташе код куће, поклале су и спалиле у кућама. Њих 30, жена, мушкараца и дjеце     Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005. Више у: Злочини у Пониквама у некадашњоj општини Горње Дубраве код Огулина  

Село Шегестин, Двор на Уни  усташе су 29/30 jануара поклале 242 српска сељака. Била jе то  „Ноћ крвавих ножева“   Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.   Везане виjести: Злочини у Шегестину, Двор на Уни: свjедочење Милке Илибашић  

У Јевреjском културном центру „Арие Ливне“ у Бањалуци синоћ jе отворена изложба „Логор Ђаково: Сjећање као опомена“, поводом Међународног дана сjећања на жртве холокауста. Сенатор Републике Српске Арие Ливне рекао jе да jе оваj дан велики дан ослобођења концентрационог логора Аушвиц, али и jедан од наjтрагичниjих дана у коjем се подсjећа на милионе жртава Јевреjа, Срба и антифашиста из циjелог свиjета. „Наш поглед треба да буде уперен ка будућности. Прошлост не можемо промиjенити, али треба да сачувамо успомену на наше мртве“, рекао jе Ливне. Он jе указао и на потребу развиjања свиjести о томе да се фашизам, нацизам и антисемитизам враћаjу. „Треба обратити пажњу и не заборавити да смо се

Поводом обиљежавања Међународног дана сjећања на жртве холокауста, у Јевреjском Културном центру „Арие Ливне“ у Бањалуци данас ће бити отворена изложба „Логор Ђаково: Сjећање као опомена“. Изложба ће бити отворена у 19.00 часова, наводи се у саопштењу Јевреjске општине Бањалука. Међународни дан сjећања на жртве холокауста установљен jе 1. новембра 2005. године резолуциjом Генералне скупштине УН. На таj дан 1945. године совjетска Црвена армиjа ослободила jе концентрациони логор Аушвиц и сусjедни Биркенау, наjвеће стратиште у историjи човjечанства гдjе jе уморено 1,5 милиона људи, од тога милион Јевреjа. У Другом свjетском рату страдало jе, поред осталих, више од шест милиона недужних жртава припадника jевреjског народа. Извор:  Везане виjести: Бањалука- отворена изложба о страдању Јевреjа –

У Средњошколском центру „Ђуро Радмановић“ у Новом Граду приређена jе изложба поводом Међународног дана сjећања на жртве холокауста. Риjеч jе о биографиjама и фотографиjама жртава холокауста и оних коjи су преживjели. За изложбу jе употриjебљен едукативни материjал из Мемориjалног центра „Јад Вашем“ у Јерусалиму и из Спомен-подручjа „Доња Градина“. Организатор изложбе, професор српског jезика и књижевности Илиjан Кузмановић рекао jе да jе циљ подизање свиjести о култури сjећања. Кузмановић jе истакао да jе изложба постављена циљано да послужи као подстицаj за размишљање. „Живимо на подручjу коjе jе свега неколико десетина километара удаљено од Јасеновца и Градине и мислим да барем на овом поднебљу има доста породица коjе су имале неког

Све становнике Милетићеве улице у Новом Саду, хортиjевски окупатор jе побио на улици, одвезао лешеве на Штранд и бацио под лед. 23. jануар 1942. – Елитна Милетићева улица у Новом Саду, истребљена од стране хортиjевског окупатора! Све њене становнике хортиjевски окупатор jе побио на улици, одвезао лешеве на Штранд и бацио под лед. Ово jе тек jедно сведочанство о судбини преко 5.000 грађана Новог Сада 23. jануара 1942. У тоj улици данас нема ни спомен плоче Жртвама! 23. jануара 2015. у 15.00 часова од Соколског дома креће Марш живих под геслом „Дунав те њиховим очима гледа“ до Штранда. Коме ниjе до медиjско-политичке помпе и сликања, него до сећања на патње

Петриња, православно гробље. Усташе су 7. jануара 1942. На православни Божић поклале 49 Срба из села Комоговине, Јошевице и Моштанице.     Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.