arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Стеван Костић

Погледајте ФИЛМ – НДХ: Страх, понор, мук

ENGLISH Како је настала Независна држава Хрватска, какав је био њен карактер и ко је одлучивао о животу и смрти? Зашто су логор Слана на Пагу прозвали „пакао у каменој пустињи“, за шта су у лето 1941. служиле бројне крашке јаме на планини Велебит, зашто на планини Козари годинама после Другог светског рата није било деце и има ли најјачег утиска из „планине мртвих у славонској равници“, како су неки звали Јасеновац? Тим питањима бави се троделни документарни филм РТС-а НДХ – Страх, НДХ – Понор и НДХ – Мук. Екипа РТС-а посетила је место некадашњег логора Јадовно на Велебиту, логора Слана на Пагу, спомен подручје Јасеновац у Хрватској и

„УМАЊЕЊЕ БРОЈА ЈАСЕНОВАЧКИХ ЖРТАВА ВОДИ ПОРИЦАЊУ ЗЛОЧИНА“ Режисер Момчило Мрдаковић упозорио на прекрајање историје

Српски режисер и архитекта Момчило Мрдаковић, аутор црнохуморне комедије „Мамарош“, рекао је да припрема два нова филма која ће се бавити темом злочина над Србима и Јеврејима у Другом свјетском рату, те указује на опасност од ревизије, порицања и умањења српских жртава у усташком логору Јасеновцу. Мрдаковић, чија ужа и шира породица страдала у Јасеновцу, истиче у интервју Срни да умањење броја јасеновачких жртава води порицању тог злочина, па се појављују историчари из Хрватске који не говоре о побијеним Србима у Јасеновцу, него да су побијени „устаници комунисти“. Он је навео да ће један филм бити о његовој мајци Вукосави Мрдаковић, рођеној Глигић, која је преживјела усташки логор Стару Градишку

Часне сестре су ињекцијама убијале децу

Само захваљујући сплету срећних околности осмогодишњи Славко и једанаестогодишња Бранка Лакобрија, рођени брат и сестра, нису доживели кобну судбину као заточеници усташких логора Јадовно и Стара Градишка. Радмила Ристић (Фото Д. Буквић) О патњама козарачке деце испричаћу вам кроз исповест мојих брата и сестре од стрица, Славка и Бранке Лакобрије, који су 1941. из села Милошево Брдо код Градишке у данашњој БиХ одведени у логорe Јадовно и Стара Градишка. Овим речима, Београђанка Радмила Ристић (88), рођена Лакобрија, почиње разговор за „Политику”, с намером да допринесе бројним сведочанствима о усташким злочинима у Другом светском рату. Уочи тог оружаног сукоба, она је као осмогодишња девојчица живела у Београду, с породицом. Њен отац

Филм „Иродови синови“ – The documentary film „Sons of Herod“

Текст ове поруке је на српском и на енглеском – The text of this message is in Serbian and English Филм „Иродови синови“ је документарно-аналитичка прича о геноциду над српским народом у Независној Држави Хрватској, који је кроз минуле деценије прикриван, излаган политичком ембаргу, забранама и цензури. Нигде у свету није забележен ни један пример постојања логора смрти за децу осим у НДХ. Зато филм посебну пажњу обраћа страдању деце, бавећи се узроцима овог свирепог злочина, откривајући истовремено његову дубину, улогу римокатоличке цркве, али и онога ко је деценијама био чувар ове страшне тајне и крашких јама. Молимо Вас да проследите ову поруку Вашим пријатељима у Србији и иностранству и

FOTO: WIKIPEDIA

Драгослав Бокан: Убијали су нам децу – Ово сваки Србин треба да зна

Сав смисао историје крије се у односу неког народа према деци својих непријатеља. И томе да ли су и они третирани само као „будући ратници и осветници“ или, ипак, као деца: беспомоћни малишани што, попут сваке светиње, не смеју да буду ни дирнути – а камоли плашени, мучени и убијани. И у тој дисциплини (дубоко повезаних са истинским хришћанством) ми, Срби, смо се показали достојним свог „архиепископа у вечности“, Светог Саве, па и његових (и Христових) завета. За разлику од наших комшија са западне, прекодринске и прекосавске стране. Суровост оних који су „имали довољно (демонски инспирисане) снаге“ да одвајају нашу дечицу од њихових мајки и очева, беспримеран је случај у

Душан Јеринић: Страдање деце у логору Јастребарско

Као дете логораш преживео сам усташки логор Стара Градишка захваљујући акцији спасавања српске деце из логора, коју је водила хуманитарка Дијана Будисављевић. Као дете логораш преживео сам усташки логор Стара Градишка захваљујући акцији спасавања српске деце из логора, коју је водила хуманитарка Дијана Будисављевић. У последњих 12 година много времена посветио сам читању литературe у вези са холокаустом који су спроводиле усташе за време НДХ. Посебну пажњу посветио сам изучавању усташког геноцида на просторима западне Ђаковштине, о чему сам објавио две књиге. Прочитао сам ауторски текст „Обавеза сећања и незаборава” министра Зорана Ђорђевића, објављен у „Политици” 13. септембра, и желим да реагујем на део његове реченице „ … какав је,

НАЈПОТРЕСНИЈИ СТИХ СРПСKЕ ИСТОРИЈЕ: Млада Српкиња у усташком логору је својом крвљу исписала ове речи!

Ако се не заборави, истина никада не умире. А др Јован Бабић (81), лекар радиолог и професор Медицинског факултета у Новом Саду, никада није заборавио како су фебруара 1947. године, када је био седмогодишњак, у његову породичну кућу у Шиду банули официри Озне. Одвели су његовог оца Душана и однели сав материјал који је он, као председник послератне Kомисије за испитивање злочина усташа и нациста, до тада прикупио у сремским селима, али и у Јасеновцу. Душанов доказни материјал о жртвама и злочинцима ознаши су уништили у име братства и јединства новоформиране Југославије. Чинило се то уништење неповратним, све док после вишедеценијског трагања др Бабић није пронашао трећи примерак сведочења преживелих

Драгослав Бокан: МОРАМО ДА ПРИЗНАМО ЗЛОЧИНЕ…

Да, ми, Срби, морамо коначно и заувек ДА ПРИЗНАМО ЗЛОЧИНЕ ПОЧИЊЕНЕ НАД НАМА, како у Другом светском рату, тако и пре и после тога – од хрватско-усташке, шиптарско-арнаутске, муслиманско-бошњачке, бугарске, немачке, мађарске, италијанске, партизанско-комунистичке руке. Дакле, можемо да прихватимо део матрице другосрбијанских изрода, њима насупрот – да заиста требамо и морамо да ”признамо злочине” о којима срамно мало знамо и као да нас и нешто није превише брига. Да признамо себи све те безбројне и језиве злочине (размера ГЕНОЦИДА) почињене над невиним српским цивилима, а у пакленом циљу нашег истеривања, преверавања, обезбожења, расрбљавања и тоталног уништења са актуелне и оне историјске мапе. Тек ако себи допустимо да спознамо ШТА нам

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ – ХТЕЛИ БИ ДА ОБРИШУ ЗЛОЧИНЕ УСТАША: Шта се крије иза најновијих порука политичара званичног Загреба

Прве деценије овог столећа, којег је Добрица Ћосић назвао „туђи век“, темеље се на мобилној телефонији, интернету, кабловским телевизијама, директним преносима, вестима које нас бомбардују из минута у минут. Из ове „глобалне инфосфере“ крећу милиони, а вероватно и милијарде порука сваки дан. У обиљу информација, крајњем кориснику, просечном човеку, не преостаје ништа друго до да их прима у изворном облику и „пакује у своју подсвест“. Чувена изјава још чувенијег нацисте, Јозефа Гебелса, да „хиљаду пута поновљена лаж постаје истина“, која је добила историјску потврду и пре него што ју је изрекао, а поготово развојем масовних комуникација, данас је добила другачије значење: Хиљаду пута поновљена порука постаје „истина“. Ваљда понесени комуниколошким

Драгослав Бокан: Усташко-хрватски кољачки „БРЕНД“

Не може усташко-хрватски људождерски и расистичко-шовинистички геноцид над Србима да се постави у ма какав идеолошки контекст, па и онај нацистички и фашистички.  Пише: Драгослав Бокан Фашизам (као и нацизам), наиме, има своју идеологију, своја уверења и страсти, грехе и претераности (посебно гледано данашњим мерилима), има хладну мржњу и системски план уништења оних које су одредили за своје непријатеље (Јевреје, комунисте, масоне, хомосексуалце, Роме, Словене, душевне болеснике…). Овај план за ”коначно решење” је оствариван детаљно и немилосрдно, без претераног уживљавања, као да њихове жртве и нису били људи, већ нешто погрешно, злочиначко и контаминирано. И за овакве своје злочине су извршиоци – али и њихове породице, рођаци, пријатељи и суграђани

Преминуо примаријус доктор Милутин Вучковац

У Бањалуци је у четвртак у 87. години преминуо примаријус доктор Милутин Вучковац, сенатор Републике Српске, потврдила је за РТРС Добрила Кукољ, предсједница Градског удружења логораша Другог свјетског рата из Бањалуке, чији је Вучковац био члан. Кукољева је навела да је доктор Вучковац био велики човјек и доброчинитељ, позната личност у граду Бањалука и шире. Подсјетила је да је Вучковац 1942. године заробљен и са породицом одведен у логор Стара Градишка, одакле је пребачен у логор Млака-Јабланац и на крају у Јасеновац. Из Јасеновца је, растављен од мајке и са осталом дјецом, одведен у логор Сисак, затим пребачен у Загреб а потом у Јастребарско. Као седмогодишње дијете проживио је тортуре

Димић: За Степинца православље било највеће проклетство Европе

Контроверзног загребачког надбискупа Алојзија Степинца, који је 1940. био спреман да прихвати сваку другу државну комбинацију, само не живот са Србима, а православље означавао као највеће проклетство Европе, данашња хрватска историографија уздиже на ниво свеца и о њему некритички суди, истиче академик Љубодраг Димић. Степинац Фото: РТРС Димић, који је био члан мјешовите српско-хрватске комисије о улози и дјелу Степинца, каже да је загребачки надбискуп од првог до посљедњег дана учествовао у „католичкој жетви православне њиве“ у оквиру НДХ, за коју је тврдио да је „створена Божијом милошћу“. – Степинац је формиран у оквиру клерикалних традиција којих се није одрицао до краја живота. Толеранције ту није било. Католичка држава на

Покривалица: Лордан је већ добио паре

У Бањој Луци је готово репризирана сцена када Милан Бандић, дан након што је потписао петицију да српско писмо не може бити кориштено у Вуковару, дочекан од гомиле новинара и са усхићењем. Да би их још додатно понизио „шалом“, како му се то никад не може десити у Загребу којем је градоначелник. Наравно, нико га није питао да ли га је срамота и откуд му образ да након тако нечега дође у Бању Луку, а поготово градоначелник-домаћин. Који је, да има националног и државничког достојанства, након потписа на такву противсрпску петицију требао отказати састанак. Прије филма о Јасеновцу, да кажемо да је број жртава небитан И данас је тако, мада

Она спасавала, он убијао: Болан филм о Аустријанцима и нама

Већи део српске јавности ће сигурно бити изненађен чињеницом да је најсвирепији и најмасовнији злочин у Другом светском рату на простору окупиране Србије почињен од стране Вермахта био у Драгинцу, једном малом месту недалеко од Лознице. Ту је број жртава већи него у Kрагујевцу, каже за Нова.рс новинар Аустријске државне телевизије ОРФ Зоран Добрић, аутор документарног филма „Два лица рата“. Овај документарни филм о злочинима Вермахта у окупираној Србији и усташког режима у фашистичкој Хрватској за време Другог светског рата, премијерно је приказан 13. јануара на аустријском јавном сервису. ПОГЛЕДАЈТЕ ФИЛМ Причу о добру и злу Добрић је проткао кроз судбину двоје Аустријанаца који су били активни на тлу бивше

Дијана Будисављевић

Реакција на текст у „Инзбрук информише“ поводом именовања вртића Диане Будисављевић у Инзбруку

Шест година након шо је усвојена одлука, у Инзбруку ће коначно бити именован дечији вртић по Диани Будисављевић, Тиролки по девојачком презимену Обексер, која је током Другог светског рата спасила преко 10.000 претежно српске деце од геноцида. Лепа вест је и у томе што овај вртић више неће носити име по нацистичком лекару Бургхарду Брајтнеру. Званичницима града Инзбрука за ову одлуку припада велика похвала и поштовање. Но, ипак постоји једна болна тачка у целој причи: У званичном гласилу града Инзбрука „Инзбрук информише“ се не спомиње порекло спашене деце. Тиме се овде пропушта кључна ствар, јер су фашистички починиоци децу стрпавали у логоре смрти само због њихове етничке припадности. Зато смо

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Јадовно 1941. – Летак

ПРОТИВ ЗАБОРАВА Преузмите летак у PDF формату Јадовничку мисију можете помоћи ако

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.