Представници Удружења Огњена Мариjа Ливањска са епископом Атанасиjем Његово преосвештенство епископ бихаћко-петровачки Атанасиjе разговарао jе са делегациjом Удружења „Огњена Мариjа Ливањска“ о животу преосталих православних вjерника и одржавању православних гробаља у селима Ливањског поља. Из Епархиjе бихаћко-петровачке саопштено jе да су владика Атанасиjе и његови гости чврсто одлучили да уложе све своjе снаге у стварање услова за потпуно враћање живота Српскоj православноj цркви (СПЦ) и народу у Ливну и Ливањском пољу. Једна од тема састанка била jе и припрема за освештање Спомен-капеле Ливањских мученика у Ливну, посвећене Светоj великомученици Марини, коjе jе планирано на дан Огњене Мариjе 30. jула 2016. године. У саопштењу се додаjе да у реализациjи тог плана

Делегациjа ОМЛ у посети Представништву Републике Српске у Београду Директор Представништва Републике Српске у Београду, господин Млађен Цицовић, примио jе делегациjу Удружења Огњена Мариjа Ливањска, 10. септембра т.г. у просториjама Представништва. Поред директора Цицовића, састанку jе присуствовао и Бориша Максимовић, док су Удружење ОМЛ предстваљали: председник Никола Петровић, Гордана Достанић и Милош Дамњановић. Током дужег, приjатељског и веома конструктивног разговора представници Удружења су своjе домаћине укратко упознали са циљевима и плановима као и до сада реализованим пословима Удружења и информисали се о начину рада и организациjи Представништва. Заjеднички закључак првог састанка jе да обе стране, међусобним уважавањем и сарадњом, могу допринети постизању бољих резултата у очувању српске културе и традициjе, упознавања

Славиша Михаjловић Посланик СНСД-а у Скупштини Ливањског кантона Славиша Михаjловић истакао jе да су ђаци у том кантону, гдjе jе наjвећа концентрациjа српских ученика у Федерациjи БиХ (ФБиХ), годинама дискриминисани. Он каже да су ствари покренуте са мртве тачке тек послиjе учешћа СНСД-а у власти, али да jе оно до чега се дошло jош далеко од права загарантованих Уставом. „Изучавање групе националних предмета jедино jе испоштовано у Основноj школи у Грахову, у Дрвару се само дjелимично примjењуjе у Основноj и Средњоj школи, док у Гламочу уопште не постоjи“, рекао jе Михаjловић за „Глас Српске“. Он jе додао да ученици српске националности не изучаваjу групу националних предмета ни у осталим кантонима,

Епископ Атанасиjе код премиjера Ливањског кантона Његово преосвештенство епископ бихаћко-петровачки Атанасиjе затражио jе подршку од Владе Ливањског кантона и њеног предсjедника Драшка Далића у обнови православних храмова на подручjу овог кантона. Владика Атанасиjе упознао jе Далића на састанку у Ливну да на подручjу Ливањског кантона има храмова коjи нису обновљени због слабог економско-материjалног статуса Епархиjе. Епископ бихаћко-петровачки упознао jе Далића и о неповољном радном статусу пароха ливањског протоjереjа-ставрофора Жељка Ђурице у школи у коjоj предаjе вjеронауку и потреби да оствари своjа права на здравствено и пензиjско осигурање. Далић jе обећао да ће изаћи у сусрет овим потребама, саопштено jе из Епархиjе бихаћко-петровачке. Владика Атанасиjе упознао jе Далића и о предстоjећоj

Сахрана после ексхумациjе у Ливну 1991. године Покољ у шуми Копривници био jе крвави увод у масовне покоље коjи ће се догодити до краjа jула 1941. године на двадесет губилишта у околини Ливна, коjа су до сада утврђена. Усташе су упорно тврдиле да Србе протеруjу у Србиjу, а егзекуциjе су вршиле наjчешће ноћу, све до масовних покоља коjе су извршили 29. и 30. jула. Када jе, нажалост касно, Србима постало jасно да jе почело њихово истребљење, више ниjе било могућности за озбиљниjи и организовани отпор jер су већ били разоружани, а они коjи би отпор могли организовати били су побиjени. Дана 28. jула усташе су поклале Србе коjи су се

Споменик у Губину попу Ристи и његовим парохиjанима У селима Доњег Ливањског поља, Губин и Саjковић, 6. jуна 1941. усташе су ухапсиле 13 Срба. Стрељали су их и бацили у jаму Рубића долац изнад села Сухача и Каблић. Јама коjу зову Рубића долац, изнад села Сухача код Ливна, може се сматрати првоотвореним усташким губилиштем у Ливањском пољу. Већ у првоj седмици jуна 1941. године усташе су извеле своjеврсну „пробу“ истребљења Срба, грађана НДХ, планираног за почетак jула. Намера им jе била да ухапсе Цвиjу Паjчина Орашчића, због неког обрачуна коjи се неколико дана раниjе догодио између Паjчина и усташа. Пошто jе Цвиjо већ побегао у планину, ухапсили су свештеника Ристу Ћатића пароха губинског и

Угледне становнике Ливна, српске националности: лекара др Душана Митровића, зубара др Косту Зубића и судиjу Ранка Маргетића усташке власти су, 20. jуна 1941, позвале и упутиле у Сараjево на договор са властима у вези пресељења Срба у Србиjу. На путу за Сараjево су побиjени на месту Занесовићи (између Горњег Вакуфа и Бугоjна). Иако се већ знало за убиство свештеника Риста Ћатића и Саjковљана, то ниjе било довољно да се Срби, предвођени угледниjим домаћинима, организуjу и потраже спас од злих намера усташа. Веровали су пропагандноj и лажноj поруци усташа да они коjи немаjу кривице немаjу ни разлога за страх. Већ 20. jуна, усташе су позвале др Душана Митровића, омиљеног народног лекара,

Парастос страдалима у Вуковском код Купреса У склопу обележавања дана сећања на жртве из другог светског рата, у недељу 9. августа 2015. године на дан Светог великомученика Пантелеjмона у селу Вуковско код Купреса, свету Литургиjу су служили парох лиjевањски отац Жељко Ђурица и надлежни парох о. Дарко Куjунџић. Поред своjе у последњем рату девастиране цркве, окупио се велики броj вjерника, како некадашњих, тако  и малоброjних садашњих мештана овог села. Након свете литургиjе и литиjе око цркве, служен jе парастос невино пострадалим православним Србима овога краjа, код споменика  и порушене костурнице, где су смештене мошти ових мученика. У овоj крипти налазе се кости око 200 православних Срба, од коjих 180 из

Литургиjа у цркви Светог Пророка Илиjе Црква у Црном Лугу и ове (2015.) године jе прославила своjу славу Светог Пророка Илиjу.  Свету литургиjу су служили отац Савко Плавшић, парох граховски и надлежни парох, отац Жељко Ђурица. Након благосиљања кољива и колача, вjерни народ jе уз послужење испред цркве наставио дружење и приjатан разговор. Ово jе прилика да се захвалимо нашем земљаку Милошу Ђурану из Чапразлиjа, као и његовоj породици, коjи jе израдио и поставио мозаик светог Пророка Илиjе на улазу у цркву изнад врата. Мозаик светог Пророка Илиjе на улазу у цркву изнад врата Такође, на оваj дан jе и званично почело прикупљање средстава за ограду црквене порте, те и

Црква Успења Пресвете Богородице у Губину По већ устаљеноj традициjи, 31. jула, у оквиру Илинданских окупљања у ливањском пољу, народ Губинске парохиjе се и ове године окупио на богослужењу у цркви Успења Пресвете Богородице у Губину. И поред кишовитог времена, на Светоj Литургиjи се окупило 30-ак верника. У оквиру сећања на ливањске мученике, пострадале од усташа током 1941. године, надлежни парох о. Жељко Ђурица и о. Срђан Белензада, парох веселињски, служили су парастос о. Ристи Ћатићу и осморици његових парохиjана. Овом приликом су осветили и обновљени споменик овим страдалницима, чиjа обнова jе успешно завршена уз финансиjску подршку Удружења Огњена Мариjа Ливањска и вредних поjединаца коjи несебично раде на обнови светиња

Постављени спискови са именима страдалих у Капели и спомен-костурници у Ливну У оквиру обнове и завршетка капеле и спомен-костурнице Свете Великомученице Марине у порти ливањске цркве Успења Пресвете Богородице, у коjоj су 1991. године похрањене кости Срба мученички пострадалих од усташа на више стратишта лета 1941. године, постављене су табле са именима страдалника. Због грађанског рата у БиХ коjи jе започео 1992. године, спомен-капела ниjе завршена према предвиђеном проjекту. Оно што jе завршено тешко jе оштећено те ратне године, а кости страдалника разбацане. У том нељудском чину уништени су и спискови страдалих постављени на унутрашњим зидовима крипте, као и витрине са предметима страдалника пронађеним са костима страдалих, видно jе оштећен

Владика Атанасиjе служио парастос у Челебићу Дана 3. августа ове године на спомен гробљу на Барjаку у селу Челебић, у 10 часова, одржан jе парастос страдалим становницима овог и околних села, jула 1941. године. Пред присутним потомцима страдалих, као и бившим и садашњим житељима околних села, парастос jе служио Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки Г. Атанасиjе, са парохом лиjевањским и врбичким оцем Жељком Ђурицом, ђаконом Николом Перковићем и оцем Срђаном Белензадом. Након парастоса Његово Преосвештенство владика Атанасиjе обратио се присутнима беседом: Драга браћо и сестре, када чинимо помен онима усовшима и онима коjи одлазе од нас редовним путем и онима коjи од нас одлазе насилно, ми се сећамо ове истине коjом