arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
kalendar-genocida.jpg

Календар геноцида: 01. август 1941. – Годишњица масовних злочина над Србима широм НДХ

Село Смиљан (родно село Николе Тесле). 1. августа 1941. године усташе поклале 66 мушкараца, жена и дјеце и спалиле у њиховим кућама под водством Руде Рица (учитељ, зликовац, командант усташког логора Јадовно на Велебиту), Аџије Јосе и Драгана Девчића. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005. Удбина, долина у Плочанском кланцу. Првог августа 1941. године усташе заклале неколико десетака Срба из околних заселака од којих само из села Комића 20. Више о овом злочину: Злочин у личком селу Комић 1941. године Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005. Широка Кула

Служен парастос страдалима у Чапразлијама код Ливна

У поподневним часовима, у недељу 31. јула, служен је парастос на разрушеном спомен-гробљу у Чапазлијама код Ливна. На овом месту је сахрањено 28 мештана овог села које су усташе бациле у јаму Самогреда 30. јула 1941. године, западно од овог села. Двадесет година касније, њихови земни остаци пренети су и положени у гробницу у Чапразлијама, над којом је подигнут споменик. Током претходног рата, споменик је порушен, али кости пострадалих и даље почивају на овом месту. Парастос су служили отац Жељко Ђурица, парох лијевањски, и отац Срђан Белензада, парох веселињски. Током своје беседе, отац Жељко се захвалио верном народу који је дошао да присуствује парастосу, истичући да се окупљамо и молимо

У Ливну обележено 75 година од страдања српског народа

У суботу 30. јула у Ливну је одржана централна комеморација поводом 75 година од страдања српског народа у ливањском пољу током Другог светског рата. У капели и спомен-костурници Св. Великомученице Марине, Свету Литургију и помен страдалима служио је отац Срђан Белензада, парох веселињски, док је за певницом одговарао парох лијевањски, отац Жељко Ђурица, са народом. Литургији је присуствовало 60-ак верника, махом потомака страдалих, који се сваке године скупљају да обележе овај дан. Прва усташка убиства ливањских Срба почела су већ у мају, хватајући замах у јуну и јулу, да би свој врхунац достигла у данима око Огњене Марије. У Ливну и околним селима побијено је око 1600 православних Срба. У

Crkva_Svetog_Marka_u_Beogradu.jpg

Данас парастос поводом геноцида над Србима у НДХ

У Цркви Светог Марка у Београду у суботу, 30. јула, први пут биће служен парастос поводом 75 година од геноцида над Србима у Независној Држави Хрватској /НДХ/, најављено је данас у Београду на конференцији за новинаре Удружења Срба из Хрватске. Генерални секретар Удружења Милојко Будимир рекао је да су повод помена илиндански покољ Срба од априла до августа 1941. године на подручју НДХ, али и страдања Срба до краја Другог свјетског рата. Будимир је истакао да још нема прецизног броја жртава, чак ни за Јасеновац, као највећи логор смрти у НДХ, али је истакао да је у усташким покољима „нестало Поткозарје, дијелови Лике, Баније, Кордуна…, а Срби су одвођени и

Ливно 2012. | Livno 2012.

Најава: 75 година од масовног злочина над Србима ливањског поља

Лета 1941. године, наши рођаци и сународници изгубили су живот на најстрашнији начин. Усташе су побиле више од 1600 Срба, свих узраста, житеља насеља у Ливањском пољу. Побијени су на бројним стратиштима на подручију Ливна, Купреса и Бугојна. Од јуна до почетка августа, а највише уочи и на дан Свете Огњене Марије, у крашким јамама Динаре, Голије, Старетине, Тушнице, Камешнице, у рупама из којих се вадио песак код села Пролог, челебићкој школи, на ливади Трновац, у шуми Копривници, код Купрешких врата и на Боровој глави, у Засеновићима код Бугојна и другим стратиштима усташе су убиле више од 1600 Срба из насеља Ливањског поља, од тек рођених – до старих и

У Цркви Светог Марка у Београду служен је парастос за 1.600 Срба, које су усташе мучки убиле на православни празник Огњену Mарију 30. јула 1941. године у Ливну

У Београду служен парастос убијеним Србима Ливањског поља

У Цркви Светог Марка у Београду служен је парастос за 1.600 Срба, које су усташе мучки убиле на православни празник Огњену Mарију 30. јула 1941. године у Ливну. Парастосу, првом у низу који ће бити служени у Србији и Републици Српској, присустовали су потомци и рођаци српских жртава, као и чланови Удружења „Огњена Марија Ливањска“, које је организовало парастос. Предсједник Управног одбора Удружења „Огњена Марија Ливањска“ Гордана Достанић рекла је да ово удружење обиљежава годишњице страдања Срба из Ливањског поља, прикупља податке о њима, попуњава спискове страдалих, али да је питање да ли ће икад ти сипскови бити завршени. Када је ријеч о рехабилитацији НДХ и усташтва у Хрватској, као

Црква св. Марка

Данас парастос убијеним Србима Ливањског поља

У Цркви Светог Марка у Београду данас ће бити служен парастос за 1.600 Срба који су мучки убијени на православни празник Огњену Mарију 30. јула 1941. године у Ливну, саопштено је из Удружења „Огњена Марија Ливањска“. Помен страдалима биће служен у недјељу, 24. јула, у Цркви Светих Кирила и Методија у Новом Саду, а 25. јула у Цркви Светог Јована Богослова у Бањалуци. На сам дан страдања, у понедјељак, 30. јула, помен ће бити служен у Спомен-капели Свете великомученице Марине у Ливну, а 3. августа на гробљу у Челебићу. Од јуна до почетка августа, а највише уочи и на празник Огњене Марије 1941. године усташе су побиле више од 1.600

Позив: Парастос у Чапразлијама код споменика, 31. јула

У оквиру дана сећања поводом 75 година од страдања српског народа у Ливањском пољу током Другог светског рата, Парохија Губинска и Удружење Огњена Марија Ливањска позивају све потомке страдалих као и остале поштоваоце да присуствују парастосу који ће се одржати у Чапразлијама страдалим мештанима овог села. Парастос ће служити надлежни свештеник, о. Жељко Ђурица, у недељу 31. јула у 13.00 часова, на месту старог споменика страдалима, поред главног пута. На овом месту је сахрањено 28 мештана овог села које су усташе бациле у јаму Самогреда 30. јула 1941. године, западно од овог села. Двадесет година касније, њихови земни остаци су извађени из ове јаме и положени у гробницу у Чапразлијама,

Прјекција филма о страдању ливањских Срба 1941. године

У новосадској галерији Зрно одржана прјекција филма о страдању ливањских Срба 1941. године

Као што је било најављено, у Клубу и галерији „Зрно“ у Новом Саду,у организацији Подружнице Нови Сад нашег удружења, у сарадњи са Клубом и галеријом „Зрно“ и уз подршку Завичајног удружења Ливњана и Граховљана, као увертира у обиљежавање 75-тогодишњице од страдања нашег народа у Ливну и околини почетком Другог свјетског рата, уприличена је пројекција документарног филма о тим страдањима, а у форми свједочанстава жртава и описа пута који је прошао господин Будо Симоновић при прикупљању података за књигу „Огњена Марија ливањска“. Затим је, по плану, покренута дискусија на тему неопходности гајења културе памћења. Клуб је са око 45 душа био попуњен до свог капацитета за овакве прилике. Скуп је на

Најава: Парастоси поводом 75 година од масовних злочина над Ливањским Србима

Лета 1941. године, наши рођаци и сународници изгубили су живот на најстрашнији начин. Од јуна до почетка августа, а највише уочи и на дан Огњене Марије, у крашким јамама Динаре, Голије, Старетине, Тушнице, Камешнице.., у рупама из којих се вадио песак код села Пролог, челебићкој школи,на ливади Трновац, у шуми Копривници, код Куперешких врата и на Боровој глави, у Засеновићима код Бугојна и другим стратиштима усташе су убиле више од 1600 Срба из насеља Ливањског поља, од тек рођених – до старих и немоћних. Сећање на жртве траје и преноси се генерацијама. Удружење Огњена Марија Ливањска и Парохија лијевањска и ове године ће одржати заједничко молитвено сећање на невине жртве,

Фото: СРНА

Парастос убијеним Србима Ливањског поља 23. јула у Београду

У Цркви Светог Марка у Београду у суботу, 23. јула, биће служен парастос за 1.600 Срба који су мучки убијени на православни празник Огњену Mарију 30. јула 1941. године у Ливну, саопштено је из Удружења „Огњена Марија Ливањска“. Помен страдалима биће служен у недјељу, 24. јула, у Цркви Светих Кирила и Методија у Новом Саду, а 25. јула у Цркви Светог Јована Богослова у Бањалуци. На сам дан страдања, у понедјељак, 30. јула, помен ће бити служен у Спомен-капели Свете великомученице Марине у Ливну, а 3. августа на гробљу у Челебићу. Од јуна до почетка августа, а највише уочи и на празник Огњене Марије 1941. године усташе су побиле више

Огњена Марија Ливањска

Пријавите се за гласање у одсуству на локалним изборима у општини Ливно

Позивамо Србе са подручија Ливна, који имају бирачко право у БиХ, а живе ван територије општине Ливно, да се региструју за гласање у одсуству за локалне изборе који ће се одржати у свим општинама у БиХ. На изборима за Општинско Вијеће Ливна биће кандидована и српска листа. Са око 300 гласова постоји могућност да изгласамо бар једног одборника са српске листе, те не треба дозволити да и овога пута останемо без представника у органима општине Ливно.  Централна изборна комисија БиХ донела је Одлуку о расписивању и одржавању Локалних избора у Босни и Херцеговини 2016. године. Избори ће се одржати у недељу, 02. октобра 2016. године. У складу са законским прописима, сви

6. јун 1941. – 75 година од почетка страдања Срба Ливањског поља

Овог јуна навршава се 75 година од почетка масовних усташких злочина над српским народом Ливањског поља. Према расположивим изворима, 6. јуна 1941. године група наоружаних усташа из Ливна упала је у Губин, српско село на западу данашње општине Ливно. Према писању Буда Симоновића у књизи Огњена Марија ливањска, усташе су дошле у Губин у потрази за Цвијом Пајчином, званим Орашчић, који се већ био одметнуо у планину и почео да пружа отпор властима НДХ. Пошто Цвију нису успели наћи, усташе су ухапсиле угледног и дугогодишњег губинског свештеника, оца Ристу Ћатића и Цвијиног млађег брата Јову. По свему судећи, отац Ристо је усташама свакако већ био трн у оку. Као и

Изложба Срби Ливањског поља – трајање кроз вијекове

Удружење Света Огњена Марија Ливањска: Срби Ливањског поља – трајање кроз вијекове

Удружење Срба из Ливањског поља, њихових потомака и поштовалаца Огњена Марија Ливањска приредилo је изложбу у галерији Народне банке Србије Срби Ливањског поља – трајање кроз вијекове, чији су аутори проф. др Вељко Ђурић Мишна и мр Радован Пилиповић Изложба говори о животу, заоставштини и страдању ливањских Срба, а уприличена је у поводом обележавања 75 година српског страдања у НДХ и 25 година ексхумације и сахране жртава. Поред страдања људи, у ратним временима нестала су и вриједна документа и књиге, незамјењљиви свједоци вијекова. Након што су Српски православни појци отпјевали Оче наш присутнима се обратила  предсједница УО Гордана Достанић, која је подсјетила на историју Ливна. – У Босни, српској држави средњег вијека, легенда каже, а и Мавро Орбин

Историјска изложба о Србима Ливањског поља

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа бихаћко-петровачког г. Атанасија 15. априла 2016. године у атријуму Народне банке Србије свечано је отворена изложба архивских докумената, фотографија, артефаката из народног живота и прошлости „Срби Ливањског поља – трајање кроз векове“. Организатор изложбе је „Удружење Огњена Марија Ливањска“ из Београда, завичајно удружење Ливњана и пријатеља Ливна и Ливањског поља, а аутори су проф. др Вељко Ђурић Мишина и мр Радован Пилиповић. Пред већим бројем окупљених посетилаца изложбу је свечано отворио високопреподобни архимандрит, настојатељ Светониколајевског манастира Рмањ из Босанске Крајине Серафим Кужић. У програму свечаности отварања су учествовали: чланови хора „Србски православни појци“, народни гуслар Владо Руњо који је одгуслао песму „Стари Вујадин“, затим кларинетисти

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Јадовно 1941. – Летак

ПРОТИВ ЗАБОРАВА Преузмите летак у PDF формату Јадовничку мисију можете помоћи ако

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.