Лика Архиве - Страница 11 од 13 - Јадовно 1941.

Почетна » Стратишта НДХ » Лика » Страна 11

Никола Плећаш: Где су Срби Лике?

22. фебруар 2018.

Сву воjнополитичку акциjу за време Другог светског рата Комунистичка партиjа Хрватске(КПХ) jе усмерила уништавању Срба Српске западне краjине(СЗК). Ниjедна њена воjна jединица ниjе била толико искоришћена у том подухвату колико Шеста партизанска дивизиjа (Личка). Преко ње, и кроз њу, уништено jе, односно лишено живота, преко 30.000 Срба Лике и спаљено 40.000 српских домова. За разлику од хрватских усташа комунисти су Србе ликвидирали плански, смишљено и закулисно. Комунистичка пропагандна звона су позивала у борбу против окупатора, а за Србе jе “борба против окупатора и усташа” била наjпривлачниjа крилатица, што jе КПХ добро знала и до краjности користила. Међутим jе испало да jе та крилатица представљала не само смисао првенствено борбе Срба

Путевима породице Тесла – ПУТОKАЗИ Лика

4. фебруар 2018.

Никола Тесла био је један од најпознатијих српских и свјетских проналазача и научника у области физике, електротехнике и радиотехнике. Тесла је аутор више од 700 патената, регистрованих у 25 земаља. Преминуо је у 87. години, на Божић 1943. године, сиромашан и заборављен. Уочи Божића, седамдесет пет година касније, екипа серијала Путокази креће на пут, у Теслину родну Лику како бисмо сазнали праву истину о рођењу једног од најпознатијих свјетских и српских научника. Ово је прича о рођењу Николе Тесле. Извор: ЕЛТА ХД Везане вијести: На рушевинама успомена на Николу Теслу | Јадовно 1941.

VIDEO: Independent State of Croatia: Fear, Abyss, Silence

13. децембар 2017.

SERBIAN How did the Independent State of Croatia come to be, what was its character and who decided on life and death? Why was the Slana Camp on the island of Pag named “the hell in a rocky desert”, how were numerous karst pits on Mount Velebit used in the summer of 1941, why there were no children on Mount Kozara years after the Second World War, and whether the strongest impression is from the „mountain of dead in the plains of Slavonia“, the name some people gave to Jasenovac? These are the questions that a three-part documentary film of the Radio and Television of Serbia (RTS) “Independent State of

У Врепцу откривен споменик жртвама усташа

27. октобар 2017.

Госпић – Пет година било је потребно да се између села Вребац и Медак, у близини Госпића, открије спомен-обиљежје за 19 мјештана Врепца и околних села које су усташе ухапсиле и потом убили 17. јуна 1941. Спомен-обиљежје, које се налази на мјесту на којем су жртве убијене, постављено је заслугом удружења Личана и пријатеља ‘Личко прело’ и њиховог активиста Милана Богдановића, а откривено је 14. октобра у присуству 60-ак антифашиста и мјештана. Присутнима се уз Богдановића обратио и Стјепан Шафран, предсједник Удружења антифашистичких бораца и антифашиста (УАБА) Загреб југ који је однос према страдању мјештана Врепца и околних села, али и цијеле Лике уклопио у актуални контекст ревизије хисторије и рехабилитације

Трибина у Београду: „Концентрациони логор Госпић и српски устанак 1941.“

20. октобар 2017.

Трибина је одржана у Дому ратних војних инвалида Србије – Клуб „Тесла“ ( Савски трг 9.) у петак, 28. јула 2017. Трибину је организовало Удружење Срба из Хрватске – Београд заједно са другим избјегличким и завичајним удружењима избјеглих и прогнаних Срба из Хрватске, поводом 76. годишњице од илинданских усташких покоља над Србима у Независној Држави Хрватској. На трибини су говорили: Др Никола Жутић, др Момчило Диклић, проф. Миле Рајчевић, проф. Душан Ђаковић и историчар Никола Милованчев. Научни рад др Николе Жутића под насловом „Концентрациони логор Госпић и српски устанак 1941.“објављен је у часопису „Српска слободарска мисао“ (Број 1-3, Београд, Јануар-јун 2017. године.) Погледајте видео запис са трибине: Везане вијести: Никола

Мане Пешут: Неумрли браниоци Радуча

6. октобар 2017.

Мане Пешут: Неумрли браниоци Радуча – тужна али часна четрдесетогодишњица (1942-1982) У цвету младости као капља свеже пролетње росе, Витешки и часно положили сте ваше младе животе! Писац. Увод Други светски рат посејао је ужасну пустош у нашој отаџбини. Окупација земље од вишеструког окупатора, подељене на окупационе зоне, створила је немогуће стање. Распиривана мржња од стране окупатора, преко домаћих издајника, који су се ставили у његову службу, изазвала је трагедију каква није била никада раније. Од Југославије као државе, није било ни трага. Створена је Усташка Хрватска – од Јадрана до Дрине и Земуна. Остали делови земље подељени су између суседа. Ужа Србија и Црна Гора биле су окупиране. Што се Србије

Стрaх у Вoдoтeчу

21. септембар 2017.

У Лици зaбиљeжeнo нoвo скрнaвљeњe aнтифaшистичких спoмeникa: Укрaдeнe су плoчe с имeнимa рaтних жртaвa и бoрaцa тe три бистe нaрoдних хeрoja стрaдaлих нa oвoм пoдручjу Сeлo Вoдoтeч у Личкo-сeњскoj жупaниjи, сeдaм килoмeтaрa удaљeнo oд Брињa, крaсиo je Спoмeн-пaрк брaтствa и jeдинствa сa скулптурaмa бoрaцa и бистaмa трoje нaрoдних хeрoja тe плoчaмa нa кojимa су билa имeнa пoгинулих пaртизaнa и жртaвa рaтa. Нaрoднoг хeрoja Ивицу Лoвинчићa су 1942. гoдинe стриjeљaли Taлиjaни, Љубицу Гeрoвaц су истe гoдинe убили и пoтoм мaсaкрирaли устaшe, a Срђaн Узeлaц je 1944. гoдинe пoгинуo у бoрби с устaшaмa. Нeпoзнaти пoчиниoци срeдинoм мjeсeцa oдниjeли су дeвeт плoчa и свe три бистe, a мjeштaни кojи живe пo рaштркaним зaсeoцимa шoкирaни су дoгaђajeм. – Пoчeткoм рaтa

Убиство америчких ваздухопловаца у Косињском Баковцу (Лика) 1944. године

11. септембар 2017.

Убиство америчких ваздухопловаца у Косињском Баковцу (Лика) 1944. године 1. Информације о убијеним ваздухопловцима Одјел америчке војске DPMO (Defense POW/Missing Personnel Office), који се бави потрагом за у ратовима несталим припадницима армије САД, на подручју Хрватске тражи осамдесетак несталих ваздухопловаца за вријеме Другог свјетског рата. На подручју Косиња (Лика) траже два нестала члана посаде бомардера Б-24, који су нестали 1944. године. Информација о нестанку ваздухопловаца у Косињу, први пут је објављена у књизи аутора Дане Ластавице „Геноцид над српским народом среза Перушић (Лика) 1941-45. и 1991.- ?„ издање Музеј жртава геноцида, Београд, 2002.године. На страници 154-155 се износи податак о недовољно истраженим јамама на подручју среза Перушић. Наводи се „Јама у Руји“

Календар геноцида: 09. август 1941. Страдање Срба у Коњицу, Илоку, Миостраху и Саборском

9. август 2017.

Иван планина, код Коњица. Почетком августа локалне усташе и усташе пристигле из Љубушког, извршили су хапшења око 90 мушкараца српског поријекла у Коњицу и селима: Борци, Бијела, Врдоље, Блаца и Загорице. Ухапшеници су ликвидирани 09. августа 1941. године на Иван планини. Позната су имена учесника у злочину, као и имена једног дијела страдалих. Саво Скоко, Покољи херцеговачких Срба ’41, Стручна књига, Београд 1991., стр. 253-254. Извор: Википедиа.орг – Хронологија усташких злочина 1941. Приступљено 19. октобра 2015. Села источно од Илока. Према НДХ изворима, 09. августа 1941. године у Свилошу је ухапшено 58 особа, у Сусеку 20, у Черевићу 20, а у Нештину око 20. Од овог броја извори НДХ потврђују убиство

Календар геноцида: 03. август 1941. Злочини над Србима Баније, Кордуна, Горског котара, Бос. Крајине..

3. август 2017.

Шушњар, код Санског Моста. Усташе су 03. августа 1941. године стријељали 45 становника села Дабар покрај Санског Моста на стратишту Шушњар. Публиковани су поименични подаци о страдалима. Почетком августа 1941. на стратишту Шушњар убијен је велики број српских становника са подручја Санског Моста. Милан Црномарковић, Дабар у Народноослободилачкој борби, Сански Мост 1988., стр. 40. Извор: Википедиа.орг – Хронологија усташких злочина 1941. Приступљено 12. октобра 2015. Кленовац, котар Перушић. Усташе су 03. августа 1941. године опколиле село Кленовац. Затечено становништво које се спремало за бијег у збјегове умирили су дајући обећање да се никоме ништа неће десити. Чим су утврдили да су све похватали, затворили су их у шталу браће Бранка

Календар геноцида: 29. јул 1941. Злочини на Банији, Кордуну, Лици, Босанској Крајини

29. јул 2017.

Дугачка Лука, код Топуског, котар Вргинмост. Усташе су у периоду 28. јул – 03. август 1941. године у Дугачкој Луци убиле преко 256 Срба из Старог Села, Катиновца и Црног Потока.. Извор: Душан Баић, Котар Вргинмост у народноослободилачкој борби 1941-1945, Опћински одбор савеза бораца НОР-а Вргинмост, Београд 1980, стр. 814-844(Списак жртава Старог Села). Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005., стр. 343. Петар Зинаић, Геноцид на Кордуну и околици, “Стручна књига”, Београд 1996., стр. 366-367(Списак жртава). Личко Петрово Село. Другу групу Срба из општине Личко Петрово Село похапсиле су усташе 29. јула 1941. године под истим изговором “да иду на рад

Славко Голдштајн: Истина о 27. јулу 1941.

28. јул 2017.

Већ од првих дана по успостављању НДХ у прољеће 1941. Срби у Хрватскоj и Босни и Херцеговини били су законски дискриминисани и егзистенциjално угрожени. Сматрам да и овом приликом вриjеди подсjетити на познату Гебелсову максиму како сто пута поновљена лаж постаjе истином. Том синдрому подлегао jе и дио хрватске jавности, коjи jе у поплави политизованих лажи о Дану устанка 27. jула у Србу почео таj устанак називати “контроверзним”, “четничко-комунистичким” или чак само “четничким”. Та искривљена слика о почецима НОБ-а у Хрватскоj уноси забуну у данашње хрватско друштво и потпируjе старе ране. У интересу друштвеног здравља дужни смо инсистирати на истини. Приjе десетак година, припремаjући књигу “1941. – година коjа се враћа”, темељито сам истражио документациjу о усташким прогонима Срба

Oбнoвљeни спoмeници родитељима Николе Teсле

28. јул 2017.

Прoтeклих дaнa у Гoспићу, aли и циjeлoj Личкo-сeњскoj жупaниjи пoзитивнo je oдjeкнулa инфoрмaциja дa je инициjaтивoм пaрoхa гoспићкo-смиљaнскoг jeрeja Дрaгaнa Mихajлoвићa, a зaхвaљуjући вeликoj пoмoћи Душкa Љуштинe и Рaдe Шeрбeџиje, дoшлo дo oбнoвe спoмeникa рoдитeљимa Никoлe Teслe. Прoтa Mилутин Teслa службoвao je при хрaму Свeтих aпoстoлa Пeтрa и Пaвлa у Смиљaну, a пoзнaтo je дa сe пoрeд тoгa штo je биo свeштeник бaвиo прoпoвиjeдaњeм и пjeсништвoм. Majкa Никoлe Teслe Гeoргинa тaкoђeр пoтичe из стaрe свeштeничкe пoрoдицe, oд oцa Никoлe Maндићa. Oвo je сaмo jeднo oд пoзитивних дeшaвaњa, oткaкo je пoслиje 25 гoдинa пaузe Гoспић пoнoвo дoбиo прaвoслaвнoг свeштeникa. Oд тaдa Гoспићкo-смиљaнску пaрoхиjу вoди Дрaгaн Mихajлoвић кojи je у Гoспић дoшao

Годишњица: Ликвидација виђенијих Срба плашчанске долине

18. јул 2017.

Плашчанска долина. У току ноћи 19-20. јула 1941. године усташе су прикључиле транспорту из логора Даница у Копривници за Госпић, две групе затвореника које су претходно ухватили. Календар геноцида: 19-20. јул 1941. Прва група од шест затвореника је ухваћена 15. јула 1941. године и у њој су били: Витас (Јакова) Душан из Почитеља, директор грађанске школе у Плашком Шумоња (Раде) Рафајило из Вере, пензионисани жандар Грба (Раде) Лазо из Међеђака, млинар Шушњар (Илије) Мане – Пећо из Јања Горе, сељак Грба (Јелке) Михајло из Личке Јасенице, чиновник Момчиловић (Илије) Ђуро из Блата, пекар. Сви ови су затворени у шталу и двориште судије Милана Томљеновића. Два дана касније 17. јула 1941.

У Теслином селу нема више Срба

7. јул 2017.

Родна кућа генија из Смиљана данас је меморијални центар. Расејани су по свету или нису више живи. Ту је и црква у којој је служио његов отац Где је кућа Николе Тесле? Само погледајте десно и видећете је како светли од белине, као да зна да је обасјала свет… Овим речима упутио нас је ка родној кући великана науке један времешни мештанин Смиљана, личког села у близини Госпића. Бољи путоказ нам није требао да стигнемо до Меморијалног центра „Никола Тесла“. У самом срцу Лике, на крашкој заравни окруженој обронцима Велебита, у подножју брда Богданић, поносно стоји кућа типичне „динарске“ архитектуре, у којој је, од оца православног свештеника Милутина и мајке