Ustaške snage sa područja Prijedora su tokom ljetnih mjeseci 1941. godine, počinile strašne zločine nad srpskim civilnim stanovništvom. Jedan takav monstruozan pokolj izvršen je na mjestu Zajednice kod Kozarca. Ustaše iz Kozarca su pohvatale brojne stanovnike iz 13 okolnih sela, te ih 31. jula i 1. i 2. avgusta poklali i sjekirama masakrirali. Riječ je o selima: Babići, Balte, Bistrica, Dera, Donji Garevci, Donji Orlovci, Gornji Garevci, Jaruge, Kamičani, Kozarac, Lamovita, Petrov Gaj, Trnopolje. Napomena redakcije portala Jadovno.srb.: Ovaj prilog je prvi put objavljen na našem portalu 12. septembra  2017. godine. Broj od 172 poklanih žrtava označenih na spomeniku ne odgovara stvarnom stanju stradalih stanovnika na Zajednicama. Računa se da je

Re­ditelj Žarko Dragoje­vić napustio komisiju Film­skog cen­tra Sr­bije jer je pro­cenio da film Lordana Za­fra­novića neće dobiti sredstva. – Ne znam na osnovu čega je to rekao, jer je pro­je­kat ušao u naju­ži izbor, kaže Bo­ban Jevtić, direk­tor FCS-a Vest da je re­di­telj Žar­ko Dra­go­je­vić pod­neo ostav­ku na me­sto pred­sed­ni­ka kon­kurs­ne ko­mi­si­je Film­skog cen­tra Sr­bi­je (FCS), ko­ja od­lu­ču­je o fil­mo­vi­ma s na­ci­o­nal­nom te­ma­ti­kom – po­di­gla je pro­te­klih da­na pra­ši­nu u jav­no­sti.  Dra­go­je­vić je ovaj gest obra­zlo­žio lič­nom pro­ce­nom da film „Dje­ca Ko­za­re” re­di­te­lja Lor­da­na Za­fra­no­vi­ća ne­ma do­volj­nu po­dr­šku ko­mi­si­je. S dru­ge stra­ne, Bo­ban Jev­tić, di­rek­tor Film­skog cen­tra Sr­bi­je, ka­že za „Po­li­ti­ku” da je raz­go­va­rao s Dra­go­je­vi­ćem, ali da mu i

Režiserz za naš list o glumi, projektima, filmovima: Globalizacija i politika nametnule su danas čoveku pravu samocenzuru. Čovečanstvo zaboravlja zverstva koje mu je učinio Drugi svetski rat. Fašizam i mržnja opet osvajaju Evropu Danas u svetu više nema konflikta, osim socijalnih i ratnih, nema ni ideologije koja bi zabranjivala stvari zbog kojih bi ljudi morali da osvajaju slobodu. Prividno, sve se može i sve je dopušteno, a zapravo, globalizacija, kapitalizam i politika nametnuli su čoveku samocenzuru, koja je strašnija od cenzure – toliko su ga osiromašili da ni o čemu ne može da razmišlja osim da egzistencijalno preživi. Izbagatelisani su sistemi vrednosti, nema autoriteta za koje bi se uhvatili, a

Režiser Lordan Zafranović izrazio je nadu da će raditi film „Djeca Kozare“, jer ima duboku potrebu da ukaže na strahote Drugog svjetskog rata. „Krikom se obratiti ovoj sredini i čovječanstvu koje je zaboravilo šta je donio Drugi svjetski rat, kakvu mržnju je pobudio, kakve genocide počinio, kakva zvjerstva, a neka sila tog fašizma se ponovo javlja u Evropi“, rekao je Zafranović za „Blic“. On je naglasio da strahuje i strepi da bi ponovo neki mutni tipovi mogli da uspostave nove tragedije. „`Djeca Kozare` je jedan od najboljih scenarija koje sam imao u rukama. Arsen Diklić je napisao klasičan scenario koji bi se mogao prikazivati studentima kao primjer kako se pišu

Joco Marjanović, student iz Prijedora, koji je radio na organizaciji oružane borbe na području Dragotinje, prilikom polaska sa svojom grupom na zadatak, zadržao se u selu Crnoj Dolini kod Rajka Radetića, da bi sutradan krenuo u Gornju Dragotinju. Međutim, u toku noći, buknuo je ustanak. U svome sjećanju on je zapisao: „Te noći smo dugo razgovarali Rajko i ja, kombinujući kako ćemo bolje izvršiti zadatak… Probudila nas je pucnjava, galama, vika. Čula su se zvona, kleptala. Stravično, jezivo je bučalo… Ustajte, ljudi… Ustanak! Pitali smo se kakav ustanak? Dvorište je, međutim, bilo puno seljaka. Došli su po Rajka, jer je on djelovao u tom kraju. A kada smo se našli