Кордун Архиве - Страница 5 од 11 - Јадовно 1941.

Почетна » Стратишта НДХ » Кордун » Страна 5

Писањем чува Кордун и Кордунаше од заборава

23. јун 2023.

Милка Кајганић сада је, као виктимолог и косценариста, део екипе филма „33 анђела” о страдању српске деце у логорима. Са снимања филма (Фотографије лична архива) У току је снимање документарно играног филма ,,33 анђела” у норвешко-српској продукцији о страдању српске деце у хрватским и нацистичким логорима за време Другог светског рата. На челу филмске екипе су директор, продуцент и косценариста Бранко Димовић Димески и редитељ Горан Вукчевић, а у њој је, као виктимолог и косценариста, и Милка Кајганић, ауторка 16 књига о Кордуну, њеном завичају. Две најновије „Мали унпрофорац” и „Љубав према слободи” (обе у издању Архива Војводине), у јануару је представила у Београду. – Драго ми је што сам

Банковић: „Покољ“ – термин за геноцид над Србима у НДХ 1941-1945

30. мај 2023.

У јуну 2018. године, у Бањалуци, Скупштина удружења Јадовно 1941. усвојила је одлуку да се „злочин геноцида почињен над православним Србима током Другог светског рата од стране Независне Државе Хрватске именује као Покољ“. Као један од наведених разлога је тај што се Срби још од краја Другог светског рата нису терминолошки одредили према геноциду који је почињен у Независној Држави хрватској од 1941. до 1945. године. Пише: Мс Владимир Банковић Након што се појавила одлука Скупштине ове организације почела су разматрања и дискусије да ли је „Покољ“ погодан термин за геноцид над Србима. Током дуге историје човечанства, оно што је чувало нит једне цивилизације, народа или нације су догађаји или

У Земуну одржано молитвено сабрање за Србе побијене у логору Земун 1942-1944. године

17. мај 2023.

У суботу 13. маја 2023. на 81 годину од почетка страдања Срба у логору Земун, у ери Покоља, Геноцида почињеног над Србима од стране НДХ, на гробљу у Земуну код споменика над масовном гробницом, потомци и поштоваоци жртава, у организацији Удружења Јадовно 1941. из Београда, одржали су молитвени скуп. Парастос су заједно служили Протопрезвитер Лука Верић, парох цркве Свете Тројице, О. Петар Бакајлић, парох храма Св. Оца Николаја, О. Саша Пајковић и О. Игор Батес из Цркве Св. Димитрија са самог земунског гробља. Удружење Јадовно 1941. је приложило жито, вино и погачу за службу, а потом председник Удружења г. Момчило Мирић и члан УО г. Вељко Ђиновић су свечано положили

Нека га, нека умре од глади

17. април 2023.

Млађи усташа видjевши да оваj други има намjеру заклати моjу маjку, рекао му jе: “Пусти ту жену, куда ће ово диjете без ње”, нашто му jе он одговорио: “Нека га, нека умре од глади.” “У магловито jануарско jутро 1943. године у мом засеоку Подседло изненадиле су нас усташе. Налазио сам се у кући с маjком. Било ми jе тада 5 година. Отац Илиjа Малешевић, брат Бошко и сестра Мила налазили су се у партизанима негдjе на Кордуну. Стариjи брат Раде и сестра Станка побjегли су од куће и склонили се у сусjедне грмове. Био jе висок сниjег. Пред нашом кућом поjавила су се двоjица усташа. Ушли су бахато у кућу. Рекли

Годишњица: Катиновац код Топуског 10. априла 1942.

21. март 2023.

Село Катиновац, код Топуског. 21. марта и 10. априла 1942. усташе, у злочину Покоља побиле 375 Срба, а у кући Петра Жигића, Илије Обрадовића, Мане Орлића и Стојана Орешчанина побили и спалили 111 мушкараца, жена и дјеце. Прије злочина мајке и њихове кћери мучене и силоване. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005. Стоп забораву жртава! Ово је једини чланак, од неколико реченица, који се нашао на интернету о том злочину, што довољно говори о нашем националном забораву оних које не смијемо заборавити. Из књиге „Геноцид на Кордуну“, аутора Петра Зинаића доносимо дјелимични списак жртава: Toг тужног 10. априла 1942,

Кирин. Света Недеља

16. март 2023.

Измјештена прича. Тешки људски мјехур се ваљао по прашини, колским путем, на Велики петак, ка цркви као ка избављењу, гдје ће нестати његова тјелесност, његов сувишак пун течности која му отежава кретање, која му спутава слободу. Из једне од кућа извели су оца и мајку, двојицу дјечака од четрнаест и шест година и двије дјевојчице, једну од дванаест, и млађу, која је прије неки дан напунила два љета… Пише: Ђорђе Брујић Дан је био тих, као и сви дани када спарина додија. Глувоћу је реметио благ и једноличан шум воде која се преко уставе пресипала на воденични точак и даље низ ливаде нестајала иза првих шумарака. Кроз багрење, куда је

Kордунашки процес, обрачун са српским патриотама или издајницима у Хрватској

23. фебруар 2023.

Како би изгледала послератна Хрватска, каква би била судбина Срба у Хрватској да се у лето 1944. није десио Кордунашки процес? У Горњем Будачком тада су због оптужби за велеиздају осуђена петорица Срба партизана, а седам осуђено је на губитак грађанских и политичких права. Србима из Хрватске у двадесетом веку пресудио је Други светски рат, а Kордунашки процес је један „фрагмент из историје нестајања“, каже Чедомир Вишњић из Српског културног друштва „Просвјета“ из Загреба. Година је 1943. негде пред капитулацију Италије. На Kордуну влада апатија због масовног страдања Срба, владају тифус и глад. Од краја ’41. Kордун је био готово слободна територија. Поједини партизани жалили су се да се од

Јадовно 1941: Атлас / Мапа Покоља, Геноцида почињеног над Србима од стране Независне Државе Хрватске

27. јануар 2023.

Заједничким снагама, саборношћу на овом пројекту, учинићемо корак више на објелодањивању истине о Покољу и чувању сјећања на наше невино пострадале Свете новомученике српске. Атлас / Мапа Покоља, геноцида почињеног над Србима од стране Независне Државе Хрватске је пројекат удружења грађана Јадовно 1941. из Бање Луке. Циљ пројекта је да се на интернет Мапу унесе што више тачних локација конц. логора, стратишта, масовних гробница, крашких јама у којима су убијане жртве, споменика жртвама. За сваку од унесених локација, поред тачних координата са линком на Гугл мапу, настојимо додати фотографије, краћи текст и линкове на текстуалне, фото или видео прилоге објављене на нашем сајту, YouTube каналу или на другим сајтовима. Поред до сада унесених локалитета, у нашој бази података

Злочин у Чемерници на светог Јована

20. јануар 2023.

Ратковић страна, код Чемернице, Вргинмост, Кордун – 20. Јануара 1942, на Св. Јована, Крсну славу, усташе су ножевима усмртиле 74 Српкиње с њиховом дјецом. Жене и дјевојке прије тога су мучене и силоване. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.

Календар геноцида: 28. децембар 1941. Годишњица страдања Срба на Кордуну

28. децембар 2022.

Село Бовић, Вргинмост. Усташе су 28. децембра 1941. и 21. jануара 1942. у властитим кућама масакрирале и спалиле 26 Срба. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД Просвjета, Загреб 2005.

Мићо Мартиновић: Истинита прича о „Kомадићу круха“ једна је од најболнијих прича које сам чуо и прочитао

21. новембар 2022.

Растављање анђела од њихових мајки, слично је одвајању Христоса од Марије на Голготи, али и још страшније због невиности те дјеце и немогућности да сагледају разлог за тако страшно недјело. Можда се могу похвалити десетинама прочитаних текстова, чак хиљадама, исто толико и књига различитих садржаја и тематике од стручне литературе, белетристике, класике, научних књига итд. Ако је нетко, до сржи оголио људску душу, то је био Достојевски, уз њега и Иго и још понеки аутори са перфектно исписаним страницама текстова. Али… један сам, могуће од ријетких људи који сам имао прилике чути више „различитих“ верзија о том, нашем… како су наши људи знали рећи „крвавом комадићу круха“! Детаљ, истинита прича

Др Ђуро Затезало: МАСОВНЕ ГРОБНИЦЕ И СТРАТИШТА

16. новембар 2022.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање ЈАМЕ, БЕЗДАНKЕ, МАСОВНЕ ГРОБНИЦЕ, СУРОВА ГУБИЛИШТА ЖИВОТА СРПСKОГ НАРОДА НА ПОДРУЧЈУ KОРДУНА, БАНИЈЕ, ГОРСKОГ KОТАРА И ЛИKЕ – 1945. ГОДИНЕ МАСОВНЕ ГРОБНИЦЕ И СТРАТИШТА KОРДУН 1. Хрватски Благај, Слуњ, зграда основне школе, 5. до 8. маја 1941, мучилиште српског народа Вељуна, Перјасице и околних српских села. 2. Хрватски Благај, Слуњ, долина између зграде школе (мучилиште) и католичке цркве, 6. до 8. маја 1941. усташе поклале или усмртиле сјекирама и маљевима 520 Срба – мушкараца. Познати Вељунски покољ. 3. Вељун, школска и жандармеријска зграда, 6. маја 1941. године, мучилиште српских цивила.

Живот прича: Мали усташа

18. октобар 2022.

Прича о човеку кроз чији се живот преломила историја наших простора. Већ на почетку Другог светског рата усташе почињу да чисте српска села и стижу до његове Перне. На кућном прагу убијају мајку и сестру, а њега је задесила необична судбина. Имао је само три године када се обмотао усташи око ногу и молио да не закоље и њега. Тако му је поштеђен живот. Недуго затим стигао је у Јасеновац где је усташама био играчка. Терали су га да покаже како се коље човек. Место које је гарантовало смрт као једини исход, необичном судбином му је донело нове родитеље. Живот му је спасен по други пут. И када је живот

Ковић: Рецидиви најстрашнијих идеологија у ЕУ препоручљиви

29. јул 2022.

Историчар Милош Ковић изјавио је да су рецидиви најстрашнијих идеологија као што су неофашизам и усташтво, у ЕУ не само дозвољени већ и препоручљиви, али и нагласио да српски приоритет мора бити утврђивање чињеница о геноциду. Он је истакао да је све што се дешава у Хрватској у вези са оживљавањем усташтва само нова потврда да ће злочини када нису кажњени највјероватније бити и поновљени, те додао да је питање да ли је Хрватска икада прошла кроз процес денацификације или деусташизације. – Ријеч је о једном ширем процесу обнове нацифашистичких, али и усташких идеја које видимо, не само у Хрватској, већ и у Украјини, дијелу балтичких република, па и у

Хрватско државно предузеће преорало гробље усташких жртава на Петровој гори

21. јул 2022.

Гробље усташких жртава, побијених Кордунаша и Банијаца на Петровој гори, на којем почива и 128 жена и деце, преорано је да би био пробијен шумски пут, пише портал загребачког недељника Новости. Гробље на Барин-коси, пределу Магарчевац, преорала је механизација државне фирме Хрватске шуме, пошто су претходно посекли дрвеће. Преоран је, наводи се, велики број гробова који су били обележени крстовима. Бранко Гвозденовић из Кључара је за портал испричао да је са неколицином мештана дошао да моли да не дирају гробље чим је започела сеча стабала, али, каже, није помогло. „Када је преко гробова изграђен широк пут, куцали смо на многа врата покушавајући да спречимо даљу девастацију, али све узалуд, никакве

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

ЗАДАХ ЉУДСКИХ ТЕЛА КОЈА ГОРЕ И ДАНАС ОСЕЋАМ У НОЗДРВАМА

Потресна исповест Влајка Каурина који је као дечак био заточеник логора Јасеновац.

Немања Девић: Логор НДХ Земун, једно од најстрашнијих места ужаса и смрти на територији данашње српске престонице

Стереотип који опстаје до данашњих дана (просто је нејасно како и зашто, вероватно добрим делом нашом инертношћу) је да је логор на Старом сајмишту био само јеврејски логор и да су жртве готово искључиво јеврејске.