СРПСКО-ХРВАТСКИ ОДНОСИ – БУДУЋНОСТ У СЕНЦИ ПРОШЛОСТИ Шта би Србија изгубила да је изашла у сусрет захтевима Хрватске да преда оригиналну грађу везану за период НДХ? Хрватска је, позивајући се на анекс Д Уговора о питањима сукцесије које су државе наследнице Југославије потписале у Бечу 2001, тражила повраћај збирке докумената и филмова везаних за НДХ а који су похрањени у Војном архиву, Министарству спољних послова, те Југословенској кинотеци. Реч је о фактима који документују истину о усташким логорима и злочинима који су чинили припадници њихових формација, као и улози католичког клера у клању и покрштавању православних Срба. Одговор из Министарства одбране ни најмање се није допао Хрватима: Оригинална архивска грађа

На покушаје релативизације усташких злочина и ревизије историје Србија ће ускоро одговорити слањем имена 20 000 деце која су убијена у Јасеновцу и другим концентрационим логорима у Хрватској за време Другог светског рата, потврдио је за „Вечерње новости” министар спољних послова Ивица Дачић. Дачић каже и да ће списак жртава у Загреб да пошаље препорученом поштом. „И раније сам то планирао да урадим, али кад год решим да доставим списак одређеном минситру они га смене. Тако је било и кад сам хтео да бившем шефу хрватске дипломатије Штиру пошаљем листу убијене деце. Али овога пута ће им стићи препоручена пошта”, рекао је Дачић. Он је нагласио да би хрватски званичници

Амбасадор Израела у Хрватској Зина Калај Клајтман сматра да нису исправни компромиси према којима се неким друштвеним слојевима дозвољава употреба за многе болних атрибута и симбола који су били дио пронацистичког режима у Хрватској. Клајтманова је истакла да ово треба промијенити и да ће тада бити отворен пут за заједничку комеморацију у Јасеновцу. “Ово је већ трећа година да су комеморације одвојене и то ме жалости. Ријеч је о ситуацији која никако није у реду и надам се да ће се то промијенити. И премијер Хрватске Андреј Пленковић рекао је да ће бити промјена и ја се томе надам. Јеврејска заједница и друге имају одређене ограде због тога како се

Тема овогодишње конференције била је “Лекције из Јасеновца за студије људских права и међународног права у 21. вијеку“… Синоћ је у Њујорку одржана седамнаеста по реду конференција и комеморација жртвама логора у Јасеновцу, у организацији Јасеновачког истраживачког инситута. Тема овогодишње конференције била је “Лекције из Јасеновца за студије људских права и међународног права у 21. вијеку“. Угледни предавачи говорили су о својим истраживањима у вези са геноцидним акцијама које су се одвијале у концентрационом логору Јасеновац, као и циљу да Хрватска коначно послије више од 70 година призна коначан број жртава из овог логора и све злочине над Србима, Јеврејима и Ромима из  Другог свјетског рата. Професор др Гидеон Грајф, главни

У Спомен-подручју Доња Градина одржана је пета радионица за средњошколце, што је једна од активности на обиљежавању 73. годишњице од пробоја посљедње групе јасеновачких логораша. Циљ радионице је да се средњошколци путем личних прича жртава јасеновачког логора наведу на размишљање о томе какав је био карактер НДХ и концентрационог логора Јасеновац, зашто су жртве уопште постале жртвама најмонструознијег логора у Европи и на крају какве су посљедице по цјелокупно свједочанство када су у питању идеологије, попут оне која је владала у НДХ. Учествовало је 45 ученика у пратњи професора историје Невена Брдара и Милорада Микића. Извор: Радио Телевизија Републике Српске

Иво Голдштајн који је исписао 900 страница дугу историјску студију о усташкоме логору Јасеновац сматра да би председници Хрватске коначно неко морао да каже да се у не јавља о темама које “не познаје и не разуме” Историчар Иво Голдштајн сматра бесмисленом изјаву председнице Колинде Грабар Китаровић, која је подржала идеју председника ХХО, Ивана Звонимира Чичка, о оснивању међународне комисије која ће утврдити праву истину о Јасеновцу и истиче да се истина о том логору зна за оне који желе да је чују. Голдштајн који је исписао 900 страница дугу историјску студију о усташкоме логору Јасеновац, која би ускоро требало да буде објављена у издању загребачке Фрактуре, за ријечки Нови

Најважније дјело проте Душана Суботића, у духовном смислу, јесте градња новог Храма Покрова Пресвете Богородице у Градишки, велељепне грађевине у српско-византијском стилу изграђене 1927. године, а који је порушен 1941. године. Приредио: Милорад МАЛЕШЕВИЋ У Градишки ће 5. маја бити откривена биста проте Душана Суботића, отворена изложба, промовисана књига и приказан докуметарно-играни филм о свештенику који је пет пута биран за народног посланика Краљевине Срба, Хравата и Словенаца и Краљевине Југославије. Организатор цјелодневне манифестације “Душан Суботић, прота страдалник” јесте Завичајни музеј Градишка, а покретачи идеје да се на овакав начин отргну од заборава лик и дјело проте Суботића су директор Музеја Бојан Вујиновић и православни теолог Дарио Дринић. Дринић, који

Професор историје на Филозофском факултету у Загребу Твртко Јаковина изјавио је да за злогласни Јасеновац не треба никаква међународна комисија, те да је Хрватска сама крива што је и аустријска десница оптужује због кокетирања са усташтвом. Јаковина је навео да истину о Јасеновцу не може да одређује комсија, те да је приједлог предсједника Хрватске Колинде Грабар Китаровић и Ивана Звонимира Чичка са буде формирана неозбиљан и увредљив. “О чему би требало да расправљају? Да неки говоре о 700.000 жртава, неки о 84.000, па да се онда нађемо на 200.000. То није пут, већ бесмислен, а за научнике, увредљив приједлог”, рекао је Јаковина за “Вечерње новости”. Он је оцијенио да је

Потомци највећих усташких злочинаца угледни су грађани, понекад и чланови владе. Настављачи њихове идеологије заштићена су хрватска елита која је пре неколико дана усред тог истог Јасеновца узвикивала “За дом спремни” И да није учинила никакво друго зло, историја би Независну Државу Хрватску упамтила као најјезивију нацистичку творевину по томе што је једина имала логоре за децу. Осим ове страхоте, НДХ се истакла и по томе што је пожурила да већ 1941. формира читав низ логора на целој својој територији. Међу њима најпознатији и највећи био је Јасеновац – једини логор којим нису управљали нацисти него Хрвати, место које је постало познато по свирепости према жртвама и начину на који

Вељко Ђурић Мишина, директор Музеја жртава геноцида у Београду, скептичан је према могућности формирања поверенства за Јасеновац, али начелно прихвата ту идеју и спреман је и лично учествовати у њезиној реализацији Председница Колинда Грабар-Китаровић први је високи државни функционер који сумња у службени број жртава усташког логора Јасеновац, до којег је дошла установа Спомен-подручје Јасеновац. На њиховом попису ликвидираних у највећем логору у НДХ тренутачно се налази 83 хиљаде имена, но председница Републике сматра да би требало основати међународно поверенство које би утврдило тачан број жртава, али и уопштено »истину шта се доиста догађало у Јасеновцу, не само од 1941. до 1945. године, него и касније«. Аутор идеје о том

Чињеница је да је Јасеновац био највећи концентрациони логор на овим просторима, да су управљали Хрвати, а не Аустријанци или Немци и да су убијана и деца. То је изјавио директор Института за савремену историју Момчило Павловић О злоцинима у Јасеновцу говоре и извештаји представника нацистицких власти у Загребу, рекао је Павловић за РТС поводом изјаве хрватске председнице Колинде Грабар Китаровић да се формира комисија како би се утврдила истина о логору Јасеновац, Када је реч о расправи о броју жртава, Павловић поручује да је злочина било и да је био огроман, али да ретко где постоји тако велика разлика у распону процене броја жртава као у Јасеновцу. Каже да

„Плитика” је 19. априла 2018. објавила додатак „Јасеновац да се не понови” са чланцима разних аутора о усташким злочинима. Моју пажњу је посебно привукао чланак који је написао Мирко Галосо, студент историје Универзитета у Удинама, Италија. Аутор чланка износи имена италијанских новинара који су се бавили темом усташких злочина према Србима, Јеврејима и Ромима. Један од њих – Ривели, наводи сведочанства италијанских дивизија које су интервенисале у усташким зонама да би спречиле тотално уништење Срба и Јевреја, што је понекад доводило чак и до оружаних сукоба између усташа и италијанске војске са губицима на обе стране, јер су италијанске трупе биле згрожене масовним масакрима који нису престајали. Тако је полако