Јасеновац Архиве - Страница 39 од 161 - Јадовно 1941.

Почетна » Стратишта НДХ » Јасеновац » Страна 39

Никола Милованчев: Мук

19. јун 2020.

О броју жртава у Југославији 1941–1945, њихово умањивање и ниподаштавање (1). Пише Никола Милованчев Некадашњи водећи хрватски статистичар је пре три и по деценије оцењивао да је број жртава у Јасеновцу био виши од шест стотина процената до хиљаду и двеста процената у односу на бројеве које данас износе појединци у Београду и Загребу. Необично велика разлика, зар не? Ревизионисти покушавају већ више од тридесет година да изнесу процене броја жртава у логору Јасеновац и уопште у Југославији 1941–1945. које су мање од стварних. Они критикују и драстично смањују оцене броја жртава усташког логора у Јасеновцу изнесене одмах после краја Другог светског рата, које су износиле 500.000 до 700.000 жртава

Србољуб Живановић: Поводом полемике В. Ђ. Мишине и С. Антонића

18. јун 2020.

Господин Антонић је потпуно у праву када се залаже да гробови јасеновачких мученика, бар у Београду, буду обележени. Меморијални центар на јасеновачком стратишту у Доњој Градини Планира се већ дуго времена изградња Меморијалног центра на Јасеновачком стратишту у Доњој Градини код Козарске Дубице. Разговарао сам пре две године са тадашњим председником Републике Српске, господином Милорадом Додиком, о овом центру. Рекао сам му да је камен темељац који је положио за тај нови центар сада зарастао у коров и да више нико не зна где се налази. Тада ми је обећао да ће учинити нешто да дође до изградње тог центра. Председник Републике Србије, господин Александар Вучић је у свом говору

Александар Недић: Пет година без одговора власти на захтев за обележје убијеним Србима у Јасеновцу

18. јун 2020.

Oбележје овим убијеним људима треба да постави држава Србија, а не нека НВО или СЛС. „Задњих пет година, СЛС покушава од надлежних власти Србије и Београда да добије дозволу око постављања спомен плоче лешевима убијених Срба у Јасеновцу, који су реком Савом плутајући дошли до Београда. Ти лешеви, закопавани су на ободима београдских гробаља, централном, топчидерском и новобеоградском“, рекао је Александар Недић за наш портал. Лешеви који су извађени на левој обали Саве, пошто је ту била власт ендехазије, укопавани су на Коњском острву (Малом ратном острву). Пошто немачке власти у Србији нису дозвољавале да се говори о злочинима у НДХ, самим тим инсистирали су да се извучени лешеви тајно

Ранко Гојковић: О Јасеновцу у Словенској енциклопедији или Прилог полемици проф. Антонића са „стручњаком“

17. јун 2020.

Текст је писан на руском језику, наменски за Словенску енциклопедију и ово је прва публикација на интернету. Прву половину 2020. године јавни дискурс Србије као да обележавају „стручњаци“. Та назови струка успела је да ухапси цео један народ због наводне пандемије, да забрани Србадији да због наводне бриге за живот не могу да прославе Васкрсење Христово као симбол победе живота над смрћу. А главни „стручњак“ би да забрани Новаку Ђоковићу да мисли својом главом, па му препоручује да мисли његовом. Већ сам написао у једном свом тексту да главном „стручњаку“ (који је доказао нестручност још у свињском грипу пре десетак година, оштетивши својом нестручношћу државу за милионске своте), не верујем

Слободан Антонић: О бројевима и покољу – одговор Мишини

14. јун 2020.

Ако не можемо достојно да обележимо српска стратишта и гробишта по НДХ 2.0, шта нас спречава да то урадимо у Београду? Део одговора су наше безумне мапе ума. А део је, изгледа, и „струка“. На мој чланак Јасеновац у Београду реаговао је Вељко Ђурић Мишина текстом Одговор Слободану Антонићу или када нешто не знаш, питај оне који знају. Мишина и ја се, очигледно, разликујемо у схватању јавног задатка интелигенције. Он мисли да је главни задатак интелектуалца да чува знање о некој теми. Свако ко хоће о тој теми нешто да зна или каже у јавности, треба најпре да се обрати „чувару знања“, а овај ће му пренети шта о томе

Владимир Кецмановић: Дан мрмота титоисте Ребита

9. јун 2020.

Није истина да садашње комисије ФЦС-а цензуришу јасеновачку тему – једна од тих комисија доделила је средства пројекту „Дара из Јасеновца“. Ко стоји иза перманентне кампање „разоткривања другосрбијанске завере која онемогућује снимање филма о Јасеновцу“ Kао у српској верзији филма „Дан мрмота“, која је са платна и са телевизијских екрана прешла у стварност, у овдашњим медијима већ годинама траје перманентна кампања „разоткривања другосрбијанске завере која онемогућује снимање филма о Јасеновцу“, при чему се не допушта могућност да такав филм може да сними било ко до Лордан Зафрановић и да може да буде снимљен по било ком сценарију до по готово пола века старом сценарију Арсена Диклића. Наравно, јесте скандалозно што

Милош Ковић: Жарко Видовић – човек Завета

5. јун 2020.

Поводом годишњице упокојења Жарка Видовића (18. мај 2016 – 18. мај 2020.) доносимо његов животопис и интервју Милоша Ковића. Када сте први пут чули за Жарка Видовића и колико сте знали о њему и његовом раду? Милош Ковић: За име Жарка Видовића по први пут сам чуо пре тридесетак година, отприлике 1988. или 1989, у кући свог друга са студија и потоњег кума, Станоја Бојанина. Његов отац, неуропсихијатар Светомир Бојанин, био је Видовићев пријатељ и саговорник. Том кругу припадали су и писац Ђорђе Оцић и филмски критичар Богдан Златић, које сам ту такође сретао. Било је занимљиво видети како његове идеје плодно утичу на креативне људе различитих духовних усмерења. Биле

И ове године положен је венац на споменик јасеновачким жртвама у Парку холокауста у Њујорку

5. јун 2020.

Гост емисијеКонтрапункт, извршни директор Истраживачког института за Јасеновца из Њујорка, проф. др Бери Литучи (Barry Lituchy) поводом 75. годишњице пробоја преживелих заточеника из логора Јасеновац и окончања холокауста у бившој Југославији 22. априла 2020. положио је венац на споменик јасеновачким жртвама у Парку холокауста у Њујорку. ИНТЕРВЈУ – АУДИО Тим поводом Истраживачки институт за Јасеновац из Њујорка издао је саопштење за јавност у коме је између осталог речено: „Данас док се сећамо жртава и борбе од пре 75 година: тог хладног и кишног јутра 22. априла 1945. неколико стотина последњих заробљеника у Јасеновцу трчало је кроз митраљеску кишу метака у слободу, многи су једино мислили да ако само један од

Политичка фарса и лицемјерна политика према НДХ?

2. јун 2020.

СНП – Избор је наш, подстакнут расправама српских политичара на Посебној сједници НСРС о „Резолуцији о поштовању жртава фашистичког режима и покрета“ (1.6.2020.), пита све српске политичаре и посланике НСРС каква им је то политика према злочинима Независне државе Хрватске (НДХ), када са једне стране осуђују те злочине, а са друге имају споменик испред зграде НСРС који је увреда за здрав разум јер прикрива истину тог времена, а и недостојан је српских жртава? Ни једна установа Србије и Републике Српске никада није званично тражила од међународних организација, али и саме садашње Републике Хрватске да осуде најмонструозније злочине НДХ у Другом свјетском рату, а институције Републике Хрватске да покажу дубоко жаљење

Скупштина РС одбацила сарајевско прекрајање историје Другог светског рата

2. јун 2020.

Резолуција о поштовању жртава фашистичких режима и покрета не одговара историјским чињеницама и као таква не може се примјењивати у Републици Српској. Народна скупштина Републике Српске очекивано је одбацила „Резолуцију о поштовању жртава фашистичких режима и покрета“. За усвајање Закључака гласала су 52 посланика од 53 присутна, док суздржаних и против није било. Ево пуног текста закључака: Народна скупштина Српске одбацује Резолуцију о поштовању жртава фашистичких режима и покрета коју је усвојио Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ на 8. сједници одржаној 15.05, 19.05. и 20.05.2020. године. Констатујемо да је Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ усвајањем Резолуције приступио срамном прекрајању историјских чињеница и придружио се ревизионистичким снагама, којима је циљ уопштавање

Чавић: Влада да упути Нацрт закона о дану сјећања на жртве геноцида НДХ

2. јун 2020.

Посланик НДП-а Драган Чавић предложио је у име посланичког клуба ове странке закључак, којим Народна скупштина Републике Српске обавезује Владу Српске да у року од 60 дана упути на разматрање и усвајање у Народну скупштину Нацрт закона о Дану сјећања на жртве геноцида Независне Државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог свјетског рата. Чавић је предложио и закључак којим Народна скупштина Републике Српске обавезује Владу Српске да у припрему нацрта овог закона укључи стручне сараднике из Академије наука и умјетности Републике Српске, као и представнике грађанских удружења која баштине културу сјећања на жртве геноцида НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог свјетског рата. Он је предложио и

Мирољуб Јевтић: Да ли „Црква у Хрвата“ размишља о својој будућности

1. јун 2020.

Мисли ли врх ХРЦ да папи треба бес Светског јеврејског конгреса? И што је још важније, бес Руске православне цркве (РПЦ). Овај текст пише неко ко је у најмању руку благонаклон према Хрватској римокатоличкој цркви (ХРЦ), ако ни збoг чега другог оно због заједничких вредности које би требало да црпимо из Јеванђеља. Полазећи од тога питам се да ли су приликом доношења одлуке о служби посвећеној догађајима у Блајбургу озбиљно размислили о стању у коме се налази хришћанство? Целокупно хришћанство, али и хришћанство у њиховој отаџбини БиХ? Мени се чини да нису. Да ли сам у праву или нисам нека покажу следеће чињенице. Најважнијa од свих, за њих је податак

Бранко Станковић: Дечје душе траже истину!

1. јун 2020.

Аутор „Дубине злочина” о логорима у НДХ и усташким зверствима над српским малишанима Како се у „Квадратури круга” често бавио децом, Бранко Станковић jе одлучио да, поводом 70 година од затварања дечjих логора у Независноj Држави Хрватскоj, осветли наjмрачниjе странице из историjе. Преломни тренутак jе био сусрет са Миром Јовановић, истраживачем на Универзитету у Цириху, коjа се бави злочинима на Балкану. Било jе то у марту, а већ краjем септембра Станковић jе почео да монтира три емисиjе под називом „Дубина злочина”, (суботом на РТС 1), у коjима jе приказао све логоре за децу коjи су постоjали у НДХ – од Јастребарског, Сиска, Метаjне на Пагу, Лоборграда, Јасеновца, Старе Градишке… Ту

Mилaн Рaдaнoвић: Црквa дo крaja рaтa ниje миjeњaлa oднoс прeмa устaшкoj држaви

31. мај 2020.

Римoкaтoличкa црквa, кao нajзнaчajниjи субjeкт у хрвaтскoм друштву, прoпустилa je пoвиjeсну прилику дa дoпринeсe сaнирaњу ужaсaвajућих пoсљeдицa устaшкe aнтисрпскe пoлитикe. Биo би тo зaлoг будућeм мнoгo бoљeм мeђунaциoнaлнoм рaзумиjeвaњу и увaжaвaњу, пoгoтoвo мeђу двa нajвeћa нaрoдa у Хрвaтскoj и Jугoслaвиjи Извор: ПОРТАЛ НОВОСТИ ; Аутор: Саша Косановић ; 30. мај 2020. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Српскo нaрoднo виjeћe нeдaвнo je издaлo збoрник рaдoвa пoд нaзивoм ‘Пoкaтoличaвaњe Србa у Нeзaвиснoj Држaви Хрвaтскoj’. У

Милош Ковић: ПОБЕДИЋЕМО

31. мај 2020.

Ово је део интервјуа са Милошем Kовићем који је објављен у актуелном мартовском штампаном издању магазина Одбрана и безбедност. Милош Kовић је један од наших најбољих историчара, а свој рад је посветио очувању истине о српском народу, његовом страдању и културно-националном идентитету. Разговарали смо о протестима у Црној Гори, о Србима с Kосова и Метохије, али и о ревизији историје с којом се суочава наша држава Законом о слободи вероисповести у Црној Гори српска културна баштина је угрожена. У последњих месец дана сведоци смо масовних протеста српског народа широм Црне Горе. Да ли су икада у историји српског народа забележени протести овог обима? Има ли српски народ снаге да заштити