arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Iskaz Miloša Kovića na suđenju: Ovo je borba za našu istoriju

15. oktobar 2020.

Ković rekao da tužioci Nikola Samardžić, Dubravka Stojanović, Radoš Ljušić i Vlada Stanković zastupaju „hašku interpretaciju srpske istorije“ i „NATO istoriju“. Pred Prvim osnovnim sudom, 12. oktobra 2020. održano je saslušanje istoričara Miloša Kovića, po tužbi za „povredu časti i ugleda“, koju su protiv njega podneli Nikola Samardžić, Dubravka Stojanović, Radoš Ljušić i Vlada Stanković. Ković je rekao da se tužba zasniva na izmišljenim iskazima, na rečenicama koje nikada nije ni napisao, niti izgovorio. Istakao je da je neobično da su tužioci, kao istoričari, stali iza takvog dokumenta, kao i da se postavlja pitanje može li se verovati njihovim iskazima o događajima starim više vekova, kada ovako svedoče o nedavnoj

Snežana Janić Lukinović: Tela jasenovačkih žrtava bacana su i u Savu

15. oktobar 2020.

U Jasenovcu nisu svi ubijeni i sahranjivani nego su tela bacana u Savu, što ne umanjuje niti može umanjiti broj u tom logoru koji je utvrđen od nadležnih vlasti FNRJ. Dana 26. 9. 2020 u ovoj rubrici je objavljen prilog čitaoca Živorada Matovića pod naslovom „Zamagljivanje istine o genocidu u NDH” u kojem autor citira mišljenje g. R. Medića da tu nije bilo moguće pobiti 700.000 ljudi u Drugom svetskom ratu, jer bi to značilo ubijanje 600 ljudi svakog dana u toku postojanja tog logora, pošto je nemoguće dnevno sahraniti toliki broj pobijenih. Međutim, sada pokojna dr Nada Marjanović, načelnik Dispanzera medicine rada radnika PTT-a, koju i sad pamte brojni

Miloš Ković: Tužio sam Nikolu Samardžića (VIDEO)

9. oktobar 2020.

Na osnovu člana 387. i Zakona o potstrekavanju mržnje i nasilja nad srpskim narodom i za poricanje genocida u Jasenovcu, prof. dr Miloš Ković je tužio Nikolu Samardžića. “Kada se objavi ustaški tvit u kome su usred psovke koje su agramatične na račun Srba i dinastije Karađorđević i u kojem piše da smo zaslužili Jasenovac i da je on kazna za sva naša nedela i počinstva, kada neko kaže da smo zaslužili pokolj dece i kada to pozdravi Nikola Samardžić koji predaje na Beogradskom univerzitetu, to u najmanju ruku zaslužuje sudsku tužbu” – navodi istoričar i profesor dr Miloš Ković. Izvor: Fejsbuk stranica – Prof. dr Miloš Ković

Ratko Dmitrović

Ratko Dmitrović: Zašto je od Jasenovca ostao samo betonski cvet?

8. oktobar 2020.

Pretpostavimo da se tamo neke 2020. godine grupa mladih ljudi, slabo obrazovanih a potpuno nezainteresovanih za istoriju, nađe u blizini Jasenovca i videvši interesantan betonski odlivak usred slikovite zelene livade, odluči da ispitaa o čemu se tu radi. (Napomena redakcije portala Jadovno.srb.: Ovaj prilog je prvi put objavljen na našem portalu 16. februara 2011. godine.) Idući dalje u ovoj pretpostavljenoj situaciji pratimo grupu omladinaca koja prilazi betonskoj skulpturi – nemajući pojma da se ona zove „Kameni cvet“ – na toj lokaciji pravi nekoliko zajedničkih fotografija (sa sve kreveljenjem i podizanjem dva prsta iznad glave) a onda kreće prema nekoliko stotina metara udaljenoj kući, zgradi, prostoru pod krovom. Ulaze unutra i

VIDEO – Ković: U odnosu na profesora Kusturicu, Goran Marković je ipak zonska liga!

6. oktobar 2020.

-Kako negde profesor Kustirica reče u polušali, uslov za prijem u EU i NATO jeste veća ili manja doza ustaških ideja, ali, i prakse. Sad smo mi došli dotle da se na Vračaru promovišu proustaške ideje! Po mom mišljenju, to su proustaške ideje! Šta će – da nam ovde pevaju Tompsona? Po vračarskim ili starogradskim kafićima? E, pa nećemo tako, to ćemo mi da sprečimo. Na nama je da to sprečimo na jedan miroljubiv, zakonit način. U osnovi, politički život je ipak stvar morala, govorim suprotno od onog u šta veruje 90 posto naših građana. Kako moral i politika – ne, sve je u moralu. I, onda kad Emir Kusturica

Održan veliki školski čas o Jasenovcu

4. oktobar 2020.

Tragedije u Jasenovcu i Kragujevcu učine da čovjek zanijemi, ali ne i da zaćuti, već da govori glasnije, rečeno je na zatvaranju izložbe o Jasenovcu u Kragujevcu. Jedinstven susret učenika Prve kragujevačke gimnazije i preživelih logoraša koji su kao sedmogodišnjaci bili u logoru u NDH za vreme Drugog svetskog rata dogodio se prekjuče u Muzeju „21. oktobar”. Razgovor sagovornika koje deli sedam decenija protekao je u prenošenju iskustava i poruka budućim generacijama. Time je zatvorena izložba „Jasenovac – pravo na nezaborav” u ovom muzeju, koju je videlo 3.000 posetilaca. Srboljub Živanović, nekada profesor na Londonskom univerzitetu, forenzičar i antropolog, govorio je đacima kako je 1964. učestvovao u komisiji koja je

SVEŠTENIK VINKO PULjIĆ BRANI USTAŠE: Traži donacije za negiranje zločina u Jasenovcu, Nemci se ogradili od njega

3. oktobar 2020.

Biskupija Hildešajm (Hildesheim) zvanično se ogradila od objave katoličkog sveštenika Vinka Puljića, koji je na svom fejsbuk profilu pozvao ljude da novčano podrže negatore Jasenovca, piše zvaninicki portal Nemačke biskupske konferencije “katholich.de”, preneo je hrvatski portal Indeks (Index.hr). Puljić je, navodi se, 12. septembra na Fejsbuku objavio post obraćajući se, kako je naveo, “dragim prijateljima i prijateljima istine”, kojim ih poziva da svojim donacijama pomognu utvrđivanje “realne slike događaja u logorima Jasenovcu i Staroj Gradiški”, kao i drugih zbivaja u periodu Drugog svetskog rata i posleratnog perioda. Navodeći da ih poziva u ime Društva za istraživanje trostrukog logora Jasenovac, Puljić navodi da su članovi tog društva od svog osnivanja 2014.

Ljiljana Begenišić: Poricanje Holokausta se kažnjava, genocid u NDH se uporno relativizuje

2. oktobar 2020.

Iako naše zakonodavstvo predviđa da je odobravanje, umanjivanje i pravdanje genocida krivično delo, niko do sada nije podneo tužbu za negiranje genocida nad Srbima. U 16 evropskih zemalja, uključujući i Rusiju, negiranje genocida nad Jevrejima strogo se kažnjava – ili se ide u zatvor ili se plaća visoka novčana kazna, ili oboje. Po njihovim zakonima, poricanje Holokausta je krivično delo, a u četiri države krivično se kažnjava i negiranje genocida nad Jermenima u Turskoj. Izrael i Jermenija svake godine obeležavaju Dan sećanja na stradale pretke koji je jedan od najtužnijih u kalendaru tih zemalja. Obe ove države u središtu spoljne politike imaju zahtev da se prizna genocid izvršen nad njihovim

Miloš Ković – Valja nam služiti istini, a ne okupatorima

2. oktobar 2020.

Zašto sam protiv Nikole Samardžića podneo prijavu za odobravanje genocida nad srpskim narodom u NDH? Genocid nad Srbima u NDH ključna je tema naše istorije. Temeljna, detaljna istorija ovog događaja, protumačenog u dužoj istorijskoj perspektivi, još nije napisana. Naša zvanična kultura, naši udžbenici i televizije nemaju odgovor na pitanje: odakle i zašto Jasenovac? Mi Jasenovac i genocid još nismo postavili u temelje našeg nacionalnog identiteta, po ugledu na Jermene ili Jevreje, tamo gde se već nalaze Sveti Sava, Kosovo, Karađorđe, ili Prvi svetski rat. Za razliku od Jevreja i Jermena, mi u sopstvenoj zemlji dozvoljavamo poricanje genocida nad srpskim narodom. Jugoslavije odavno nema, u propagandu NATO medija niko razuman više

Rade R. Lalović: SRPSKA POEZIJA STRADANjA I PATNjE

30. septembar 2020.

SRPSKA POEZIJA STRADANjA I PATNjE Zbornik radova Rade R. Lalović Darinka Ivanišević, Divna Vasić, Nataša Lalović, Vedrana Mijović – Pantelić, Božo Tepavčević, Duško Krsmanović, Darka Deretić, Sandra Pekić, Suzana R. Bunčić, Tanja D. Ančić, Milana Stupić, Vladimir Pantović, Momčilo Golijanin, Luka Cicmil Centar za kulturu i informisanje Foča SPKD „Prosvjeta” Foča 2018. PRIJE SVEGA Kada se 2017. godine, kao odgovor na potrebu školskog proučavanja književnih tekstova u funkciji njegovanja kulture sjećanja na nevino postradale srpske žrtve tokom dvadesetog vijeka, a posebno u NDH za vrijeme Drugog svjetskog rata, pojavio zbornik pjesama, odnosno poetska rukovet pod naslovom Pred sjenima srpskih mučenika otvorio se još jedan praktičan problem, a to je činjenica

Miloš Ković podneo krivičnu prijavu protiv Nikole Samardžića zbog odobravanja genocida nad Srbima u NDH

28. septembar 2020.

Donosimo u celini krivičnu prijavu Miloša Kovića protiv Nikole Samardžića zbog odobravanja, umanjivanja i pravdanja genocida nad srpskim narodom u NDH i u logoru smrti Jasenovac. Pre nekoliko dana (24.9.2020) u Beogradu je, po prvi put od 1945. godine, podnesena krivična prijava zbog odobravanja, umanjivanja i pravdanja genocida nad srpskim narodom u NDH i u logoru smrti Jasenovac. Ovaj događaj posebno je važan jer je krivičnu prijavu državnom tužiocu podneo Miloš Ković protiv Nikole Samardžića. Reč je, dakle, o dva profesora Odeljenja za istoriju Filozofskog fakulteta, na Univerzitetu u Beogradu. Kada se sagleda u kontekstu obnove ustaških ideja i prakse u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, ali i

NIŠTA OD KANONIZACIJE STEPINCA: Papa želi jedinstvo crkve, a ne sukobe, treba postići saglasnost SPC

24. septembar 2020.

Papa Francisko želi da kanonizacija kardinala Alojzija Stepinca bude trenutak zajedništva za čitavu Crkvu, a ne razlog sukoba i suprotstavljanja. To zahteva strpljenje i od Crkve u Hrvatskoj, poručio je u intervjuu hrvatskom katoličkom listu ”Glas koncila” kardinal Pjetro Parolin, državni sekretar Svete Stolice. Potvrđeno je tako iz vrha Vatikana da od kanonizacije Alojzija Stepinca u dogledno vreme neće biti ništa i da treba postići suglasnost sa Srpskom pravoslavnom crkvom oko tog osetljivog pitanja. Kardinal Parolin kaže i da nema novih detalja u vezi kanonizacije ”u smislu u kojem smo to mi objasnili biskupima i u kojem su to biskupi objasnili narodu”. -Papa je izabrao metodologiju nastojanja da se približe

Cvijetin Mihajlović: Poseta Stepinca Jasenovcu dok je logor radio „punom parom”

24. septembar 2020.

Od gospođe Smilje Tišme, predsedavajuće konstitutivnoj sednici parlamenta Srbije, čuli smo njeno sećanje na posetu nadbiskupa Stepinca logoru Jasenovcu. Već dvadeset i pet godina avgusta meseca Srbi obeležavaju godišnjicu izgona iz krajeva Hrvatske u kojima su uglavnom bili većina, a Hrvati godišnjicu uspostavljanja suvereniteta nad celom teritorijom republike. Srbi svoje godišnjice obeležavaju sa tugom i gorčinom, Hrvati svoje sa neskrivenom euforijom, kao datum značajniji od 9. maja 1945, zvaničnog dana konačnog izgona Hitlerove armade. Obeležavali su ih odvojeno, sa pojačanom napetošću u odnosima, prisutnom inače neprekidno. Ove godine napravljen je pomak: politički predstavnici Srba u Hrvatskoj prisustvovali su hrvatskom obeležavanju tog 5. avgusta, a hrvatski velikodostojnici komemoraciji srpskim civilima stradalim

Lordan Zafranović: „Djeca Kozare“ bit će emocionalan susret sa strašnom prošlošću

23. septembar 2020.

Renomirani redatelj nedavno je od Filmskog centra Srbije dobio inicijalna sredstva za film i seriju koje godinama planira. Renomirani jugoslavenski i hrvatski filmski redatelj Lordan Zafranović dugo je čekao, šaljući molbe i hrvatskim i srpskim fondovima za kulturu, da dobije bilo kakva sredstva za realizaciju filma “Djeca Kozare”. Nije ni čudo: filmovi ovog autora, “Okupacija u 26 slika”, “Pad Italije”, “Krv i pepeo Jasenovca”, “Večernja zvona” i drugi, žestoko su uznemiravali duhove još u doba socijalizma i Zafranoviću donosili brojne probleme, čiji su adresanti bili iz konzervativnih kulturnih i političkih krugova u domaćoj sredini, zbog čega ju je redatelj prije dosta godina morao napustiti. Čini se da bi film “Djeca

Nikola Lunić: Nestajanje Srba u Hrvatskoj

20. septembar 2020.

U razdoblju od 1880. do 2011. godine u granicama današnje Republike Hrvatske Hrvati su izrazito većinsko stanovništvo, dok su Srbi sa značajnim udjelom neprestano druga po brojnosti nacionalna zajednica. Piše: Nikola Lunić U postocima broj Hrvata se kretao od 68,39% 1900. godine (kada ih je u postotnom broju bilo najmanje) do 90,42% 2011. godine (kada ih je u postotnom broju bilo najviše). Broj Srba se kretao od 22,21% 1921. godine (kada ih je u postotnom broju bilo najviše) do 4,36% 2011. godine (kada ih je u postotnom, ali i u apsolutnom broju bilo najmanje). U tu 131 godinu bilo je 14 popisa stanovništva u pet državno pravnih sistema: Austro-Ugarska, Italija,

NAJNOVIJE VIJESTI

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA