Јасеновац Архиве - Страница 36 од 162 - Јадовно 1941.

Почетна » Стратишта НДХ » Јасеновац » Страна 36

Мирослав Лазански (Фото: Sputnik/Александар Милачић)

ГОВОР КОЈИ ЈЕ ОДЈЕКНУО МОСКВОМ: Лазански испричао сурову истину о хрватским злочинима над Србима (ВИДЕО)

15. новембар 2020.

Амбасадор Србије у Руској федерацији, Мирослав Лазански говорио је на мултимедијалној изложби Јасеновац – највећи усташки логор смрти Миленка Ђорђевића, у оквиру Међународног пројекта Трагедија. Превазилажење. Подвиг. 1418 корака до Победе у Измајловском Кремљу у Москви. – У логору Јасеновац су убијени, заклани мој деда Михајло Мијо Лазански и мој стриц Мирослав Лазански, по којем сам ја добио име. Они су били антифашисти, помагали су устанак против немачког окупатора. Ухваћени су од стране усташа и послати у логор Јасеновац. Можда ви у Русији не знате, али Јасеновац је, по начину убијања људи, најстрашнији логор на територији Европе. Немци су у Аушвицу спаљивали људе у крематоријуму, претходно из убијајући гасом. Прво их

Реакција на текст у „Инзбрук информише“ поводом именовања вртића Диане Будисављевић у Инзбруку

13. новембар 2020.

Шест година након шо је усвојена одлука, у Инзбруку ће коначно бити именован дечији вртић по Диани Будисављевић, Тиролки по девојачком презимену Обексер, која је током Другог светског рата спасила преко 10.000 претежно српске деце од геноцида. Лепа вест је и у томе што овај вртић више неће носити име по нацистичком лекару Бургхарду Брајтнеру. Званичницима града Инзбрука за ову одлуку припада велика похвала и поштовање. Но, ипак постоји једна болна тачка у целој причи: У званичном гласилу града Инзбрука „Инзбрук информише“ се не спомиње порекло спашене деце. Тиме се овде пропушта кључна ствар, јер су фашистички починиоци децу стрпавали у логоре смрти само због њихове етничке припадности. Зато смо

Милош Ковић: Протеривање неподобних са Филозофског факултета

10. новембар 2020.

У кратком чланку под насловом „Историчари против историчара“, објављеном у Данасу 4. 11. 2020, изнесено је много неистина. Ту је тачно готово само то да су судске тужбе „за повреду угледа и части“ против мене (нисам доцент него ванредни професор) поднели Дубравка Стојановић, Радош Љушић, Никола Самарџић и Влада Станковић. Није, међутим, истина да они од мене траже по 450.000 динара, затим некаквих 1.000.000 динара, као и плаћање судских трошкова. Њих четворо траже по 1.000.000 динара, што укупно износи 4.000.000, и исплату трошкова суда. Разлика, очигледно, није безначајна. Поднели су чак осам тужби против мене, свако по једну кривичну и једну парничну. Када се томе дода да су текстови осам

Сјећање на страдање: Музеј РС учествовао у конференцији поводом изложбе о Јасеновцу у Москви

10. новембар 2020.

Музеј Републике Српске учествовао је на конференцији за новинаре уочи отварања мултимедијалне изложбе „Јасеновац – највећи усташки логор смрти“ у Московском Кремљу у Измајлову 13. новембра. Аутор изложбе је виши кустос историчар Миленко Ђорђевић. Изложба ће бити представљена у оквиру Међународног пројекта „Трагедија. Превазилажење. Подвиг. 1418 корака до Побједе“ у Измајловском Кремљу у Москви. Конференција је одржана онлајн, у организацији новинске агенције ТАСС. Учесници на конференцији из Музеја Републике Српске били су Миладин Савић, директор Музеја Републике Српске, Миленко Ђорђевић и виши кустос историчар Музеја Републике Српске. Испред руског центра „Руски Мир“ учествовала је Натаља Милаковић, директор. На конференцији су учествовали и Могилевски Константин Иљич – предсједник Управног Одбора Руског историјског друштва, члан

Зашто баш сад први роман о Јасеновцу – злочину који је неупоредив /видео/

9. новембар 2020.

Недавно објављени роман „Остаци света“ Игора Маројевића први је „српски роману о Јасеновцу као доминантној теми“, у коме „аутор приповеда о трагичној судбини човека од Шпанског грађанског рата до НАТО бомбардовања Југославије“. Осим о Јасеновцу, у „Остацима света“ Маројевић приповеда и о злочинима обе стране у Шпанском грађанском рату, затим о Блајбургу, Сребреници, а све то се дешава за време НАТО агресије на Југославију. Готово сва поменута непочинства су приказана из угла и жртви, и џелата. Јасеновац: Место где се смрт навали на плећа Јасеновац је другачији од свих стратишта у роману, јер тамо није било прилике за конфликт, каже Маројевић за „Орбиту културе“ и додаје да је у Јасеновцу

Промоција књиге „Јасеновац – Аушвиц Балкана – усташка империја окрутности“ проф. др Гидеона Грајфа

7. новембар 2020.

Српска заједница Перта је под окриљем Савета српских заједница Западне Аустралије, а посебно огромним залагањем Наташе и Ненада Млађеновића, те чланова одбора Косте Мијатовића, Илије Илића и Нене Самац, у среду, 28. октобра 2020. године имала посебну привилегију да присуствује промоцији монументалне монографије, обимно документованог и богато илустрованог дела „Јасеновац – Аушвиц Балкана – усташка империја окрутности“ израелског историчара и истраживача Института за холокауст проф. др Гидеона Грајфа. Након помена ове књиге у августу месецу и најаве о широј презентацији, књига је представљена у Државној библиотеци Западне Аустралије најширем аудиторијуму – свим заинтересованим заједницама и грађанима Перта. Промоцији су присуствовали представници српских заједница, православних црквених општина, јеврејске заједнице – представник Јеврејског института

Дејан Микавица: Беспризорно историописање неодговорних појединаца у кругу око Музеја жртава геноцида у Београду

31. октобар 2020.

Геноцидна политика хрватске државе и погром Срба у Ендехазији добија у последње време најгору могућу интерпретацију у квази научном, злонамерном и беспризорном историописању несавесних и крајње неодговорних појединаца у кругу око Музеја геноцида у Београду, у сред Србије! Форензичка истраживања српских жртава извршена после Другог светског рата и резултати до којих су дошли истраживачи окупљени у комисији око Србољуба Живановића преко Терзићевих резултата саопштених у Војној енциклопедији, пребројаних хумки и сабраних жртава хрватских зличина до најновијих научно образложених доказа изложених у делу Гидеона Грајфа нису били сметња Душану Никодијевићу да стане својом књигом (Јасеновац – између броја и жртви, Музеј жртава геноцида, Београд 2019) у одбрану хрватске историографије која упорно

Због негирања злочина у Јасеновцу хрватски свештеник напушта жупу у Немачкој

25. октобар 2020.

Према писању Јутарњег листа, да би се избегао јавни скандал, Пуљић ће жупу у Немачкој напустити „својевољно”. Свештеник хрватске католичке мисије у немачком граду Готингену Винко Пуљић, који је путем Фејсбука позивао на донације Друштву за истраживање троструког логора Јасеновац, а чији оснивачи негирају усташке злочине за време НДХ, мораће да напусти своју жупу. Католичка црква у Немачкој је изражено антифашистичка и због тога ће Пуљић почетком 2021. напустити своју жупу, пишу хрватски медији. Према писању Јутарњег листа, да би се избегао јавни скандал, Пуљић ће жупу у Немачкој напустити „својевољно”. Одлука је донета прошле седмице на састанку Пуљића и бискупских власти, а о томе постоји и писани доказ. Иначе,

Никола Жутић: Кроатизација Бачке и Срема

18. октобар 2020.

Великохрватски фалсификати, који су од митологије постали наметнути стереотип истине, најлакше се могу побити демографском статистиком. Трагом агенцијске вијести „Танјуга“ од 15. октобра 2020, у чланку „Хрватски министар два дана у Србији, креће од Суботице“, сазнајемо да ће министар вањских и европских послова Гордан Грлић Радман „назочити“ двама догађајима од повијесног значаја за Хрвате у Војводини: свечаном откривању споменика бискупу Ивану Антуновићу, када ће бити додијељене и захвалнице заслужнима за постављање споменика. Споменик је изливен у бронзи, у природној величини, а аутор је академски кипар из Загреба Бернард Пешорда. У овој агенцијској вијести даље се наводи да ће 16. октобра родна кућа бана Јосипа Јелачића бити свечано предата на коришћење

Исказ Милоша Ковића на суђењу: Ово је борба за нашу историју

15. октобар 2020.

Ковић рекао да тужиоци Никола Самарџић, Дубравка Стојановић, Радош Љушић и Влада Станковић заступају „хашку интерпретацију српске историје“ и „НАТО историју“. Пред Првим основним судом, 12. октобра 2020. одржано је саслушање историчара Милоша Ковића, по тужби за „повреду части и угледа“, коју су против њега поднели Никола Самарџић, Дубравка Стојановић, Радош Љушић и Влада Станковић. Ковић је рекао да се тужба заснива на измишљеним исказима, на реченицама које никада није ни написао, нити изговорио. Истакао је да је необично да су тужиоци, као историчари, стали иза таквог документа, као и да се поставља питање може ли се веровати њиховим исказима о догађајима старим више векова, када овако сведоче о недавној

Снежана Јанић Лукиновић: Тела јасеновачких жртава бацана су и у Саву

15. октобар 2020.

У Јасеновцу нису сви убијени и сахрањивани него су тела бацана у Саву, што не умањује нити може умањити број у том логору који је утврђен од надлежних власти ФНРЈ. Дана 26. 9. 2020 у овој рубрици је објављен прилог читаоца Живорада Матовића под насловом „Замагљивање истине о геноциду у НДХ” у којем аутор цитира мишљење г. Р. Медића да ту није било могуће побити 700.000 људи у Другом светском рату, јер би то значило убијање 600 људи сваког дана у току постојања тог логора, пошто је немогуће дневно сахранити толики број побијених. Међутим, сада покојна др Нада Марјановић, начелник Диспанзера медицине рада радника ПТТ-а, коју и сад памте бројни

Милош Ковић: Тужио сам Николу Самарџића (ВИДЕО)

9. октобар 2020.

На основу члана 387. и Закона о потстрекавању мржње и насиља над српским народом и за порицање геноцида у Јасеновцу, проф. др Милош Ковић је тужио Николу Самарџића. “Када се објави усташки твит у коме су усред псовке које су аграматичне на рачун Срба и династије Карађорђевић и у којем пише да смо заслужили Јасеновац и да је он казна за сва наша недела и починства, када неко каже да смо заслужили покољ деце и када то поздрави Никола Самарџић који предаје на Београдском универзитету, то у најмању руку заслужује судску тужбу” – наводи историчар и професор др Милош Ковић. Извор: Фејсбук страница – Проф. др Милош Ковић

Ратко Дмитровић: Зашто је од Јасеновца остао само бетонски цвет?

8. октобар 2020.

Претпоставимо да се тамо неке 2020. године група младих људи, слабо образованих а потпуно незаинтересованих за историју, нађе у близини Јасеновца и видевши интересантан бетонски одливак усред сликовите зелене ливаде, одлучи да испитаа о чему се ту ради. (Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 16. фебруара 2011. године.) Идући даље у овој претпостављеној ситуацији пратимо групу омладинаца која прилази бетонској скулптури – немајући појма да се она зове „Камени цвет“ – на тој локацији прави неколико заједничких фотографија (са све кревељењем и подизањем два прста изнад главе) а онда креће према неколико стотина метара удаљеној кући, згради, простору под кровом. Улазе унутра и

ВИДЕО – Ковић: У односу на професора Кустурицу, Горан Марковић је ипак зонска лига!

6. октобар 2020.

-Како негде професор Кустирица рече у полушали, услов за пријем у ЕУ и НАТО јесте већа или мања доза усташких идеја, али, и праксе. Сад смо ми дошли дотле да се на Врачару промовишу проусташке идеје! По мом мишљењу, то су проусташке идеје! Шта ће – да нам овде певају Томпсона? По врачарским или староградским кафићима? Е, па нећемо тако, то ћемо ми да спречимо. На нама је да то спречимо на један мирољубив, законит начин. У основи, политички живот је ипак ствар морала, говорим супротно од оног у шта верује 90 посто наших грађана. Како морал и политика – не, све је у моралу. И, онда кад Емир Кустурица

Одржан велики школски час о Јасеновцу

4. октобар 2020.

Tрагедије у Јасеновцу и Крагујевцу учине да човјек занијеми, али не и да заћути, већ да говори гласније, речено је на затварању изложбе о Јасеновцу у Крагујевцу. Јединствен сусрет ученика Прве крагујевачке гимназије и преживелих логораша који су као седмогодишњаци били у логору у НДХ за време Другог светског рата догодио се прекјуче у Музеју „21. октобар”. Разговор саговорника које дели седам деценија протекао је у преношењу искустава и порука будућим генерацијама. Тиме је затворена изложба „Јасеновац – право на незаборав” у овом музеју, коју је видело 3.000 посетилаца. Србољуб Живановић, некада професор на Лондонском универзитету, форензичар и антрополог, говорио је ђацима како је 1964. учествовао у комисији која је