arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

ЕКСКЛУЗИВНО Гага Антонијевић: Политички пољубац смрти спречио „Дару“ да буде кандидат за Оскара

Редитељ „Даре из Јасеновца“ Предраг Гага Антонијевић није изненађен што је његов филм изостао са листе номинованих за награду Оскар. За Спутњик каже да је знао да је политички напад на филм заправо био пољубац смрти и крај сваке приче о наградама. Политички пољубац смрти  „Ко год је у том послу тамо, а ја јесам 30 година у Лос Анђелесу и Холивуду, зна да је овај политички напад на филм заправо био пољубац смрти, што се тиче свих награда. Једноставно, сви се уплаше да не учествују у нечему што је политички некоректно. А ’Дари‘ је приписано прво да је српска националистичка пропаганда од стране ’Варајетија‘, да би онда и ’Лос

Михаило Меденица

Михаило Меденица: Чекајући да туђе очи проплачу заборавићемо својима да гледамо

Није “Дару из Јасеновца” победила политика већ – зло, но шта је политика до сушто зло, баш оно на којем је и сам Јасеновац утемељен..? Лично, уоште не марим што је филм избачен из номинација за пусти Оскар, није тај фалус одавно ништа друго до белег белосвестког зла оличеног у паклу “новог светског поретка”! Чак сам и убеђен да би то “признање” умногоме обесмислило и опоганило читаву причу. Пре би је ућуткало него што би на њеним крилима полетела, па заиста нема баш никаквог разлога за јадиковку јер ако је филму требао ветар у леђа- сад га има на претек. Но, нешто друго јесте за јадиковку а тиче се нас

Редитељ „Даре из Јасеновца“: „Рекли су да сам ја ту угурао Србе и децу“

Да ли је негативна кампања у америчким медијима избацила „Дару из Јасеновца“ из трке за Оскар? Kоме је дозвољено да буде жртва а ко увек мора бити злочинац? „Филм је једноставно измештен из света филма и убачен у политику. Сад се поставило питање да ми морамо да се боримо за истину о нашем страдању. ЛА тајмс је на један фалсификаторски начин рекао да је то био логор који је пакао за Јевреје, а да сам ја ту угурао Србе и децу“, рекао је за Јутро Прве Тв редитељ филма, Предраг Гага Антонијевић. Kако је објаснио, то је заправо била порука гласачима Академије, који су већином јеврејског порекла, да је он

Н. Јовић: Дара у Јасеновцу по други пут

После тачно осам деценија од почетка српског страдања у НДХ, после 80 година пуног заборава и намерног потискивања, неко покушава да врати Дару у Јасеновац из кога је управо изашла. Српски народ заиста има бројне врлине, квалитетe и вредности, али култура сећања, нажалост, није једна од њих, или макар не спада у активније колективне особине нашег народа. Разлози за то су многи и њима се нећемо овом приликом бавити, већ поздравити коначне позитивне помаке по питању буђења из опште амнезије и суочавања са својом (а не наметнутом) прошлошћу путем филмске афирмације културе сећања. Најскорији и најзначајнији помак тог типа јесте управо филм Предрага Гаге Антонијевића „Дара из Јасеновца“. Сценарио је

Миодраг Илић: Хрватски логорски „алтруизам”

Неоревизионисти историје у данашњој Хрватској, сазданој на тековинама тзв. НДХ, чине све што могу да изврну чињенице, да стравичне злочине прикажу малтене као милосрђе и хуманост. Комплекс логора Јасеновац (Извор: Политика) Криминолози кажу да је најтеже убити првог човека, а да су потоња убиства рутина. Не зна се ко је починио прво убиство по оснивању такозване Независне државе Хрватске, али да је „олакшао” масовна злодела усташких убица, на безбројним местима диљем Хрватске, Босне и Херцеговине, нема никакве сумње. Познато је из многих докумената да су чак  и Немци, креатори програма геноцида Јевреја и масовних ликвидација у нацистичким логорима у Другом светском рату, били збуњени бестијалношћу усташа,  монструозним начинима лишавања живота

У Србији би могло да крене раније приказивање „Даре из Јасеновца“

Режисер филма „Дара из Јасеновца“ Предраг Антонијевић рекао је да би приказивање овог остварења у Србији могло да почне и прије 22. априла како би се публика што прије увјерила да ли је то пропаганда и да ли је у њему нешто нетачно. „Изгледа да ћемо кренути раније, зато што бих желео да се српска публика увери о чему се ради и какав је филм, да процени да ли је квалитетан, као и да да ли је то пропагандни филм, да кажу ако мисле да је нешто нетачно у филму. Ово је једна битка која се сад превазишла филм и добро је да га сви погледамо“, рекао је Антонијевић. Након

Пала одлука: Дара из Јасеновца није у трци за Оскара, Аида из Сребренице јесте

Америчке академије филмске уметности и науке није уврстила наш филм у трку за 93. награду по реду, у категорији за најбољи филм ван енглеског говорног подручја. Међу 15 кандидата је зато филм Босне и Херцеговине „Кво вадис, Аида?“, који ће се за награду са страног говорног подручја борити са остварењима Чилеа, Данске, Чешке, Француске, Гватемале, Хонгконга, Ирана, Обале Слоноваче, Мексика, Норвешке, Румуније, Русије, Тајвана и Туниса. Подсетимо, филм редитеља Предрага Гаге Антонијевића „Дара из Јасеновца“ о страдању Срба у злогласном усташком логору изазвао је последњих дана многе реакције. Извор: СПУТНИК

Срби из Америке бране „Дару из Јасеновца“: Спречите негирање геноцида над Србима

Представници српске дијаспоре у Америци затражили су да лист „Лос Анђелес тајмс“ уклони рецензију филма „Дара из Јасеновца“, режисера Предрага Гаге Антонијевића, због њеног историјског ревизионизма и порицања геноцида над Србима у НДХ. У име српске дијаспоре, Јулиана Пандуревић и потписници петиције одговорили су на порицање геноцида над Србима у НДХ од стране „Лос Анђелес тајмса“ и рецензента Роберта Абела. „Започињете оптуживањем филма да има танки слој историјске стварности који ће „тестирати стрпљење чак и најригорознијих ученика културних представа о геноциду“. У овој уводној речи сасвим сте јасно истакли свој дневни ред за овај чланак; не да прегледате филм на основу детаљне анализе и процене филма – на шта имате

Саша Лончина: У једном граду, хиљадама километара удаљеном од поткозарја, сви присутни гледају филм о страдању једног народа којем се то страдање негира… и плачу

Као неко ко је потомак жртава Градине и Јасеновца, први пут сам могао гледати екранизовано оно што сам од многих преживјелих и оних који су имали срећу да избјегну то зло, могао чути. И није нимало пријатно, али за отрежњење је увијек најбоља горка истина, па ко може да је прихвати.  У уводном дијелу филма говори се о народу у збијегу, који након офанзиве на Козару завршава у возовима за Јасеновац. Женама и дјеци која устрашена и свјесна судбине тихо пјевају ’’Засп’о Јанко…’’ у вагонима смрти. Баш у том тренутку имао сам осјећај као да цијела биоскопска сала плаче. Замислите, у једном граду, хиљадама километара удаљеном од поткозарја, сви присутни

Режисер „Даре из Јасеновца“: „То је потпуно негирање геноцида“; „Биће тужбе“

Прашина коју је подигао српски кандидат за Оскара, „Дара из Јасеновца“, није се још слегла – а и не чини се да ће тако скоро, бар ако је судећи по ономе што је изјавио режисер филма Предраг Гага Антонијевић. Овај филм је изазвао огромне турбуленције на интернету, јер су Срби и Хрвати још једном покушали да се „обрачунају“, овај пут оцењивањем „Даре из Јасеновца“ на најпопуларнијем филмском порталу, ИМДБ-у. Зато је и укинута могућност оцењивања, све до премијере филма у Чикагу, када је та опција враћена. Портал Сербиан Тимес писао је о утисцима са премијере у Чикагу, где су гледаоци напуштали биоскоп и пре краја, у сузама. Све је, заправо,

Гидеон Грајф: Усташе су највеће убице у историји; У Јасеновцу су убијале лично, својеручно и из страсти

Порицање усташких злочина у Јасеновцу је поновно убијање већ мртвих жртава, изјавио је израелски историчар Гидеон Грајф и истакао да је овај концентрациони логор за Јевреје, Србе и Роме био царство окрутности Независне Државе Хрватске без преседана. Он је током видео-конференције о Јасеновцу коју је организовало Удружење Срба у Норвешкој истакао да је код људских моралних вредности потпуно прегажен у овом концентрационом логору, као и у нацистичком Аушвицу, преноси РТРС. Грајф је указао да су су убиства у логору Јасеновац временом постајала све бруталнија и екстремнија, заснована на принципу нечовечности и немилосрдности, како би се логорашима проузроковале што веће патње. Овај угледни историчар, наводи РТРС, назвао је усташе “највећим убицама

Бранко Ђурица: Покољ због усташке значке

Знате, господине мој, лако је убити човека… Самокресом или ножем, свеједно. Али убити мало дијете, ту бих волио да видим ту господу, праве усташе, говорио је фра Мирослав Филиповић. Кад сам недавно у Српском листу прочитао да је у Бањалуци одржан помен Србима покланим 1942. око католичког самостана Петрићевац, учинило ми се да је тим поводом требало рећи и нешто више од општепознатог. Мада је тај ратни злочин био само један у незамисливом низу започетом готово одмах по проглашењу Независне државе Хрватске под окриљем Немачког Рајха, оно што га чини необичним јесте сама личност његовог извршиоца, ништа мање схватљива од Старчевићеве, Павелићеве или Туђманове. Наиме, по програму Анте Павелића –

Ђурђица Драгаш: Даро, Десо, Јоване…криви смо! Праштајте!!!

Гледала сам пре неколико дана филм „Пролеће 1941“, који је, у сарадњи са амбасадом Израела, емитован на Међународни дан сећања на жртве Холокауста. Тежак, мучан филм, један од оних које не гледате из досаде, тек да би прекратили време, већ из потребе да одате пошту жртвама, да се бар у тих сат-два подсетите да слобода, мир и срећа нису константне категорије. Такви филмови вас упозоравају да зло лако проклија, да не треба много да се дојучерашње комшије и пријатељи претворе у потказиваче, крвнике и убице, а удобни и мирни живот у пакао из којег нема излаза. Пратила сам потресну судбину јеврејске породице и њихову борбу за живот, унапред осуђену на

Стручњак за Холокауст: „Дара из Јасеновца“ није антихрватски филм

Стручњак за Холокауст Мајкл Беренбаум, стручни савјетник у филму „Дара из Јасеновца“, одбацује оцјене критичара Варајетија Џеја Вајсберга да је филм антихрватски и наводи да филм није против Хрвата, већ да говори о злу које су учинили Хрвати. Вајсберг је пропустио да уочи да се Хрвати у филму појављују и као спасиоци у неким ситуацијама, истиче Беренбаум. Он указује на чињеницу да филмови о нацистичким злочинима такође нису филмови против Нијемаца, већ против нациста. У интервјуу за сајт Рамас скрин, одговарајући на питања новинара који је веома похвално оцијенио „Дару из Јасеновца“, Беренбаум наводи да Вајсберг има дилему зашто се снима толико филмова на тему Холокауста и објашњава да је

Бојанић: Почели смо да се ослобађамо деценијских стега, што доказује ,,Дара из Јасеновца“ и споменик Стефана Немање

Тек сада видимо колику снагу имају овакви филмови попут ”Даре из Јасеновца” они су веома важни за неговање културе сећања на српска страдања. Коначно смо се ослободили тих лудачких стега лажног ,,братства и јединства“. Супротно оваквим филмовима који имају снажан утицај су комунистички-партизански филмови који су имали циљ да јачају култ Тита, да уздигну само један покрет и да понизе регуларну српску војску у Отаџбини. Од тог отрова ни данас не можемо да се расвестимо и отрезнимо. Свакако, то су били врхунски филмови са доста уложеног новца, знао је Тито колико је значајна филмска индустрија и какав утицај има на омладину. Сви се сећамо тих филмова, који се и данас

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Ми што нас Вукашинове очи боле..

Ми, зањихани, јадовничком успаванком из суза бакиних. Јадовничани,Ми што нас воде,очи ископане.Вукашинове,Херцеговачке,Kлепачке,Наше

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.