arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Хрватска доноси закон који ће једнако санкционисати усташке и четничке симболе

8. април 2021.

Измена Кривичног закона на начин да се сакционише свака употреба усташких, четничких и фашистичких симбола дошла је на иницијативу председника Јеврејске општине Загреб. Нацрт измена хрватског Кривичног закона којима се предвиђа затворска казна за јавну употребу усташких, четничких и фашистичких симбола довршен је ових дана, а реч је о иницијативи председника Јеврејске општине Загреб Огњена Крауса, пише данас Јутарњи лист. Тим би предлогом била забрањена и јавна употреба усташког поздрава “За дом спремни”. Хрватски Сабор требало би до краја маја да расправља о изменама и допунама Кривичног закона које предлаже владајућа коалиција на челу с Хрватском демократском заједницом (ХДЗ). Председник највеће опозиционе Социјалдемократске партије (СДП) Пеђа Грбин рекао је да ће

„Све су мање шансе да ће Степинац бити канонизован“

5. април 2021.

Kако време протиче, све су мање шансе да се надбискуп Алојзије Степинац канонизује, каже дипломата и оријенталиста, професор Дарко Танасковић. „Папа Фрања нема намеру да у оквиру свога понтификата изврши канонизацију Алојзија Степинца, због тога што се са пролажењем времена умножавају разлози због којих је он и посумњао да је треба извршити“, рекао је Танасковић. Танасковић, бивши амбасадор у Ватикану, рекао је за Спутњик да папа Фрања сматра да је хришћанство под таквим изазовима да бискупи и епископи не смеју да доносе одлуке које деле хришћане. Дарко Танасковић је био члан Мешовите православно-католичке комисије, која је годину дана разматрала улогу Степинца у Другом светском рату. Kао један од веома значајних

Додик: Србија и Српска ће заједно обиљежити Дан сјећања на жртве Јасеновца

4. април 2021.

Говорећи о обиљежавању 22. априла – Дана сјећања на жртве логора Јасеновац, српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ је рекао да ће и ове године Српска и Србија заједно обиљежити овај значајан датум прилагођен епидемиолошкој ситуацији. – Тај догађај треба бити обиљежен јер је Јасеновац мјесто гдје је наш народ највише страдао у историји и упркос пандемије не смијемо то ставити по страни. Заједно са Србијом обиљежавамо све значајне датуме, па ћемо тако договорити нашу активност и поводом 22. априла и на достојан начин обиљежити страдање преко 500.000 невиних Срба у Јасеновцу – рекао је Додик. Послаћемо поруку и јасно рећи да је то злочин геноцида који је починила НДХ

Пленковић позирао поред жене која на маски има усташки поздрав (ФОТО)

1. април 2021.

Хрватски премијер Андреј Пленковић, јуче је на Плитвицама присуствовао обележавању 30 година од погибије првог хрватског „редарственика“ Јосипа Јовића. фотографисао се, док је до њега стајала жена са маском на којој се налазе грб ХОС-а и натпис „За дом спремни“. Са друге стране маске био је натпис „Знамо да некима смета“, преносе Новости. Извор: ИН4С

Степинчева писма јасан доказ његове подршке НДХ

29. март 2021.

Ова документа су вредан допринос досадашњим сазнањима о томе да су уништење организације и свештенства СПЦ и прелаз што већег броја православних Срба на римокатоличку веру били главни мотиви деловања надбискупа Степинца, истиче историчар Милан Кољанин . Анте Павелић и Алојзије Степинац (Фото Википедија) Једно озбиљно историјско откриће, два писма надбискупа Алојзија Степинца из 1941. упућена папи Пију Дванаестом, стигло је до јавности захваљујући необичном споју: прво је о њима проговорио српски патријарх, а затим је делове објавио један хрватски историчар. У недавном интервјуу за хрватску телевизију патријарх српски Порфирије изјавио је да у рукама има Степинчева писма чији су делови „дубоко проблематични”, а ускоро су у медијима, захваљујући историчару

Драгослав Бокан: Усташко-хрватски кољачки „БРЕНД“

28. март 2021.

Не може усташко-хрватски људождерски и расистичко-шовинистички геноцид над Србима да се постави у ма какав идеолошки контекст, па и онај нацистички и фашистички.  Пише: Драгослав Бокан Фашизам (као и нацизам), наиме, има своју идеологију, своја уверења и страсти, грехе и претераности (посебно гледано данашњим мерилима), има хладну мржњу и системски план уништења оних које су одредили за своје непријатеље (Јевреје, комунисте, масоне, хомосексуалце, Роме, Словене, душевне болеснике…). Овај план за ”коначно решење” је оствариван детаљно и немилосрдно, без претераног уживљавања, као да њихове жртве и нису били људи, већ нешто погрешно, злочиначко и контаминирано. И за овакве своје злочине су извршиоци – али и њихове породице, рођаци, пријатељи и суграђани

Наташа Јовановић: Мишина на задатку или циљ непријатеља да Цркви наметне да су жртве усташа једино оне пребројане

26. март 2021.

Како објаснити да се с умањењем броја жртава, на чему је инсистирала Туђманова историографија, слажу директор Музеја геноцида и епископ са седиштем у спаљеном Пакрацу. Извор: Печат, 1.11.2019 ; Наслов и опрема: Стање ствари НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Књига Душана Никодијевића „Јасеновац – између броја и жртве“, коју је објавио Музеј геноцида, сама по себи не би изазвала превише пажње јавности. Посебно не тако жестоку конфронтацију која је уследила уочи представљања у

Милорад Додик: Јасеновац је обиљежје највећег концентрисаног страдања гдје је убијено више од 500.000 Срба

25. март 2021.

Српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик изјавио је Срни да ће Срби наставити да говоре истину о злочинима почињеним над српским народом и да ће Србија и Српска, баш као што су заједнички обиљежили Дан сјећања на страдале у НАТО агресији, обиљежити и 22. април – Дан сјећања на жртве логора Јасеновац. – Обиљежићемо заједно. Велико достигнуће ове генерације политичара Српске и Србије јесте да заједно обиљежавамо све важне датуме и то ћемо наставити. Нажалост, највише је ових страдалничких из наше историје и на простору Републике Српске, и на простору Србије, и на неким другим просторима – рекао је Додик. Он је нагласио да је Јасеновац обиљежје највећег

Делови Степинчевих писама о усташама, Павелићу, Србима и расним законима о којима je говорио Патријарх Порфирије

25. март 2021.

Доносимо дијелове писама које је Алојзије Степинац слао папи Пију XII. Прије него што кажем нешто о реакцијама на посљедњи интервју који је ХРТ-у дао патријарх СПЦ Порфирије хтио бих још једном јавно изразити своје мишљење о особи која је у главном граду Хрватске провела протеклих седам година у својству митрополита загребачко – љубљанског. Притом нажалост немам илузија да ће моје ријечи допријети до оних заслијепљених национализмом и искључивошћу, оних који се, да ствар буде “боља”, називају хршћанима, а који hршћанство нити познају нити разумију. Дакле, ако је Порфирије Перић проблем хрватско-српских односа онда Хрвати и Срби немају проблема, а ако о патријарху Порфирију звиси какви ће бити односи између

Преживели логораши траже усвајање резолуције о осуди геноцида у НДХ

19. март 2021.

Удружење логораша Јасеновац, СУБНОР и Заједница удружења жртава Другог светског рата затражили су од скупштине да установи дан сећања на српске жртве у 20. веку Три удружења која окупљају преживеле логораше из Другог светског рата и негују сећање на жртве и борце против фашизма затражила су од Народне скупштине Србије да усвоји предлог резолуције о геноциду Независне државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима (1941–1945) и установи дан сећања на српске жртве у 20. веку. У пропратном писму наводи се да је уз „војнички стоицизам и хероизам, страдалништво један од кључних стубова идентитета српског народа”, због чега је, поводом 80 година од нацистичког бомбардовања Београда 1941. и проглашења усташког геноцида,

aleksandar-necak-konferencija.jpg

Нећак: Култура сећања овде не станује

11. март 2021.

Изгледа да је рефлексна реакција у питању? Kад код се помену сећања на јеврејске жртве из периода Холокауста, као ехо одјекне: А наше српске жртве, њих је било највише? Ни један Јеврејин из Србије никада није спорио постојање и бројност српских жртава, НИKАДА. То што се ми сећамо наших жртава, и што се на исти начин и уз дужно поштовање сећамо и свих других жртава, не значи да смо једини дужни да се боримо и за меморијале српским жртвама. Наравно да смо се увек залагали за сећање на све жртве, али драги српски пријатељи, налазите се у свим релевантним институцијама, налазите се на врло важним и респектабилним функцијама, има вас

Srboljub_Zivanovic_001.jpg

Професор Србољуб Живановић – Јасеновац и НДХ

9. март 2021.

Србољуб Живановић је српски антрополог, палеопатолог, директор Европског института за изучавање историје древних Словена (European Institute of Early Slavonic Studies) у Лондону, председник Међународне комисије за утврђивање истине о Јасеновцу, председник Фонда за истраживање геноцида, и члан Словенске академије наука и умјетности. Добитник је награде Растко Петровић, за књигу „Јасеновац“, коју додјељује Матица исељеника Србије „за најбоље аутентично дјело од националног значаја“ 2009. године.. Аутор је више значајних дела и уџбеника медицине.Захваљујемо се професору Живановићу што се одазвао нашем позиву да као један од дугогодишњих чланова наше Духовне заједнице, од њених најранијих дана, одржи овопредавање на тему истраживања овог небивалог стратишта и логора смрти Јасеновац. Извор: Црква Свети Сава Лондон

Димић: За Степинца православље било највеће проклетство Европе

8. март 2021.

Контроверзног загребачког надбискупа Алојзија Степинца, који је 1940. био спреман да прихвати сваку другу државну комбинацију, само не живот са Србима, а православље означавао као највеће проклетство Европе, данашња хрватска историографија уздиже на ниво свеца и о њему некритички суди, истиче академик Љубодраг Димић. Степинац Фото: РТРС Димић, који је био члан мјешовите српско-хрватске комисије о улози и дјелу Степинца, каже да је загребачки надбискуп од првог до посљедњег дана учествовао у „католичкој жетви православне њиве“ у оквиру НДХ, за коју је тврдио да је „створена Божијом милошћу“. – Степинац је формиран у оквиру клерикалних традиција којих се није одрицао до краја живота. Толеранције ту није било. Католичка држава на

Ђаци ће о Јасеновцу знати много више од једне реченице

6. март 2021.

У новом програму историје, по којем ће од септембра учити осмаци, међу кључним појмовима су геноцид, Холокауст, Јасеновац, Аушвиц, а од ђака се очекује да ће на крају разреда знати да укажу на узроке и последице историјских сукоба и ратова и дискутују о могућим начинима превенције конфликата. Други светски рат изучава се у осмом разреду основне школе и завршним разредима гимназије, али и у одговарајућим разредима средњих стручних школа у којима се бар годину дана национална историја учи и у трогодишњим профилима. Реторичко је питање да ли би се изнебуха бистрили уџбеници из историје с намером да се нарочито укаже на број реченица или страна посвећених геноциду, Холокаусту, страдању у

Свјетски портали о „Дари из Јасеновца“: Болно остварење о заборављеним ужасима

3. март 2021.

У фокусу текста је маестрална улога Биљане Чекић као младе Даре, која за неколико дана, суочена са нестанцима најближих, нагло одраста и сјајно парира у глуми својим неколико пута старијим колегама. Портал „Film reviews“ /Филмски прегледи/ објавио је прави панегирик о филму „Дара из Јасеновца“, оцјењујући га као болно, емотивно разарајуће, али дубоко потребно остварење. У фокусу текста је маестрална улога Биљане Чекић као младе Даре, која за неколико дана, суочена са нестанцима најближих, нагло одраста и сјајно парира у глуми својим неколико пута старијим колегама. „Дара из Јасеновца“ говори о заборављеним ужасима геноцида на Србима у Хрватској током Другог свјетског рата, наводи се у овом осврту. У тексту је

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА