Шеф Одjељења за централну Европу Међународне школе “Јад Вашем” у Израелу Хава Барух изjавила jе да се у западном свиjету веома мало зна о страдању на стратишту Доња Градина и логору Јасеновац током Другог свjетског рата. Барухова jе данас у Козарскоj Дубици одржала предавање за професоре историjе и српског jезика у средњим школама, на коjем jе представљен интердисциплинарни приступ учењу о холокаусту и чувању сjећања на жртве. Предавање jе одржано у оквиру дводневног семинара о теми “Педагошки приступ изучавању холокауста у средњим школама у Републици Српскоj”, коjи организуjе Министарство просвjете и културе Републике Српске. Барухова jе истакла да интердисциплинарни приступ изучавања холокауста уjедињуjе комеморациjу, колективно сjећање, осjећања, историjски приступ, умjетност

Сeстрa ми je с нeпунe двe гoдинe умрлa oд глaди. Чeтвoрoшкe je пузилa прeкo лoгoрa и гoвoрилa “Maмa кувa, мaмa кувa”. Jeднoг jутрa je умрлa, двa брaтa, тeк нeштo стaриjи, сeдeлa су пoрeд њe и милoвaлa joj кoсу и гoвoрили “нaшa сeja je умрлa”. Kaд су нaишли грoбaри, узeли су сeстру и зa нoгу je бaцили нa мртвe. Majкa je глeдaлa дoк кoлa нису зaмaклa, и oндa je пaлa oд слaбoсти, jeднa je oд пoтрeсних причa jaсeнoвaчких жртaвa. У кoлoни с виjeнцимa билa je и бившa лoгoрaшицa Jeлeнa Рaдojчић, рoђeнa Бухaч, рoдoм из Jaблaнцa, српскoг сeлa нa хрвaтскoj oбaли Сaвe, низвoднo oд Jaсeнoвцa. – Tрeбaли смo дa будeмo пoгубљeни, aли су дoшли

Директор београдског Института за истраживање српских страдања, Миливоjе Иванишевић, упозорава да се децениjама покушава заташкати геноцид у Независноj Држави Хрватско и Јасеновцу, те да jе наjчешћа примjедба – да нису позната сва имена побиjених. Иванишевић тврди jе тихи послиjератни боjкот хрватског, муслиманског, а диjелом и jугословенског државног руководства децениjама био присутан у свим, поготово међународним збивањима у вези са jасеновачким логором. Милиони људи су убиjени у броjним концентрационим логорима широм Европе. Од кога су тражени спискови за Аушвиц и десетине других концентрационих логора? Та сулуда идеjа ниjе присутна у Европи, већ само на просторима бивше НДХ код потомака бивших господара jасеновачког логора, упозорава Иванишевић у интервjуу Срни. Он као примjер

Наjважниjе jе да кажемо да смо као народ у НДХ били осуђени на истребљење и да смо преживjели само захваљуjући оружаном отпору том геноциду коjи jе однио огромне жртве, поручуjе предсjедник Управног одбора Српског националног друштва /СНД/ “Пребиловци” Миленко Јахура. Постоjи само jедан званичан акт о броjу убиjених у Јасеновцу, а то су подаци Комисиjе за утврђивање ратних злочина СР Хрватске из 1946. у коме се наводи 600.000 жртава – све друго су произвољни подаци, истиче предсjедник Управног одбора Српског националног друштва /СНД/ “Пребиловци” Миленко Јахура. “До сада jе утврђено нешто више од 83.000 имена страдалих, што jе далеко испод стварног броjа жртава. Ако се не откриjе усташка евиденциjа жртава

In 1942, in the village of Vojnic, Croatia where my father was born, 99 Serbians were locked inside their church and burned to the ground by Nazi Croatians and their Catholic priests—17 of those victims were my relatives. An Open Letter April 21, 2014 His Holiness Pope Francis Apostolic Palace Vatican City 00120 Your Holiness: As a double victim of Balkan genocide, I write this Open Letter to appeal to your humanitarian nature exhibited in recent public appearances. In 1941, in the village of Vojnic , Croatia where my father was born, 99 Serbians were locked inside their church and burned to the ground by Nazi Croatians and their Catholic priests—17 of

У Њуjорку одржана комеморациjа жртвама у злогласном Јасеновачком логору у Независноj Држави Хрватскоj, помен слузили прота Ђокан Маjсторовић и jевреjски рабин. Холокауста и милиона жртава у концентрационим логорима треба се сећати увек, да се слични злочини не понове више никада и нигде, истакнуто jе на годишњоj конференциjи ЈРИ. У Њуjорку одржана комеморациjа жртвама у злогласном Јасеновачком логору у Независноj Држави Хрватскоj, помен слузили прота Ђокан Маjсторовић и jевреjски рабин. Холокауста и милиона жртава у концентрационим логорима треба се сећати увек, да се слични злочини не понове више никада и нигде, истакнуто jе на годишњоj конференциjи ЈРИ. Мирjана Јовановић Њуjоршки Институт за проучавање злочина у Јасеновцу, jедина установа коjа се бави

ДОБОЈ, Потпредсjедник Републике Српске Емил Влаjки изjавио jе да треба осудити означавање злочина коjи су се догодили у посљедњим сукобима као геноцидне, наводећи да то представља увреду за чланове jевреjских породица коjе су током Другог свjетског рата биле у истинском геноциду. Влаjки jе рекао новинарима у Добоjу, гдjе jе отворена изложба “Економиjе jасеновачког логора” вишег кустоса Тање Тулековић, да jе субjективно везан за страдања и извршени геноцид над jевреjским народом у Другом свjетском рату. Он jе указао да би многи чланови његове породице преживjели да су нацисти у то вриjеме примjењивали “селективну концепциjу геноцида”, коjа се данас приписуjе српском народу. Аутор изложбе у Јевреjском културном центру у Добоjу Тања Тулековић обjаснила

English Институт за истраживање Јасеновца срдачно Вас позива на 13. годишњицу Дана комеморациjе Јасеновца ко-спонзорисан од стране Српске Православне Цркве Светог Саве под покровитељством Светог Архиjереjског Синода Српске православне цркве, у суботу, 26. априла 2014, од 18:00 до 21:00 час Придружите нам се у сали Српске Православне Цркве Светог Саве Уводничар: Мира Јовановић-Ратковић, историчар и истраживач геноцида и људских права говориће на тему “Усташе кроз време”. Предложена jе донациjа $ 25 по особи за вечеру. Такође нам се придружите у недељу, 27. априла 2014. на 13. годишњици комеморациjе Јасеновца да се сjећамо и одамо почаст жртвама холокауста у Југославиjи. Аутобуси полазе од цркве Светог Саве у 2 поподне према Холокауст спомен парку у Њуjорк Бруклину на западном краjу Sheepshead Bay.

English Прошао jе jош jедан 22. април, дан када бисмо требали да се сjетимо пробоjа jасеновачких логораша. Балкански Аушвиц, наjвећа системски одгоjена ждерњача српског и jевреjског народа, сваке године постави нам поново низ питања. Та питања, комликована и никада до краjа одговорена, задиру у дубине темеља нашег колективног идентитета, нашег односа према прошлости, али и односа родитеља и прародитеља са своjим покољењима. Наша jавна свиjест дубоко формализована и скандализована до таблоидности, овакве датуме „потроши“ jедном годишње, реда ради већином пропративши их уобичаjним новинарским и политикантским флоскулама о понављању историjе, нашим обавезама, борби против сличних поjава, … Иначе, ко jош има времена да се зарад свиjетле политичке будућности, коjа нема алтернативу,

Миле Ристић коjи jе у пробоjу отео митраљез из усташких руку, убио се кад jе чуо за Титову смрт, док се Ристо Стjепановић обjесио кад су 1992. почели сукоби у Сараjеву. Несхватљиво jе да у протеклих 69 година колико jе протекло од краjа Другог свjетског рата, нитко ниjе припремио изложбу о људима коjи су преживjели задње дане усташког логора смрти Јасеновац нити их jе до приjе коjу годину позивао на комеморациjе на годишњицу пробоjа, речено jе 1. априла на отварању изложбе “Краj логора Јасеновац – у спомен на све страдале и преживjеле заточенике”. Аутор jе кустос Музеjа Јасеновац Ђорђе Миховиловић. Изложба долази у вриjеме кад се о Јасеновцу говори на процесу поводом

Изложба фотографиjа под називом „Били су само деца – Јасеновац гробница 19.432 девоjчице и дечака“ биће отворена у четвртак 10. априла у 19 часова, у Клубу и галериjи „Зрно“. Изложба сликом и речjу приказуjе страдање деце убиjене у овом усташком логору током Другог светског рата, на подручjу НДХ. Изложба ће бити организована у сарадњи са Музеjом жртава геноцида из Београда, a улаз на изложбу jе слободан. Аутори изложбе су Јован Мирковић, музеjски саветник Музеjа жртава геноцида, и Драгоjе Лукић, преживели логораш Јасеновца. Изложбу фотографиjа отвориће директор „Музеj жртава геноцида“ из Београда Вељко Ђурић Мишина. На изложби ће говорити и игуман манастира Велика Ремета на Фрушкоj Гори архимандрит Стефан. Након отварања изложбе, у уторак 15. априла

Министар просвjете и културе Републике Српска Горан Мутабџиjа изjавио jе да jе конзервациjа и рестаурациjа фабрике сапуна у Спомен-подручjу “Доња Градина” извршена стручно и са пуно потресне симболике, коjа посjетиоце тог мемориjалног центра неће оставити равнодушним. Мутабџиjа jе посjетио музеj на отвореном, односно рестаурисану фабрику сапуна у Спомен-подручjу “Доња Градина”, гдjе jе са директором те установе Милорадом Буквом и начелником општине Козарска Дубица Милетом Злоjутром разговарао о активностима коjе су планиране за наредну годину. Он jе подсjетио да Министарство просвjете и културе Републике Српске и Спомен-подручjе “Доња Градина” сарађуjу са Музеjом “Јад Вашем” из Јерусалима на проjекту учења о холокаусту, те потврдио да jе са директором Спомен-подручjа разговарао на коjи

И после двадесет година од распада Брозове Југославиjе и процеса дезинтеграциjе те творевине, питање мемориjалног комплекса усташких логора смрти Јасеновaц -Доња Градина, остаjе жива рана српског народа. Овај простор је место најбруталнијег губилишта једног народа у читавој историји Европе. Још у време СФРЈ, овај комплекс био је подељен природном границом реком Савом између ондашње две социјалистичке републике Хрватске и Босне и Херцеговине. Након грађанских ратова 1991-1995. године река Сава је и даље остала вододелница Јасеновца и граница између овог пута независних и међународно признатих држава Репулике Хрватске чланице ЕУ и Републике Српске – Босне и Херцеговине. Као и 1945. године када су усташе напуштале овај злогласни логор, подижући у ваздух све за собом покушавајући да униште трагове геноцида,

Живећи и радећи на циглани, свакодневно сам одлазио на пумпу близу Усташког заповjедништва, гдjе jе била часничка менза, тако да сам скоро свакодневно видио Пицилиjа, Љубу Милоша, Динка Шакића, фра. Филиповића Маjсторовића и остале. Поздрављам све присутне, укључуjући руководство Републике Хрватске, на челу с Предсjедником. Пало ми jе у част да се обратим овом скупу, као представник српског народа и страдалник Јасеновца. Ја сам дотjеран у Јасеновац 1942. Године, као дjечак од непуних 14 година. Био сам у логору распоређен у групи – Дjеца. Поред осталих група, радних група, у том логору постоjала jе и дjечjа група, можда jединствена и у свиjету. Са мном jе тада дотjерано негдjе око 300 до