Само месец дана након обележавања пробоjа логораша у Јасеновцу и послатих порука покаjања из Хрватске, група историчара из ове земље покренула jе инициjативу за истраживање тзв. троструког логора на подручjу наjвећег српског стратишта! План професора и наставника историjе из Хрватске jе да прикажу Јасеновац као радно и привремено сабирно поље у коjем су наjвећи злочини, према њиховим речима, били почињени након рата, и то над усташама коjи су радили у том логору! Овим проjектом сва истина о логору Јасеновац и монструозни злочини коjи су почињени над Србима, Јевреjима и Ромима желе се приказати као, како су то назвали, великосрпски jасеновачки мит! Директор Јавне установе Спомен-подручjа „Доња Градина“ Милорад Буква наглашава

Предсjедник Асоциjациjе избjегличких и других удружења Срба из Хрватске Милоjко Будимир сматра да посађено цвиjеће у логору Јасеновац у боjама шаховнице и у облику усташког симбола, латиничног слова У, представља наставак болесног и опасног понашања коjе велича геноцидни режим коjи, нажалост, у разним поjавним облицима изнова оживљава. „Могло се и очекивати да се поjави овакво `цвиjеће`, jер jе на простору логора Јасеновац већ уништено све оно што jе могло подсjећати на то вриjеме. Сада велика зелена пољана са `Каменим цвиjетом` на неупућене дjелуjе као травнати терен за голф“, рекао jе Будимир за Срну. Он jе подсjетио да jе овдjе до 1948. године била цигларска пећ – крематориjум, али jе и

На месту где су били затварани, мучени и убиjани људи због тога што су били “криве” националности, вере или светоназора. Догодио се злочин коjи су почини они чиjе су ознаке биле слово У и бели/црвени квадрати. Многа удружења и антифашистичке групе на Феjсбуку оштро су реаговале су након што се поjавила фотографиjа из Јасеновца на коjоj се слави усташтво – цвеће у боjу шаховнице и у облику слова У. Удружење антфашиста са Корчуле упитало jе : Да ли тамо неко има мотку. „Када видите на простору Спомен-подручjа Јасеновац да jе посађено цвеће у белим и црвеним квадратима, сложено у облику слова У, нисте сигурни jесте ли будни или у некоj

Piše: Salamon Jazbec[1]: Povijest interneta predstavlja kratku povijest manipulacije javnim mnijenjem. Koliko god pružao korisnih, značajnih i konkretnih podataka, toliko ujedno sadrži laži, obmana, opasnih i štetnih izobličavanja činjenica, pri čemu je historija omiljena meta iživljavanja mnoštva anonimnih pojedinaca i grupa.  Čini se da gotovo i nije potrebno elaborirati taj fenomen, jer svatko intuitivno osjeća kako je u nekom dijelu svojeg korištenja weba bivao žrtvom internetske podvale, ili pak svjedočio iskrivljavanju povijesne istine elektronskim putem. Povijesni je revizionizam u internetu pronašao svoj hram.  Svakog se dana na oltaru tog hrama obavlja pogansko žrtvovanje Mnemozine, majke muza i božice pamćenja. Mnemozina u grčkoj mitologiji bje božanstvo, no u ovom slučaju antičkog prokletstva za XXI. stoljeće lišena

Ово jе текст реферата припремљен за округли сто „Шеста међународна конференциjа о Јасеновцу“ чиjе jе почетак планиран за 19. маj 2014. године. Нисам путовао jер сам проценио да у данима националне трагедиjе треба и таj скуп одложити. Ако jе 1900. године на конгресу у Загребу Римокатоличка црква програмирала да на териториjама Балкана где су измешани припадници источног и западног дела хришћанства, да до краjа 20. века сви католици постану Хрвати а сви Хрвати католици, онда jе то и остварено! Део тог програма остварила jе и усташка организациjа у Независноj Држави Хрватскоj 1941-1945. године кроз план коjи jе 31. маjа на скупу у селу поред Госпића обjаснио Миле Будак: jедну трећину побити, другу

Нема, дакле, у српскоj култури простора за оданост српскоj историjи, упркос тоj историjи Вештина заборављања ниjе само нешто што омогућава живот, премда jе баш то у великом степену, него jе – можда и у исти мах – и непроцењива припрема за смрт, само искушавање смрти. Она припада мрежи коjу тка свака култура. Природу културе коjоj припадамо структуру, свести коjу нам та култура оснажуjе и чини делотворном, одређуjе – не мање од оног што смо упамтили – и оно што смо заборавили. У годинама коjе су се неприметно, али болно примакле после велике представе испуњене насиљем, убиствима, покличима народних првака, пламтећим лудилом европских народа и бакљама сиjаjућих вароши и градова, после

Будућа покољења мораjу знати шта се у Независноj Држави Хрватскоj /НДХ/ десило Србима, Јевреjима и Ромима, а данас jе потребно посветити пажњу наjновиjоj поjави фашизма у неким европским земљама, изjавио jе шеф Представништва Републике Српске у Израелу Арие Ливне.  Ливне jе, отвараjући у Бањалуци Шесту међународну конференциjу о Јасеновцу, рекао да jе она jош jедан покушаj да се младима пренесе какво jе зло учињено Србима, Јевреjима и Ромима у овом логору и да се то никад не заборави. Он jе указао на дужност спречавања наjновиjе поjаве фашизма у неким европским земљама. „Све наше мисли и осjећања посвећене су српском народу коjи страда од поплава и увjерени смо да ће и ова катастрофа проћи“, рекао jе Ливне. Владимир Лукић, предсjедник

Логорашима су резали кожу, а онда су те ране посипали сољу, мучили их глађу и жеђу, излагали нискоj температури и тешким физичким радовима – наводи руски академик и историчар Јелена Гускова Руски академик и историчар Јелена Гускова оцjењуjе да усташки логор Јасеновац, по мучењима и убиствима, ниjе имао премца међу концентрационим логорима у Другом свjетском рату. „Људи су убиjани ножевима, камама, сjекирама, чекићима, дрвеним маљевима, металним шипкама, мотикама, кочевима, каишевима, вjешањем, спаљивањем мртвих у специjалним пећима, а живих у гасним коморама“ – напомиње Гускова у интервjуу Срни. Оне коjи су изгубили свиjест и коjи су били израњавани – газили су ногама, гушили и давили у Уни и Сави. Логорашима су

Шеф Одjељења за централну Европу Међународне школе „Јад Вашем“ у Израелу Хава Барух изjавила jе да се у западном свиjету веома мало зна о страдању на стратишту Доња Градина и логору Јасеновац током Другог свjетског рата. Барухова jе данас у Козарскоj Дубици одржала предавање за професоре историjе и српског jезика у средњим школама, на коjем jе представљен интердисциплинарни приступ учењу о холокаусту и чувању сjећања на жртве. Предавање jе одржано у оквиру дводневног семинара о теми „Педагошки приступ изучавању холокауста у средњим школама у Републици Српскоj“, коjи организуjе Министарство просвjете и културе Републике Српске. Барухова jе истакла да интердисциплинарни приступ изучавања холокауста уjедињуjе комеморациjу, колективно сjећање, осjећања, историjски приступ, умjетност

Сeстрa ми je с нeпунe двe гoдинe умрлa oд глaди. Чeтвoрoшкe je пузилa прeкo лoгoрa и гoвoрилa „Maмa кувa, мaмa кувa“. Jeднoг jутрa je умрлa, двa брaтa, тeк нeштo стaриjи, сeдeлa су пoрeд њe и милoвaлa joj кoсу и гoвoрили „нaшa сeja je умрлa“. Kaд су нaишли грoбaри, узeли су сeстру и зa нoгу je бaцили нa мртвe. Majкa je глeдaлa дoк кoлa нису зaмaклa, и oндa je пaлa oд слaбoсти, jeднa je oд пoтрeсних причa jaсeнoвaчких жртaвa. У кoлoни с виjeнцимa билa je и бившa лoгoрaшицa Jeлeнa Рaдojчић, рoђeнa Бухaч, рoдoм из Jaблaнцa, српскoг сeлa нa хрвaтскoj oбaли Сaвe, низвoднo oд Jaсeнoвцa. – Tрeбaли смo дa будeмo пoгубљeни, aли су дoшли

Директор београдског Института за истраживање српских страдања, Миливоjе Иванишевић, упозорава да се децениjама покушава заташкати геноцид у Независноj Држави Хрватско и Јасеновцу, те да jе наjчешћа примjедба – да нису позната сва имена побиjених. Иванишевић тврди jе тихи послиjератни боjкот хрватског, муслиманског, а диjелом и jугословенског државног руководства децениjама био присутан у свим, поготово међународним збивањима у вези са jасеновачким логором. Милиони људи су убиjени у броjним концентрационим логорима широм Европе. Од кога су тражени спискови за Аушвиц и десетине других концентрационих логора? Та сулуда идеjа ниjе присутна у Европи, већ само на просторима бивше НДХ код потомака бивших господара jасеновачког логора, упозорава Иванишевић у интервjуу Срни. Он као примjер

Наjважниjе jе да кажемо да смо као народ у НДХ били осуђени на истребљење и да смо преживjели само захваљуjући оружаном отпору том геноциду коjи jе однио огромне жртве, поручуjе предсjедник Управног одбора Српског националног друштва /СНД/ „Пребиловци“ Миленко Јахура. Постоjи само jедан званичан акт о броjу убиjених у Јасеновцу, а то су подаци Комисиjе за утврђивање ратних злочина СР Хрватске из 1946. у коме се наводи 600.000 жртава – све друго су произвољни подаци, истиче предсjедник Управног одбора Српског националног друштва /СНД/ „Пребиловци“ Миленко Јахура. „До сада jе утврђено нешто више од 83.000 имена страдалих, што jе далеко испод стварног броjа жртава. Ако се не откриjе усташка евиденциjа жртава

In 1942, in the village of Vojnic, Croatia where my father was born, 99 Serbians were locked inside their church and burned to the ground by Nazi Croatians and their Catholic priests—17 of those victims were my relatives. An Open Letter April 21, 2014 His Holiness Pope Francis Apostolic Palace Vatican City 00120 Your Holiness: As a double victim of Balkan genocide, I write this Open Letter to appeal to your humanitarian nature exhibited in recent public appearances. In 1941, in the village of Vojnic , Croatia where my father was born, 99 Serbians were locked inside their church and burned to the ground by Nazi Croatians and their Catholic priests—17 of

У Њуjорку одржана комеморациjа жртвама у злогласном Јасеновачком логору у Независноj Држави Хрватскоj, помен слузили прота Ђокан Маjсторовић и jевреjски рабин. Холокауста и милиона жртава у концентрационим логорима треба се сећати увек, да се слични злочини не понове више никада и нигде, истакнуто jе на годишњоj конференциjи ЈРИ. У Њуjорку одржана комеморациjа жртвама у злогласном Јасеновачком логору у Независноj Држави Хрватскоj, помен слузили прота Ђокан Маjсторовић и jевреjски рабин. Холокауста и милиона жртава у концентрационим логорима треба се сећати увек, да се слични злочини не понове више никада и нигде, истакнуто jе на годишњоj конференциjи ЈРИ. Мирjана Јовановић Њуjоршки Институт за проучавање злочина у Јасеновцу, jедина установа коjа се бави