arrow up
Министар просвете Републике Српске Дане Малешевић

Нови злочин над жртвама Јасеновца

Министар просвете Републике Српске Дане Малешевић починио је нови „злочин“ над уморенима у усташким логорима смрти, тако што је потпуно приватизовао реализацију пројекта изградње Спомен-подручја Доња Градина. Малешевић је тешко обмануо и институције РС, прије свега Владу РС, потом све грађане РС, јер је својевољно одбацио резултате проведеног конкурса и предложио рјешење о којем никакву оцјену није дала стручна јавност. На овај начин, Малешевић је приватизовао кости побијених у Јасеновцу и Доњој Градини, њихове сјени, сјећање на њих, бол њихових породица, а све у покушају да на овом страшном злочину он и архитекта Слободан Малдини своје име упишу „у историју“. Сама та чињеница је злочиначки акт, а све су прилике

Аутор: ПРОМО

‘Рекао сам Израелцима да могу мирно спавати што се Хасанбеговића и цијеле Хрватске тиче’

Нитко од присутних није имао појма да је Јасеновац постојао све до 1951., каже Седлар У Arab-Hebrew Theatre – у у Тел Авиву синоћ је одржана свјетска премијера новог документарца Јакова Седлара „Јасеновац – истина“. Након ове пројекције филм ће бити приказан у европским градовима, САД-у и у Хрватској гдје ће премијера бити 4. априла у Загребу. Прије пројекције у кину које је био крцато увод је дао проф. Mordecai Padwa, а након филма публика је с Јаковом Седларом разговарала нешто више од пола сата. Било је разних питања, али највећи број занимао се за комунистички Јасеновац, јер о томе прије нису знали практички ништа. О филму и реакцијама разговарали смо с

(Фото: Епархија славонска)

Шта је патријарх заиста рекао о жртвама у Јасеновцу

Преносећи патријархов говор из Пакраца, српски медији наводе да је поглавар СПЦ говорио о стотинама и стотинама мученика страдалих само зато што су Срби православци – хрватски извештачи, међутим, потенцирају да је патријарх Иринеј „ поновио одбачену синтагму о ’стотинама хиљада жртава’” злогласног логора Преносећи патријархов говор из Пакраца, српски медији наводе да је поглавар СПЦ говорио о стотинама и стотинама мученика страдалих само зато што су Срби православци – хрватски извештачи, међутим, потенцирају да је патријарх Иринеј „поновио одбачену синтагму о ’стотинама хиљада жртава’” злогласног логораДелегација Синода у Пакрацу Последња седница Светог архијерејског Синода Српске православне цркве завредила је нарочиту пажњу јавности, а што се ретко догађа будно су

Патријарх Иринеј

Иринеј: Ми, Срби, немамо ближе од Хрвата

Жртву треба памтити, али треба бити способан опраштати, рекао је православним верницима патријарх СПЦ Иринеј за време посете Јасеновцу и Пакрацу. Патријарх Иринеј у Хрватској је боравио са осталим епископима, а у Манастиру Јасеновац, по први пут у историји одржана је седница Светог Архијерејског Синода, пише „Јутарњи лист“. Централни догађај посете представника СПЦ-а Хрватској било је сахрањивање четворице Епископа Пакрачких у Саборном храму Свете тројице у Пакрацу. На самом обреду, уз мноштво верника, били су и хрватски министар културе Златко Хасанбеговић, као посебни изасланик председнице Колинде Грабар Китаровић, Милорад Пуповац, председник Српског народног вијећа, Вељко Џакула, председник Српског демократског форума и бројни други званичници. „Многи су хришћани изгубили свест и

Литија СПЦ

СПЦ опрашта фашизам хрватском министру?

Хрватска, ничим изазвана, не престаје да гура прст у око Србији, а нови скандалозни потез хрватска председница Колинда Грабар Китаровић повукла је шаљући као свог изасланика, проусташког министра културе Златка Хасанбеговића на парастос и покоп четворице епископа у Пакрац. Министар чија се фотографија са усташком капом данима вртела у медијима широм региона, обрео се на враћању земних остатака православних епископа ископаних почетком рата у бившој Југославији, раме уз раме са врхом Српске православне цркве. Ради се о човеку чију је смену тражио ловац на нацисте Ефраим Зуроф, а јавност у Хрватској подсетила да се ради о особи која је отворено хвалила НДХ и поштовала лик и дело Анте Павелића. Без

Пакарац: Патријарх Иринеј са епископима СПЦ

Јасеновац: Парастос пакрачким епископима (ВИДЕО)

 У Саборном храму Свете Тројице у Пакрацу служен је парастос и сахрањени земни остаци четворице блаженопочивших архијереја пакрачких и славонских, који су на овом подручју столовали у 18, 19. и 20. вијеку. За њих и све мученике јасеновачке, у манастиру Светог Јована Крститеља у Јасеновцу Свету архијерејску литургију служили су митролопит црногорско приморски Амфилохије, епископ пакрачко -славонски Јован и бихаћко-петровачки Атанасије, уз саслужење свештеника и ђакона. Први пут у епархији пакрачко-славонској, одржана је и сједница Светог Синода Спрске православне цркве, а потом и сједница Светог синода СПЦ и одбора за Јасеновац. Парастосу су присуствовали и представници ресорних дирекција Влада Србије и Републике Српске, и представници српске политичке сцене у Хрватској.

Папа Фрањо

Папа: Немам ништа против Степинца и Хрвата

„Папа Фрањо нема двоумљења о лику кардинала Алојзија Степинца и нема ништа против хрватског народа, а комисију стручњака Католичке и Српске православне Цркве предложио је зарад изградње културе дијалога, сусрета и отварања“, изјавио је за хрватске медије посланик папе у Хрватској надбискуп Алесандро Ерико. – Папа Фрањо добро је обавештен о реакцијама из Хрватске на његов предлог – рекао је Ерико о новинским нагађањима да је циљ оснивања скупине стручњака „екуменска“ или геополитичка стратегија ради изградње „моста“ према патријарху Иренеју и према патријарху Руске Православне Цркве Кирилу, пише Индеx хр. – Папа би могао одмах потписати Декрет о Степинчевој светости јер „нема двојби о лику Степинца“ и то ми је

Патријарх Иринеј Фото: Н. Фифић

Патријарх Иринеј: Можда још није време за посету папе Србији

Поглавар Српске православне цркве (СПЦ) патријарх Иринеј рекао је да нема ништа против посете папе Србији, али да се можда још нису стекли услови за то Поглавар Српске православне цркве (СПЦ) патријарх Иринеј рекао је да нема ништа против посете папе Србији, али да се можда још нису стекли услови за то. „Папа је неколико пута наговештавао да жели да посети и Србију… Ја не видим ништа рђаво у тој жељи, али с обзиром да у Србији живи велики број избеглица из Хрватске који још носе трауме и ране прогона и друге последице тог прогона, можда није још дошло време да до папине посете дође“, рекао је патријарх Иринеј у

Ефраим Зуроф и епископ Јован Ћулибрк (Фото: Танјуг)

Актуелно и данас: Писмо Епископу Јовану Ћулибрку

Обраћам вам се лично, jер сте посљедњим иступом гурнули шаку у рану, коjа не зараста ни након 74 године и коjа се преноси у моjоj породици са кољена на кољено. Господине Епископе, предсjедниче Одбора за Јасеновац Светог Сабора СПЦ, предсjедниче Управног одбора Музеjа жртава геноцида, предсjедниче Комисиjе града Београда за изградњу Мемориjалног комплекса на Старом саjмишту. За разлику од првог писма коjим сам вам се обратио као оснивач и предсjедник удружења грађана Јадовно 1941. из Бања Луке, оваj пут вам се обраћам лично. Разлог томе не лежи у чињеници да сам недавно добио писмо секретара Одбора за Јасеновац Светог Сабора СПЦ, а коjим ви предсjедавате, у коме ме се као

Оливер Фрљић Фото: nezavisne novine

Фрљић: Влада спроводи „тиху ендехаизацију“ Хрватске

Ова хрватска влада спроводи „тиху ендехаизацију“, изјавио је угледни управник ријечкког Хрватског народног казалишта Оливер Фрљић, који сматра да су много већи кривци за стање у земљи и оно што се дешава на хрватској политичкој сцени они који су гласали за ХДЗ и Томислава Карамарка. Фрљић који се противи постављењу Златка Хасанбеговића за министра културе и који својим пројектима и провокативним полемичним плакатама на згради ХНК редовно коментарише одређене друштвене и политичке догађаје, каже да је ово што се догађа Хрватској очигледно одраз система вриједности који су грађани потврдили својим гласом на изборима. – А онда је време да се запитамо, не само гдје живимо, него и с ким живимо.

Veljko_Djuric_Misina.jpg

Вељко Ђурић Мишина: Мали прилог расправи око канонизације кардинала Степинца

Канонизација кардинала Алојзија Степинца је требало да буде уобичајени процес као и сваки други у Римокатоличкој цркви. Доласком папе Франческа на трон првосвештеника у Ватикану и, изнад свега, његово поимање прилика у савременој Хрватској, на пример случај Међугорја, проусташка реторика неколицине бискупа која се завршила њиховим тихим уклањањем и тако даље, довело је до компликовања процеса посвећења. Мада нема експлицитно изречене тврдње да он до краја свог мандата, односно смрти, неће тај процес окончати, може се претпоставити да има далекосежније планове од једног локалног, у овом случају хрватског. У прилог томе иде и најава разговора са архијерејима Српске православне цркве. Ватикан има далеко шири интерес а не локални – Српска

Сјећање на жртве логора Јасеновац

Филм о ужасима Јасеновца ускоро пред публиком (ВИДЕО)

Прво филмско остварење о ужасима концентрационог логора Јасеновац, кроз причу о старцу Вукашину из Клепаца и његовом крвнику кољачу Жилету Фригановићу, завршено је и ускоро ће имати своју премијеру, најприје на фестивалима, а затим и у бисокопима. „Прва трећина – опроштај као казна“ је краткометражни игарни филм, заснован на стварном догађају у којем је усташа – злочинац Жиле Фригановић, према властитом признању, опкладе ради, 1943. године, за неколико часова заклао 1.100 Срба, међу којима и старца Вукашина. „Само ти, дијете, ради свој посао“, рекао је старац Вукашин убици Фригановићу, а његове ријечи и мирноћа с којом их је изговорио спријечиле су злочинца да настави са својим крвавим пиром. Играни филм о

Владимир Умељић

Србин који је задивио и Ноама Чомског!

Преносимо интервjу са Владимиром Умељићем, jедном од наjугледниjих интелектуалаца у српскоj диjаспори, човеком коjи jе задивио и Ноама Чомскoг. Рођени Београђанин, након студиjа стоматологиjе у родном граду, пре 30 година одлази у Немачку, на студиjе теологиjе и историjе у Франкфурту на Маjни. Од самог почетка српске несреће, коjа jе почела у последњоj децениjи 20. века, активни jе учесник свих напора патриотске диjаспоре да се ван Југославиjе одбрани, то jест опере српско име. Између осталог, члан jе Савета утемељивача и дугогодишњи потпредседник Сабора Срба (Хаjделберг), члан Фонда истине о Србима (Београд), управник Српског културног и документационог центра за Немачку (Ашафенбург), а његова студиjа о усташком геноциду (настала као докторска дисертациjа на Гете

Улаз у логор Јасеновац

Интервју: Коначно снимљен филм о Светом Вукашину и геноциду у Јасеновцу

Срби се често жале да их странци не разумеју и да их због непознавања српске историје медијски сатанизују. Ипак, чини се да ни српска страна није довољно учинила по том питању те да српске културне институције, друштво и држава нису урадили довољно да се њихова верзија протеклих догађаја чује у свету. Тако уљуљкани, учаурени и хибернирани чекају да правда победи и да се ствари поставе на своје мјесто саме по себи- што се никада неће десити. Да би јавност у свету знала за српска страдања неопходна је краткорочна и дугорочна стратегија деловања у коју треба да се укључи, како матица, тако и Срби у расејању. Једино међусобна сарадња Срба у

Министар културе из Павелићевог шињела

Нови хрватски министар културе Златко Хасанбеговић стари је предсједник младежи проусташке Хрватске чисте странке права (ХЧСП). Прије него се, 1996. године, прикључио проусташкој политичкој опцији, Хасанбеговић је, како се похвалио ХЧСП, био члан Хрватског ослободилачког покрета (ХОП). Ову политичку организацију, 1956. године у Аргентини, основао је злочинац Анте Павелић. Нови министар културе, такођер, стари је предсједник Надзорног одбора Почасног блеибуршког вода. Лупига вам доноси преглед изјава новоустоличеног културног стожерника. Уколико вам се забрињавајућим чини податак да је нови министар културе политичка искуства стицао у организацијама које поштују лик и дјело највећег злочинца у хрватској повијести, нисте у својој забринутости усамљени. Домољубној коалицији, међутим, ваља одати признање: одлучили су играти отворених

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.