СЕЈАЊЕ СОЛИ Недавно је завршен рад мешовите римокатоличко – православне комисије о Алојзију Степинцу. На основу заједничког саопштења, сазнали смо да је „Степинчева комисија“ основана на молбу патријарха Иринеја папи Фрањи, који је ту молбу великодушно усвојио, омогућивши члановима исте да у пристојној атмосфери слободно говоре на задату тему. Сви учесници дијалога су свесни да канонизација Степинца зависи само од папе, али и да се поступак канонизације код православних и римокатолика разликује. Чланови комисије су у току рада боље схватили историјску епоху од Првог светског рата до тренутка када је Степинац умро, али су појмили и то да историја има различита тумачења, при чему се она нарочито разликују кад о

Као главни текст „Вечерњих новости” од 15. јула текуће године најављен је на насловној страни, словима од близу два сантиметра (док сâм назив листа има слова од око сантиметар и по), текст новинарског двојца Р. Драговић – Ј. Керблер, посвећен шестом састанку Мешовите комисије Српске Православне Цркве и Хрватске бискупске конференције о улози Алојзија Степинца пре, током и после Другог светског рата. Наслов најаве са насловне стране гласи: „Потписано: Степинац је мученик?!” Наднасловом се тврди да је то „шок на крају рада комисије”, а поднасловом да „у заједничком саопштењу нема ни слова о његовој улози у злогласној НДХ” и да „у СПЦ незванично признају” (ни назнаке, наравно, о томе ко

Да се митрополит загребачко-љубљански Порфирије и остали великодостојници нису обрушили на уредништво и новинаре „Вечерњих новости“, речима недостојним архијереја СПЦ, оптужујући све нас да заступамо интересе хрватског клера и политичара (?!), не би ни би Да се митрополит загребачко-љубљански Порфирије и остали великодостојници нису обрушили на уредништво и новинаре „Вечерњих новости“, речима недостојним архијереја СПЦ, оптужујући све нас да заступамо интересе хрватског клера и политичара (?!), не би ни било овог одговора. Овако, дужни смо да не ћутимо, истине ради, и да не устукнемо пред анатемом коју су нам на званичном сајту Патријаршије изрекле владике. На првој страни нашег листа, у броју од суботе 15. јула, објавили смо наслов: ПОТПИСАНО: СТЕПИНАЦ

Неочекивани епилог рада мешовите комисије СПЦ И католика о контроверзном хрватском надбискупу. Ђурић: У размени научних аргумената Хрвати очигледно однели победу Све цркве током Другог светског рата и после њега, на простору НДХ, међу њима и Римокатоличка и Српска православна црква, биле су изложене окрутним прогонима и имале су своје мученике и исповеднике вере. Овај став из заједничког саопштења мешовите комисије Српске патријаршије и Хрватске бискупске конференције са последње сесије дијалога о ратној улози надбискупа Алојзија Степинца, многима је послужио као показатељ да српска страна није доказала умешаност контроверзног надбискупа у геноцид над српским народом у НДХ. Због неколико спорних ставова из саопштења, његовог општег тона и употребљених формулација у

Мешовита католичко-православна комисија, формирана на иницијативу папе Фрање, током протеклих годину дана није успела да приближи ставове о лику и делу хрватског надбискупа Алојзија Степинца, али је добра вест да је дијалог две цркве не само успостављен, већ и да ће бити настављен. То је јединстен став саговорника Танјуга блиских обема црквама, који тврде да ће тај дијалог бити настављен, можда, како кажу, „не тако често и у том формату и не само о Степинцу“. Та чињеница, међутим, није подједнако прихватљива за хрватску јавност и део Католичке цркве у Хрватској, поготово не ону све гласнију у глорификацији усташтва, и, наравно, за јавност у Србији. Ту на сцену ступају медији, који јавност у

Архитекта Предраг Ристић, један од наших најзначајнијих неимара и у деветој деценији неуморно ствара. Пројектовао стотинак храмова, а на радном столу стоје му нацрти за цркву посвећену “Светом Достојевском”, али и у Јасеновцу Док не обновимо Манастир Светих архангела у Призрену, нећемо знати ко смо. Порушена задужбина цара Душана, која је славила проглашење српског православног царства, прекида могућност да спојимо век са веком. Али, како обновити Свете архангеле у царском Призрену кад је под окупацијом?! И физичком, и духовном. У првој фази не можемо, али можемо да саградимо овај храм у Доњој Градини, где се налази највеће стратиште, а мање-више је под српском влашћу. Архитекту др Предрага Ристића, једног од

Процес канонизације Алојзија Степинца, контроверзног загребачког надбискупа из периода НДХ и потоњег кардинала, а самим тим и кандидата за самог папу, практично је започет 3. октобра 1998. године када га је папа Јован Павле  II пред 500.000 вјерника у Марији Бистрици прогласио блаженим. Тадашњи поглавар Римокатоличке цркве није се обазирао на негодовање врха Српске православне цркве и Степинца је уздигао на пиједестал блажених. Ипак, све су прилике да ће актуелни римски бискуп папа Фрањо уважити ставове СПЦ и неће прихватити аргументе Конгрегације за каузе светаца неопходне за коначну канонизацију. Уважавајући напоре представника СПЦ у заједничкој комисије Католичке цркве и СПЦ која је формирана на иницијативу патријарха српског Иринеја и уз благослов

На посљедњем састанку Мјешовите комисије Српске православне цркве и Хрватске бискупске конференције о улози хрватског кардинала Алојзија Степинца уочи, током и након Другог свјетског рата, који је одржан у Риму, констатовано је да ставови двије стране остају супротстављени. У заједничком саопштењу представника Српске православне цркве и Хрватске бискупске конференције наводи се да су се чланови Комисије сложили да је њихов рад омогућио боље разумијевање периода између Првог свјетског рата и 1960. године, када је Степинац умро. Наглашено је да се у раду Комисије „могао освијетлити живот и служба једног угледног католичког пастира у посебно тешком историјском периоду“, пренијела је Радио-телевизија Србије вијест коју је објавила агенција ХИНА. Чланови Комисије су

Данас последњи састанак комисије СПЦ И Римокатоличке цркве. Одлука неће бити донесена одмах по завршетку дијалога Одлука о канонизацији контроверзног хрватског кардинала из времена Другог светског рата неће бити донета одмах по окончању дијалога Мешовите комисије Српске православне цркве и Хрватске бискупске конференције. Овој одлуци претходиће додатне анализе, процене и сучељавања аргумената унутар Римокатоличке цркве. Главну реч о том питању донеће католички поглавар, с тим што ни у Ватикану нису сагласни да ће то бити баш папа Фрања. Да ће и последњи чин Степинчевог проглашења за светитеља бити посебан процес, указује већина познавалаца рада и начина одлучивања у Ватикану. Тај корак, како се преноси, у вези је с папином тврдом

Готово је мистерија да ли ће ватиканским сусретом и испуњавањем зацртаног плана круг разговора бити дефинитивно затворен Мешовита комисија Српске патријаршије и Хрватске бискупске конференције састаће се сутра у Ватикану, шести пут откако на предлог папе Фрање разматра историјску улогу контроверзног надбискупа Алојзија Степинца. Међутим, ма каква да је била папина идеја, пуну годину од почетка рада овог тела више је питања него одговора. Готово је мистерија да ли ће ватиканским сусретом и испуњавањем зацртаног плана круг разговора бити дефинитивно затворен. То је можда познато члановима делегације, али јавности свакако није. Као што се не зна ни досадашњи учинак разговора, нити аргументи које су изнели српски епископи и историчари. Од