Херцеговина Архиве - Страница 5 од 17 - Јадовно 1941.

Почетна » Стратишта НДХ » Херцеговина » Страна 5

Миленко Јахура: Пребиловци данас, 30 година касније

3. август 2021.

Видим да се нико не сјећа да се 4. августа ове године навршава и 30 година од свјештања темеља првог Храма у Пребиловцима, крипте и мермерне гробнице и полагања српских мученичких костију из 12 јама и три велика стратишта у њу. Снаге војске Републике Хватске, ХВО и ХОС, састављене од Хрвата и муслимана, у јуну 1992. године оскрнавиле су и уништиле још недовршен Храм и извршиле небивали злочин над костима дјеце, жена, дјевојака и одраслих Срба, убијених од предака злочинаца којима је Храм пао (или предат) у руке. Кости и Храм су подвргнуе трјумфалном иживљавању, развлачењу и уништавању постављеним пластичним екслозивом и активирањем постављених великх авионских бомби и противтенковских мина.

Поклоничко путовање у Пребиловце из Српске и Србије

23. јул 2021.

Полазак из Србије и Српске дан уочи празника Светих Пребиловачких и Доњохерцеговачких мученика. Путовање се организује поводом 80. годишњице страдања око 4000 Срба са подручја Доње Херцеговине и долине Неретве у Покољу, геноциду над Србима почињеном од стране НДХ , од којих жртава је преко 800 из Пребиловаца а од њих су 600 жене и деца страдали 6. aвгуста 1941. Навршава се и 31 година од отварања 13 јама и 3 велика стратишта, 28 година од сахране жртава, 29 година од геноцидног и рушилачког изгона 45.000 Срба са овог подручја и уништења Храма и моштију жртава, 6 година од канонизације Св. Пребиловачких и доњохерцеговачких мученика и свештања новоизграђеног Храма и

Миленко Јахура: НЕРЕТВА ХЛАДНА СРПСКА ГРОБНИЦА

30. јун 2021.

Исказ Шакота Софије, избјеглице из Чапљине Комесаријату за избеглице у окупираној Србији и саслушање Рагуж Стојана, хрватског усташког таборника из Домановића 1952. године пред органима УДБ-е у Мостару о бацању тела убијених Срба у Неретву са моста у Чапљини. Извод из Записника саслушања ратног злочинца Рагуж Стојана из Домановића, о злочинима хрватских и муслиманских усташа на подручју Чапљине и Стоца“.Шта нам знате рећи о убиству петнаесторице Срба у штали Марић Петра, који су били и који су извршили убиство? Не могу се сјетити тачно датума када је то било, било је углавном послије ових акција које сам ја са својим усташама изводио. Једног дана ја сам се налазио у патроли,

Сјећамо се јаме у Ржаном долу

28. јун 2021.

Служењем помена и полагањем цвиjећа, сваке године око Видовдана обиљежава се годишњица масовног страдања Срба из Поповог поља, Бобана и околних мjеста. Уочи Водовдана 1941. године усташе су на превару ухватиле 186 Срба, и након звjерског мучења бациле их у jаму Ржани До код Љубиња. Усташе из Дубљана, Равног и Трнчине предвођене Јуром Бороjом те фратрима дон Јосипом Зовком и дон Андриjом Моjићем уочи Видовдана 1941. године на превару су повхатале српске сељаке коjи су обрађивали земљу у Поповом пољу, затвориле их у школу у Величанима, а потом послиjе стравичног мучења бациле у jаму Јагодњача -Ржани До код Љубиња. “Злочин су починиле комшиjе, Хрвати из околних села, а нажалост нико

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ – ХТЕЛИ БИ ДА ОБРИШУ ЗЛОЧИНЕ УСТАША: Шта се крије иза најновијих порука политичара званичног Загреба

28. јун 2021.

Прве деценије овог столећа, којег је Добрица Ћосић назвао „туђи век“, темеље се на мобилној телефонији, интернету, кабловским телевизијама, директним преносима, вестима које нас бомбардују из минута у минут. Из ове „глобалне инфосфере“ крећу милиони, а вероватно и милијарде порука сваки дан. У обиљу информација, крајњем кориснику, просечном човеку, не преостаје ништа друго до да их прима у изворном облику и „пакује у своју подсвест“. Чувена изјава још чувенијег нацисте, Јозефа Гебелса, да „хиљаду пута поновљена лаж постаје истина“, која је добила историјску потврду и пре него што ју је изрекао, а поготово развојем масовних комуникација, данас је добила другачије значење: Хиљаду пута поновљена порука постаје „истина“. Ваљда понесени комуниколошким

ГАБЕЛА КОД ЧАПЉИНЕ: Обиљежено 80 година од страдања Срба (ВИДЕО)

27. јун 2021.

У мјесту Габела код Чапљине обиљежено је 80 година од страдања 140 Срба овог краја, које су убиле усташе у Другом свјетском рату. Убијени су уочи Видовдана и бачени у јаму Опузен код Метковића. На обиљежавању 80 година од свирепог злочина над недужним живљем овог краја, окупили су се потомци, родбина и пријатељи из свих крајева. Након свете заупокојене литургије и помена жртвама, поручено је да је наша дужност да се сјећамо и обиљежавамо страдање недужног народа. – Прије 80 година су људи без икакве кривице били убијани на најгоре могуће начине, бацани у јаме. Данас им служимо службу и сјећамо се њихове жртве – изјавио је игуман манастира Житомислић

80 ГОДИНА ОД СТРАДАЊА СРБА КОЈЕ СУ УБИЛЕ УСТАШЕ ИЗ ФАЗЛАГИЋА КУЛЕ

4. јун 2021.

У злочину који су починиле муслиманске усташе из сусједног мјеста Фазлагића Кула код Гацка, у ноћи између 3. и 4. јуна 1941. године, убијено је, мучено и у Корићку јаму бачено више од 130 Срба, мјештана Корита и околних села. Кости корићких страдалника извађане су 1953. године, када је на основу 180 пронађених лобања установљено да је број жртава Корићке јаме био знатно већи. Владика је истакао да је Корићка јама у општини Билећа српска рана, али да српски народ треба кренути даље и са вјером и љубављу, без мржње и огорчења, градити нови живот. Према његовим ријечима, сви треба да поступају тако да буду једни другима лијек, радост и

Тек толико да се зна!

19. мај 2021.

Бивши православни Срби, са пасијом покушавају да из своје свести побришу трагове сопственог порекла. Пише: Желидраг Никчевић Не бих ја тренирао духовитост поводом шаховнице, Томпсона и E viva! на Цетињу. Мислите: циркус? Надреализам? Ступидна, суштински безопасна постизборна хистерија? Да, али иза сваког означитеља вреба нас и оно фатално означено; свака симболика шаље нам мање-више разговетну и реалну поруку. Симбол је симптом, и понајвише онда кад вам се чини да је немотивисан и будаласт. Стварно, на шта нас то подсјећају овом комбинацијом? Ево неколико извода из књиге коју управо лекторишем – са италијанским свједочанствима о хрватским савезницима. Што би се рекло – објективно. Инсајдери. „Обавештајна служба италијанске војске је слала на

Драгослав Бокан: Усташко-хрватски кољачки „БРЕНД“

28. март 2021.

Не може усташко-хрватски људождерски и расистичко-шовинистички геноцид над Србима да се постави у ма какав идеолошки контекст, па и онај нацистички и фашистички. Пише: Драгослав Бокан Фашизам (као и нацизам), наиме, има своју идеологију, своја уверења и страсти, грехе и претераности (посебно гледано данашњим мерилима), има хладну мржњу и системски план уништења оних које су одредили за своје непријатеље (Јевреје, комунисте, масоне, хомосексуалце, Роме, Словене, душевне болеснике…). Овај план за ”коначно решење” је оствариван детаљно и немилосрдно, без претераног уживљавања, као да њихове жртве и нису били људи, већ нешто погрешно, злочиначко и контаминирано. И за овакве своје злочине су извршиоци – али и њихове породице, рођаци, пријатељи и суграђани

Степинчеве кости као мошти подељене црквама у Хрватској, Миленко Јахура у „Српском св(иј)ету“

4. март 2021.

Суза наша нема родитеља, ми ни данас немамо коме да се обратимо“, објашњава гост Српско св(иј)ета и апелује на људе да се више интересују, јер је скрнављење, непомињање, сакривање и немар, насилно узимање земљишта и мијењање назива дио геноцида који траје. „Усташе нам 1941. године нису дирали гробове, али 1992. су Србима у Пребиловцима, онима који су преживели Други светски рат, уништаване гробнице и спаљиване кости. Гробнице моје породице су такође отваране. Био сам срећан када сам видео да њихове кости нису уништене. Оцу је био само поклопац отворен, кад сам дошао 1999. тамо, кости стричева су биле разбацане, стрину нисам могао ни да нађем. Постоје фотографије које сведоче да

ИТАЛИЈАНИ О ГЕНОЦИДУ НАД СРБИМА: „Хрватска је постала огромна крстионица и џиновска кланица“

19. јануар 2021.

Од првих дана окупације у априлу 1941. године, италијанска војска извјештавалa je о ратним збивањима и у тим су извјештајима упозоравали да је циљ новопроглашене Независне Државе Хрватске (NDH) најстрашнија и најдрастичнија ликвидација Срба. Команда италијанске Друге армије 10. јуна 1941. извјештава да је „хрватски ултранационализам који губи свако осјећање мјере успоставио режим насиља и терора, чији се интезитет стално повећава. Политичку борбу инспирише религиозни осјећај интегрисан у злочину. Политичко – религиозна борба усташа истински поприма таква обиљежја репресије која се може упоређивати с најгорим временима средњег вијека“. Службено формирање усташке војнице (војске) почело је 10. 5. 1941. када је Анте Павелић, поглавник, наредио да се формира војна- усташка снага

30 ГОДИНА ОД ОТВАРАЊА ХЕРЦЕГОВАЧКИХ ЈАМА (ВИДЕО)

26. новембар 2020.

Почетком јесени 1990. године отворене су двије јаме Ржани до и Пандурица, на подручју Љубиња. Јама Капавица није ни била забетонирана. Из њих изнете кости Срба убијених у јуну 1941. Кости из Капавице сахрањене су у гробници недалеко од јаме. Жртве из Пандурице су сахрањене на гробљу поред цркве Пресвете Богородице у Љубињу, у посебну гробницу, а оне из Јагодњаче Рржани до, положене су у новоизграђену спомен капелу у селу Величанима, Попово поље. У то вријеме биле су току припреме за отварање Шурманачке и других јама у Доњој Херцеговини, о чијим почецима говори овај филм: Од 1974.године родбина жртава је почела да организовано,на датуме страдања, у колонама аутомобила, посећује јаме,

Служен парастос жртвама усташког покоља у Чавашу

11. август 2020.

У селу Чаваш у Поповом пољу код Требиња служен је парастос за 103 становника овог села које су убиле усташе у масовном Покољу 11. августа 1941. године. Усташе с подручја сусједног села Горње Храсно опколиле су Чаваш и за кратко вријеме побиле 103 мјештана српске националности, мушкарце, жене, дјецу и старце. Најмалађа жртва имала је 10 дана, а најстарија 96 година. Цијело село је поново спаљено 1992. године, а некадашњи споменик жртвама злочина срушили су припадници хрватских снага. На том мјесту, направљена је спомен капела. Након потписивања Дејтонског споразума, Чаваш, који је био у општини Требиње, припао је федералној општини Равно. Извор: РТРС Везане вијести: Помен за 101 жртву усташког

ПОТОМЦИ ПРИДВОРАЧКИХ ЖРТАВА: Комерцијализацијом гробних мјеста српских мученика негира се усташки злочин

7. јул 2020.

На адресу редакције Слободна Херцеговина стигло је саопштење које је у име Одбора за подизање спомен обиљежја Придворачким мученицима потписала Слободанка Тановић Шкоро. У саопштењу се подсјећа да су усташе починиле бруталан злочин на Придворачкој јами 23. јуна 1941.године. Том приликом убијено је 13 цивила православних Срба ( Бошко Шакота, Обрен Стијачић, Јаков Миљановић, Михајло Андријашевић, Божо Пиџула, Милорад Пиџула, Благоје Ђурић, Ђорђе Ћурић, Јово Маџар, Трифко Бабић, Стево Миљковић, Лазар Кукурић и Алекса Соколовић). Одбор подсјећа да је доктор Новица Краљевић организовао вађење посмртних остатака из Придворачке јаме 6. октобра 1941. године. – Страдалници су један поред другог сахрањени 6. октобра 1941. године у гробљу Подгливље, на локацији од

САВО СКОКО: Јун кад је пољем рађала смрт

30. јун 2020.

На сабиралишта код Мркоњића, Дријењана, Драчева и Величана сливале су се дугачке колоне ухапшеника. Највише их се прикупило код села Мркоњића, око 80. Исушени део Поповог поља, који је тога јутра личио на узаврео пчелињак, одједном је опустео; по њему су лутали узнемирени коњи и волови, а по неузораним њивама биле су разбацане ралице, плугови, јармови, тељизи, делови одеће… Нови талас усташког геноцида сручио се 23. јуна и на Попово поље. Био је сунчан и топао јунски дан, па су вредни поповопољски ратари у рану зору кренули да обраде исушено земљиште у Попову пољу (као за пакост вода се те године споро повлачила са поповопољских њива); позвали су у помоћ