Херцеговина Архиве - Страница 12 од 17 - Јадовно 1941.

Почетна » Стратишта НДХ » Херцеговина » Страна 12

Миленко Јахура открива: Старац Васо Витковић из Љубушког први старац Вукашин!

4. октобар 2017.

17. јула одведена је и друга партија Срба у којој су били: Ристо Малешевић, Јово Јелић и Љубица Јелић, сви из Љубушког и Василије Витковић, стар 95 година, Ристо Витковић, оба из Љубушког. Они су убијени у шуми Гај, према Витаљини, три километра јужно од Љубушког. Ове су жртве усташе нарочито тешко патили, кољући их ножевима, а прича се да су старцу Василију Витковићу говорили: „Вичи живио поглавник , док су му резали ножем браду и кожу са лица. Старац је нато одговорио: „Ради синко свој посао“* Овим текстом желим да допринесем расветљавању околности једног код нас често помињаног догађаја – мучења Светог старца Вукашина у логору Јасеновац од стране усташког

Сјећање на усташке жртве: Служен парастос у Љубљеници

28. август 2017.

У недјељу 27.8.2017. у селу Љубљеници, општина Берковићи, о. Александар Гајић, парох дабарски и столачки служио је парастос српским жртвама геноцида из тога угашеног села, из породица Гело и Вукосав. које су комшије Хрвати и муслимани живе спалили у једној појати. Спаљивање су преживјеле Спасенија Гело са тешким опекотинама којима је подлегла и дјевојчица Славојка Вукосав, касније удата Дулаћ, која је умрла прошле године у Новом Саду. Жене и дјеца су живи запаљени у једној штали у Љубљеници, 28. августа 1941. на православни празник Велика Госпојина. Љубљеница је мало село у историјској жупи Дубраве, у Доњој Херцеговини. До 1992. била је у саставу општине Столац, а сада припада Берковићима, Република

Помен усташким жртвама из села Чаваш (ВИДЕО)

12. август 2017.

У селу Чаваш у Поповом пољу јуче је служен парастос за 103 становника овог села које су усташе у масовном покољу убиле 11. августа 1941. године. Усташе с подручја сусједног села Горње Храсно опколиле су Чаваш и за кратко вријеме побиле 103 мјештана српске националности, мушкарце, жене, дјецу, старце. Најмалађа жртва имала је 10 дана, а најстарија 96 година. Цијело село је поново спаљено 1992. године, а некадашњи споменик жртвама злочина срушили су припадници хрватских снага. На том мјесту је направљена спомен капела. У селу Чаваш сада живи свега троје мјештана, без струје. Након потписивања Дејтонског споразума, Чаваш, који је био у општини Требиње, припао је федералној општини Равно. Извор:

Светозар Црногорац је на почетку говора нагласио да се обраћа у своје лично име, а не у име Клуба Гачана у Београду

Светозар Црногорац: Командант Милорад Поповић је симбол херцеговачког витештва

12. август 2017.

Сви смо ми дошли са осећањем велике туге, због свега трагичног што се дешавало овде посебно априла 1942. Године. Дошли смо због осећања поноса и части на команданта првог херцеговачког или Невесињског корпуса Милорада Поповића. Дошли смо са осећањем жаљења због терора и патњи кроз које прошла породици Поповић, али и радости што јој је Бог дао снаге да се обнови и воље да свакако уз много одрицања и муке изгради овај лијепи храм. Питам се колико би данас било Поповића да није било оне потпуно непотребне априлске и других несрећа током другог светског рата. Мислим и осећам да ови људи очекују да после 75 година њима јасно и гласно

Помен усташким жртвама из села Чаваш

11. август 2017.

У селу Чаваш у Поповом пољу јутрoс је служен парастос за 103 становника овог села које су усташе у масовном покољу убиле 11. августа 1941. године. Усташе с подручја сусједног села Горње Храсно опколиле су Чаваш и за кратко вријеме побиле 103 мјештана српске националности, мушкарце, жене, дјецу, старце. Најмалађа жртва имала је 10 дана, а најстарија 96 година. Цијело село је поново спаљено 1992. године, а некадашњи споменик жртвама злочина срушили су припадници хрватских снага. На том мјесту је направљена спомен капела. У селу Чаваш сада живи свега троје мјештана, без струје. Након потписивања Дејтонског споразума, Чаваш, који је био у општини Требиње, припао је федералној општини Равно. Извор:

Календар геноцида: 11. август 1941. и 1942. Страдања Срба Херцеговине, Крајине, Славоније..

11. август 2017.

Село Дренова Глава, срез Крупа. Усташе су у периоду 08-11. август 1941. године у селу Дренова Глава поклали 180 Срба. Извор: Страхиња Курдулија, Атлас усташког геноцида над Србима 1941-1945, Привредне вести “Europublic” Д.О.О., Историјски институт САНУ, Београд 1993., стр. 30. Село Чаваш, Попово поље. Усташе су 11. августа 1941. године, од 150 Срба мјештана, убили 101 лице од којих је најмлађе имало свега неколико дана, а најстарије 96 година. У том страдалничком дану, од 57 чланова породице Милошевић, преживјело је само двоје, а од 23 члана породице Мијатовић преживјело је троје, а страдали су и Милетићи, Михићи, Мичете и Пивци. Извор: СРБИ – НАРОД ЖИВИХ Чавашки злочин није почињен у

Освећење Цркве Часног Крста на Дражљеву

10. август 2017.

У суботу 5. августа 2017. године, освећена је Црква Часног Крста у селу Дражљеву код Гацка. Освећење и Св. Архијерејску Литургију је служио Епископ ЗХиП Г. Григорије, уз саслужење више свештеника и ђакона, наше епархије, Митрополије Црногорско Приморске, Епархије Будимњанско Никшићке, и уз учешће око 1000 вјерника. Радост догађаја је употпунило и рукоположење у чин ипођакона Александра Црногорца, младог студента теологије из Гацка. Храм Часног Крста на Дражљеву је започет 2012. године, по пројекту архитекте Ненада Поповића, коме се Владика за труд на изградњи овог храма и несебичну помоћ у градњи осталих храмова захвалио пригодном граматом. Овај храм је подигнут на мјесту јуначког и мученичког страдања мјештана овог села од

Данас обиљежавање празника Светих новомученика пребиловачких

6. август 2017.

У Храму Христовог Васкрсења у Пребиловцима данас ће бити служена света архијерејска литургија поводом празника Светих новомученика пребиловачких и доњохерцеговачких. Света архијерејска литургија почиње у 9.00 часова. Српска православна црква канонизовала је мученике пребиловачке, те је 6. август посвећен Светим пребиловачким новомученицима. Његова светост патријарх српски Иринеј освештао је 8. августа 2015. године Храм Васкрсења Христовог који је саграђен у знак сјећања на 4.000 Срба из доње Херцеговине страдалих од усташа у Другом свјетском рату и бачених у јаме, чије су кости миниране 1992. године у Спомен-костурници која се налазила на мјесту данашњег Храма. По повратку Срба у Пребиловце, након 2000. године, остаци костију пребиловачких новомученика су сакупљени. Кости су

ИМА НАДЕ – ХЕРЦЕГОВЦИ НЕ ОДУСТАЈУ: Појединци помажу организацију поклоничког пута за Пребиловце

15. јул 2017.

Текст на порталу Слободна Херцеговина у коме се јавност обавјештава да је поклоничко путовање за Пребиловце из Београда и Новог Сада предвиђено за 6. август 2017. године неизвјесно изазвао је праву буру међу Херцеговцима. Шокирани чињеницом да након пет година Комесаријат за избегла и расељена лица конкурсом није подржао ово поклоничко путовање јавили су се појединци који својим личним прилозима желе да помогну да се се и ове године аутобусом из Београда и Новог Сада путује у Пребиловце на дан Светих Пребиловачких и доњохерцеговачких мученика. Примљена је и прва уплата од 200 евра, тако да постоји нада да се ова тужна прича ипак срећно заврши. Уколико желите да помогнете организацију овог пута то

Светозар Црногорац: Херцеговци, наша је обавеза да обновимо мученичко село Придворице!

5. јул 2017.

Опште је познато да су усташе на Божић 1942 године ликвидирали комплетно становништво најпитомијег гатачког села Придворице, односно најмање 160 људи, жена и дјеце, и то на најсвирепији начин спаљивањем у шталама Николе Додера и Тома Аџића. Неки су масакрирани у кућама или у самом селу. Претходне вечери, на Бадњи дан ликвидирали су петнаестеро чељади у сусједном Мједенику. На Божић увече у оближњем Крупцу усташе су заклале Перана Хрњеза и његове ћерке Милицу и Зорку, остали су успели некако да побегну. Али 20. јануара су их поново стигли и ликвидирали у истом селу Вула и Лазара Слијепчевића као и његову супругу и три ћерке. Тако је на најбруталнији начин нестао

Село Горње Храсно у општини Неум Фото: РТРС

„Све док и једно дијете стоји у цркви, њихова душа није убијена“ (ВИДЕО)

2. јул 2017.

Посмртни остаци мјештана из села Горње Храсно у општини Неум, које су усташе на Видовдан 1941. године бациле у јаму Гавраницу, сахрањене су данас поред сеоскe цркве. У овом селу на свиреп начин убијено је више од 60 мјештана – мушкараца, жена и дјеце. Посмртни остаци Срба из Горњег Храсна од Видовдана 1941.године па до данас више пута су вађене, миниране, па поново сахрањиване. Извађене из јаме Гавраница, 70-тих година положене су у спомен-костурницу у овом селу, које је, у новом злочину 1992. године, минирано. Данас, када су коначно положене у спомен костурницу поред сеоске цркве, потомци вјерују да ће кости њихових предака коначно пронаћи мир. Видовдана 41. године, када

Мученици из Храсна нашли смирај по трећи пут

2. јул 2017.

„Нека смо само дочекали да нађу коначни смирај кости наших очева, стричева, браће на светој храшћанској земљи, па не би жалили и ми овдје поред њих починути“ Овако су данас говорили они старији потомци мученика из села Храсно, сахрањујући у новосаграђеној Спомен цкрвици земне остатке својих предака, поубијаних „на правди Бога“ за Видовдан 1941. године и бачених у оближњу јаму, гдје је на покољ поведено њих 101, али је 39 успјело да се одвеже и побјегне, па су земне остатке 62 жртве њихови потомци најприје вадили из јаме и сахранили у сеоску Спомен костурницу, али им потомци некадашњих џелата ни ту нису дали мира и у протеклом рату минирали и

Слободанка Тановић-Шкоро: Требињем и данас шетају људи који заташкавају усташки злочин над Придворачком јамом

29. јун 2017.

Поводом 76. годишњице страдања Срба у Придворачкој јами код Требиња одржан је помен жртвама. Том приликом, потомак страдалих Слободанка Тановић-Шкоро одржала је говор у коме је до детаља описала не само страдање појединих усташких жртава, него и послијератно отганизовано скривање страшног злочина. Редакција СХ у цијелости преноси говор који никога неће оставити равнодушним. Драги пријатељи, поштоваоци придворачких мученика ево нас на мјесту гдје су Хрвати-усташе и Муслимани-усташе починили страшни злочин геноцид над Светосавским Србима-цивилима, 23 јуна 1941.године. Исти дан, око 23,00 сати у систематском и планском истребљењу Светосавских Срба-цивила, почињен је злочин геноцид на јами Јагодњача-Ржани До. Страдали су православни Срби-цивили из села: Жакова, Туља, Мркоњића, Дријењана Драчева, Дубљана, Величана и Галичића.

Служењем помена у Спомен капели-костурници у Величанима код Требиња, данас је обиљежено 76 година од погрома српског народа Поповог поља

Обиљежено 76 година од погрома Срба из Поповог поља

28. јун 2017.

Богослужењем у цркви светог Архангела Михаила, служењем помена у Спомен капели-костурници у Величанима код Требиња и откривањем мозаика Бијелог анђела на јами Јагодњача, данас је обиљежено 76 година од погрома српског народа Поповог поља. Уочи Водовдана 1941. године усташе су на превару ухватиле 186 Срба и након звјерског мучења бациле их у јаму Јагодњача. Градоначелник Tребиња Лука Петровић, присуствујући обиљежавању „Седмице Видовданског страдања“, истакао је да са дубоким поштовањем и сјетом треба да долазимо на ово мјесто и да се подсјетимо како су страдали недужни Срби. Он је поручио да овај дан треба да буде опомена и да се не забораве почињени злочини. „Ми смо ту да се сјећамо, да

Православна поука: Слово о старцу Симеону Добрићевском

26. јун 2017.

Чудесни су и неиспитиви путеви Твоји Господе! Свака реч људска има своју противреч, једино се нико и ништа не може супротставити истинском, христочежњивом животу. Oписујући у једној реченици, тако би гласио цели живот благочестивог старца Симеона. Овај прави народни човек, ревносни монах и свештеник, рођен је као Слободан Биберџић у Стоцу, од оца Петра и мајке Боринке рођ. Кашиковић. Од младости своје заволeо је Господа. То је увидела и родбина и околина, па су га сви од малих ногу звали „Поп Слобо“. Голготски пут пролази од младости. На јевађелски Христов позив одрицања од себе, узимања Крста и хођењем за Њим, одазива се веома рано. Ретко ко је био тако смерног