Херцеговина Архиве - Страница 10 од 17 - Јадовно 1941.

Почетна » Стратишта НДХ » Херцеговина » Страна 10

„Тешко сваком своме без својега“ – помогнимо поклоничко путовање на обележавање годишњице страдања села Пребиловци у геноциду НДХ

20. јул 2018.

Комесеријат за избеглице Србије објавио је 12.јула прелиминарну листу пројеката које новчано подржава по претходно објављеном конкурсу за обележавање важних датума из историје, значајних за популацију избеглица, посебно датума страдања нашег србског народа. Подржали су 31 пројекат али на списку нема удружења СНД Пребиловци за обележавање годишњице страдања села Пребиловци у геноциду НДХ 6.августа 1941.године. Миленко Јахура, председник овог удружења, каже да је планирано поклоничко путовање из Београда и Новог Сада за Пребиловце 5/6.август 2018.године. „ТЕШКО СВАКОМ СВОМЕ БЕЗ СВОЈЕГА… Места у аутобусу од 73 места су попуњена, а немамо новац на рачуну да платимо превоз, каква је ситуација била и прошле године па је на крају решена. Захвални смо Влади Цуцићу

Нишан поред крста: Вријеме људи и вукова

17. јул 2018.

Када су црногорски комитски одреди још у октобру 1918. године заузели Љубиње, пред њих је иступио стари прота Стеван Шаренац, тек пристигао из арадског казамата. Увео их је у цркву Рођења пресвете Богородице, благосиљао и заклео да муслиманском становништву не зафали длака са главе. Тако је и било. За протиног сина Божидара 1941. године није било милости. Истина, свој глас против онога што се дешава дигао је Хакија Шарић, али је заједно са Божидаром и још 34 мученика завршио у јами Пандурици. Нек се памти вријеме кад је човјек човјеку био вук, али нек се памте и људи који су били људи. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први

Парастос у знак сјећања на неколико стотина Срба из Поповог поља

28. јун 2018.

У оквиру обиљежавања Седмице видовданског страдања у знак сјећања на неколико стотина Срба из Поповог поља, код Требиња, које су усташе крајем јуна 1941. године бациле у јаму Јагодњачу, у спомен-капели у Величанима служен је парастос. Потомци жртава присјетили су се својих најближих, који су на превару одведену са својих имања, мучени и живи бацани у јаму. Посмртни остаци жртава су 1990. године ексхумирани и сахрањени у спомен-капели у селу Величани. http://arh3.rtrs.tv/arhiva/2018/06/28/tvclip028976.mp4 Извор: Радио Телевизија Републике Српске Везане вијести: Споменици жртвама усташких злочина у Херцеговини стално на … Календар геноцида: 11. август 1941. и 1942. Страдања Срба … 77. година од Видовданског покоља Срба у Доњој Херцеговини

77 година од страдања Срба у Хутовским јамама Градина и Хаџибегов бунар

25. јун 2018.

Из „Силоса“ у Тасовчићима усташе су током ноћи 24/25. јуна одвојиле групу од око 40 Срба (најмање 36) и везане жицом одвезли их аутобусом до Хутова. Путовање ових мученика до губилишта трајало је више сати по макадамском путу преко Стоца и Храсна. Били су то углавном угледни и образовани људи, као и они које је хрватска власт сматрала „опасним Србима“. Највише их је било из Чапљине и Тасовчића. Доведени су уз велику стрмину по беспућу до јаме зване Градина. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 22. јуна 2017. године. У пратњи аутобуса било је више аутомобила са усташама из Чапљине. У Хутову их

77 – година од истребљења Срба у Љубушком

22. јун 2018.

О прошлости Срба у Љубушком мало се зна и још мање пише. „Упућенији“ знају да је у Љубушком била православна црква коју су Хрвати порушили 1992, као и да су љубушки Срби истребљени од Хрвата и Муслимана 1941. године. Све српско, од бебе у колевци, до стараца од 95 година, страдало је у јамама око Међугорја. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 23. јуна 2017. године. Срамота је колико мало знамо о Србима у Љубушком и западној Херцеговини уопште, која је историјски донедавно била српска, али су њени становници променили прво веру, а потом прихватили хрватску народност. Срби у Љубушком су 1895. године чинили

Мученичка смрт свештеника Душана Благоја, пароха столачког

22. јун 2018.

У ноћи 22/23 јун 1941. у јами Јагодњачи (Ржани до), са својим бројним парохијанима, у 32 години живота, страдао је парох столачки Душан Благоје, рођени Чапљинац. Срби су тада били трећина становништва овог града и духовна, културна и привредна елита о чему сведочи ова фотографија хора столачке цркве са свештеномучеником Душаном. Већина са особа са фотографије је такође мученички пострадала у Ржаном долу, Видовом пољу, Бивољем брду, Јадовну, Пагу, Јасеновцу и другим губилиштима геноцидне НДХ. Данас је овај град, од кога зависи контрола долине Неретве, средњег Јадрана и источне Херцеговине без Срба и заборављен од свих којима је била дужност да српско присуство овде очувају. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај

Придворица – поклано село

21. јун 2018.

Злочин у Придворици специфичан је по томе што није било свједока јер су побијени сви становници, осим оних који се нису ту затекли. Приредила: Милосава СУПИЋ ВУКОВИЋ Придворица је једно од најстрадалнијих мјеста Срба у Херцеговини у којем су усташе 1941. године побиле све становнике, њих 186, с тим да се не зна колико је било тек рођене, а некрштене дјеце, па се сматра да је жртава било и више од 200. Милан Никчевић, професор историје из Гацка, наводи да је Придворица, село које се налази у Борчу, у гатачкој општини, рана која не може да зацијели и има симболичну важност за Гачане и цијелу Херцеговину. Злочин у Придворици специфичан

У Културном центру у Требињу одржана је промоција стрипа "Понори зла" о незапамћеном страдању и злочинима над становништвом источне Херцеговине у Другом свјетском рату, аутора Јована Братића из Невесиња.

„Понори зла“ у стрип роману

21. јун 2018.

У Културном центру у Требињу одржана је промоција стрипа „Понори зла“ о незапамћеном страдању и злочинима над становништвом источне Херцеговине у Другом свјетском рату, аутора Јована Братића из Невесиња. Аутор је на 205 страна, кроз 1.050 фотографија, преко измишљених ликова говорио о историјским, истинитим и стварним догађајима. „Стрип описује догађаје и успоставу усташке НДХ-а на овим просторима и прве злочине на њима. Прича прати и јунски устанак против НДХ-а власти 1941. године и након тога описује догађаје који су били трагични по српско становништво Херцеговине, братоубилачки грађански рат који је располутио редове устаника на ројалисте и револуционаре комунисте“, истакао је Братић синоћ на промоцији. Он наглашава да сам наслов „Понори

Геноцид над Србима у Херцеговини: Ужас Капавичке јаме и злочин у Изгорима

9. јун 2018.

Љубињски срез Хрватске власти су почетком јуна 1941, започеле планску ливидацију Срба у источној Херцеговини како би се ријешили бунтовног епског српског елемента према црногорској граници и како би увукли муслимане у злочине и тиме их везали за НДХ, а супротставили их Србима и изложили их тако српској евентуалној српској одмазди. Мора се рећи да су се муслимани у великој већини прихватили улоге коју им је за њих Загреб одредио. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 10. јуна 2017. године. Од 3. до 8.јуна усташко вођство у Љубињу на челу са Леом Тогоналонм, које је на располагању имало масу хрватских усташа из Попова

Календар геноцида НДХ у Херцеговини, 9. јун: Усташки злочин над српским таоцима у Невесињу и Гацку

8. јун 2018.

Невесињски и Гатачки срез Усташки повјереник за Босну и Херцеговину Јуре Францетић посјетио је 9. Јуна 1941. Невесиње и Гацко. Одмах је издао наредбу да се из невесињског и гатачког затвора стријеља по 20 најугледнијих талаца. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 09. јуна 2017. године. муслимани у великој већини прихватили улоге коју им је за њих Загреб одредио. У шупама Војног логора у Невесињу у ноћи 9/10 јун масакрирани су специјално направљеним гвозденим шипкама, маљевима, кундацима и ножевима: Милсо Глоговац, Ђорђо Вучетић, Никола Мандић, Гојко Чорлија, Ђорђо Бајовић, Никола Аџић, Петар Савић, Нико Грујичић, Станимир Поповић, Саво Јеремић, Трипо Шолаја, Божо Савић,

Календар геноцида НДХ над Србима у Херцеговини, 8. Јун 1941.

7. јун 2018.

Љубињски срез Ужас Капавичке јаме Хрватске власти су почетком јуна 1941, започеле планску ливидацију Срба у источној Херцеговини како би се ријешили бунтовног епског српског елемента према црногорској граници и како би увукли муслимане у злочине и тиме их везали за НДХ, а супротставили их Србима и изложили их тако српској евентуалној српској одмазди. Мора се рећи да су се муслимани у великој већини прихватили улоге коју им је за њих Загреб одредио. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 07. јуна 2016. године. Од 3. до 8.јуна усташко вођство у Љубињу на челу са Леом Тогоналонм, које је на располагању имало масу хрватских

3. јун 1941. – Данас 76 година од злочина геноцида НДХ над Србима у Херцеговини

3. јун 2018.

У невесињском срезу напад усташа на село Доњи Дрежањ и први оружани отпор Срба Злочиначка оргија Фрање Судара је 3. јуна намјеравала да у Доњем Дрежњу понови масакар над Србима какав је претходног дана извршила у Удрежњу. Али, вијест о покољу у Удрежњу се већ била раширила јер су кољачи то бучно прославили у невесињском хотелу и кафанама најављујући нови покољ у Доњем Дрежњу. Међу мјештанима овог села прорадила је устаничка крв предака из старих невесињских буна. Правилно су процјенили да без отпора, Србима нема опстанка у НДХ. Дочекали су усташе паљбом из 40 пушака. Отпор су предводили солунски добровољац и носилац Карађорђеве звијезде Томо Ивковић и подофицир Обрен Ивковић.

Дрежањ, 03. јун 2018. године: Обиљежавање Дана народног отпора усташком терору

1. јун 2018.

Општинска борачка организација Невесиње позива потомке жртава, породице погинулих бораца, ратне војне инвалиде, борце и остале грађане да присуствују обиљежавању Дана народног отпора устаника усташком терору у Дрежњу 1941. године, које ће се одржати 3. јуна 2018. године у Дрежњу. ПРОГРАМ ОБИЉЕЖАВАЊА: 09:00 Света литургија у Цркви светог цара Констатина и царице Јелене у Слату 11:30 Полагање цвијећа у Дрежњу 12:00 Послужење гостију у Дрежњу Извор: Слободна Херцеговина Везане вијести: Календар геноцида НДХ у Херцеговини, 3. јун: Напад усташа на … Парастос за погинуле устанике | Јадовно 1941. Марко Шикуљак: Куд се деде борба против фашизма | Јадовно …

Постављен камен темељац за споменик борцима ЈВуО

Помен првим требињском жртвама усташког терора (ВИДЕО)

1. јун 2018.

Чланови Удружења поштовалаца Југословенске војске у отаџбини из Требиња данас су организовали помен првим жртвама усташког терора из нашег града, требињским Србима страдалим 1. јуна 1941. године. Помен пострадалим Србима служен је на мјесту планираном за изградњу споменика погинулим борцима ЈВуО и невиним српским жртвама Другог свјетског рата у улици Обала Луке Вукаловића, гдје је данас положено цвијеће и упаљене свијеће за покој душа страдалника, као и постављен камен темељац за споменик борцима ЈВуО и невиним цивилним жртвама Другог свјетског рата. На годишњицу страдања требињских Срба, најстарији члан удружења Трифко Пејановић поставио је камен темељац за будући споменик погинулим борцима ЈВуО и невиним српским жртвама. Предсједник Удружења поштовалаца Југословенске војске

„Понори зла“: Издат стрип о страдању Срба у Другом светском рату

23. мај 2018.

Аутор романа Јован Братић из Невесиња, инспирисан српском историјом, илустровао још једну историјску драму на 205 страна После две година рада, Јован Братић из Невесиња издао је стрип „Понори зла“, који говори о страдањима Срба с простора источне Херцеговине током Другог светског рата, њиховој храбрости и борби за слободу. Аутор романа инспирисан српском историјом илустровао је још једну историјску драму, а на 205 страна нацртао је 1.050 кадрова који чине узбудљиву причу о догађајима и људима из Херцеговине који су уплетени у мрежу националних и идеолошких подела и ужасних страдања у Другом светском рату. – Тематика мог стрипа је јунски устанак 1941. године становништва херецговачког, и то први злочини усташки