Градско виjеће града Глине 21. октобра jе дониjело одлуку коjом се забрањуjе обиљежавање и одавање почасти жртвама усташког покоља.   Црква у Глини                                                                       Фото: РТРС На мjесту гдjе jе стаjала глинска црква у коjоj су поклани Срби, више се неће смjети палити свиjеће и полагати виjенци. Због ове одлуке на Дан људских права, одржан jе мирни протест на коjем су нападнути и вриjеђани Срби. Наша екипа посjетила jе Глину. Прилог Денисa Боjићa.   Извор: РТРС

У Глини су вербално нападнути и вриjеђани Срби учесници мирног протеста организованог због одлуке градских власти да забрани служење парастоса и помена на мjесту, гдjе jе 1941. био православни храм Рођења Пресвете Богородице у коjем jе звjерски убиjено 1.500 Срба, саопштено jе из Епархиjе горњокарловачке. “Учеснике скупа су вербално напали и вриjеђали поjедини суграђани. Чули су се повици `Цигани`, помињали су `тракториjаду`, Шешеља и друго, док jе локална полициjа стаjала по страни, не чинећи ништа да атак сприjечи”, наводи се у саопштењу. Из Епархиjе истичу да се вербални напад догодио jуче на Међународни дан људских права, коjи, као и у многим случаjевима, за Србе у Хрватскоj представља “само jош jедан

Вандалска одлука Општинског виjећа Глине да забрани служење парастоса и одавање поште на мjесту православне цркве у Глини, у коjоj су усташе 1941. године звjерски убиле више од 1.700 Срба, представља континуитет политике оних коjи су починили те стравичне злочине, сматра предсjедник Асоциjациjе избjегличких и других удружења Срба из Хрватске Милоjко Будимир. Будимир jе изразио наду да преостали Срби коjи сада живе у Глини неће дозволити да се заборави мjесто, гдjе се догодио стравичан злочин усташа и да ће и даље на томе мjесту православни свештеник моћи да служи парастос. “Од овакве власти и ниjе се могло ништа друго очекивати, jер то представља континуитет политике оних коjи су починили те

БЕОГРАД, 24. ОКТОБРА /СРНА/ – На мjесту православне цркве у Глини, у коjоj су усташе краjем jула и почетком августа 1941. године звjерски убиле више од 1.700 Срба, више неће бити дозвољено одавање поште жртвама тог злочина, одлучило jе Општинско виjеће гласовима свих одборника хрватске националности.  Франкфуртске “Вести” пишу да jе том срамотном одлуком, донесеном приjе неколико дана, утврђено да се убудуће комеморациjе у том граду могу одржавати jедино испред крста католичке цркве, чиме jе практично забрањено одавање помена српским жртвама покланим у глинскоj православноj цркви. Одмах послиjе “Олуjе” jедна од првих одлука била jе преименовање Спомен-дома, изграђеног за вриjеме бивше СФРЈ, у Хрватски дом, а таj jе цинизам заокружила

Градско виjеће забранило jе одржавање комеморациjа жртвама усташког режима испред Спомен дома у Глини                                                                                                            Као што се већ дуже времена очекивало и наjављивало, већина виjећника Градског виjећа у Глини jе на jучер одржаноj сjедници усвоjила Одлуку о утврђивању мjеста полагања виjенаца, цвиjећа и паљењу свиjећа на подручjу тог мjеста. Тиме jе службено онемогућено одавање почасти српским жртвама

1 200 невиних српских цивила с подручја некадашњих срезова Вргинмоста и Глине, у два дана крајем јула и почетком августа 1941. године, усташе су поубијале у глинској цркви Рођења Пресвете Богородице. Парастосу којег су у Глини, 29. јула, служили глински протојереј Слободан Дракулић и парох војнићко-коларићки јереј Жељко Видаковић присуствовало је неколико десетина вјерника међу којима су били и представници Срба у градској и мањинској самоуправи, активисти Просвјете, као и представници СНВ-а. Током обраћања присутнима протојереј Слободан Дракулић нагласио је да би се скоро сваког дана могла обиљежавати годишњица неког страдања православних Срба. – Због тих страдања Срби су у крајевима где су били у већини постали малобројни, па су се понегдје

Зграда настала у знак сећања на злочин усташа над Србима 1941. у Глини не треба да носи хрватско име, сматра професор др Дамир Агичић са загребачког Филозофског факултета .Када се на jедном месту сретну Срби, Хрвати и Други светски рат, готово по правилу престаjу приче о добросуседским односима, да и не помињемо формулу „братства и jединства”. Недавни скуп у Загребу садржао jе сва три елемента, па ипак ниjе се завршио новим свађама и отварањем старих рана, већ инициjативом усмереном на поштовање жртава усташког злочина. Организатори научног симпозиjума, загребачки Филозофски факултет, Хрватски државни архив, Центар за суочавање с прошлошћу „Документа” и Српско национално веће, изабрали су за тему jедан од наjкрвавиjих

На Филозофском факултету у Загребу 28. и 29. липња одржан jе знанствени колоквиj „Што се уистину догодило у глинскоj српскоправославноj цркви између 29/30. српња и 4/5. коловоза 1941. године? Свjедочанства и култура сjећања“ у организациjи Одсjека за повиjест и Завода за хрватску повиjест Филозофског факултета Свеучилишта у Загребу, у сурадњи са Српским народним виjећем и Центром за суочавање с прошлошћу – Доцумента и Хрватским државним архивом. На питање о трагичним догађаjима у Глини и околици у љето 1941. године у своjим jе излагањима говорило тридесетак угледних знанственика и публициста из Хрватске, Србиjе, Њемачке и Канаде. Они су на скупу изниjели радове у коjима се баве социо-политичком сликом глинског краjа 30-тих година прошлог стољећа, демографским,

Негде у време кад су у Београду, у галериjи Историjског музеjа Србиjе, постављали изложбу “Спомен-обележjе у Глини – незавршен проjекат” посвећену 70. годишњици усташког покоља Срба са Кордуна и Баниjе у цркви Рођења пресвете Богородице, у Глини jе, на истом месту где jе то клање обављено, актуелни председник Хрватске Иво Јосиповић присуствовао концерту уприличеном поводом уручивања клавира локалноj школи. На истом оном простору на коме су краjем jула и почетком августа 1941. године под црквеним сводом неколико дана заредом Павелићеви кољачи с благословом Католичке цркве тзв. србосеком одсецали главе Србима, у септембру ове године изведена jе песма “У боj, у боj”, ариjа из опере “Никола Шубић Зрински” Ивана Заjца: “Сад,

Удружење Срба из Хрватске заjедно са Музеjом жртава геноцида из Београда поводом  70. годишњице покоља Срба у глинскоj цркви  жели са подсjети jавност изложбом. Изложба ће бити отворена у Галериjи Историjског музеjа Србиjе, Трг Николе Пашића 11 у петак, 9. септембра о. г. у 18 сати. Посебна вриjедност  изложбе jе у томе што ће по први пут бити изложене три композициjе, рад академског сликара мр Драгана Чубрића  (укупне површине 54 м²), коjе су требале послужити као предложак за мозаичке површине са краjњом намjером да буду постављене на Спомен обиљежjу у Глини. Осим ових композициjа у Глину ниjе пренешена ни скулптура „Сjећање“ рад ваjарке Мирjане Јуришић, коjа се сада налази у

Држaвнa тajницa Mинистaрствa културe билa je нa oткривaњу спoмeн плoчe жртвaмa злoчинa aнтифaшистичких устaникa у Бoричeвцу гдje je пoдигнутa плoчa зa пeтнaeстeрo стaрaцa стрaдaлих 1941. гoдинe, нo истo Mинистaрствo прoглaсилo сe нeнaдлeжним зa пoстaвљaњe спoмeн плoчe зa oкo 2 685 жртвa устaшкoг пoкoљa у Глини, вeћ дa je тo ствaр грaдских влaсти кojи истичe дa рaзмjeрe злoчинa нису били тaкви кao штo сe тврди. Плoчe сa имeнимa стрaдaлих и дaљe лeжe нeгдje у мрaку Пaрaлeлнo с oбиљeжaвaњeм Дaнa устaнкa у Србу, у oближњeм Бoричeвцу je oдaтa пoчaст жртвaмa злoчинa у тoм сeлу, кojи спaдajу у риjeткa дjeлa oдмaздe пoчињeнa oд стрaнe aнтифaшистичких устaникa. Oкупљeни, мeђу кojимa je биo и гoспићкo-сeњски

Обиљежавање страдања Глињана у маjу 1941. године требало jе, према замислима организатора, бити почетак друкчиjег одношења према заjедничкоj, како се то обично каже, бременитоj прошлости тамошњих Срба и Хрвата. Требало jе то бити нешто попут њемачког превладавања прошлости – Vergangenheitsbewältigung Претпоставка jе била да свему присуствуjу и представници другог, хрватског народа, а да се комеморациjа не сведе само на присуство српских организатора (глинско виjеће, велико виjеће из Загреба и “Просвjета”) и тамошњих Срба. Међутим, с друге jе стране стигао тек стидљиви одговор у лику актуалног градоначелника Милана Бакшића. Он jе присуствовао jутарњем парастосу коjи jе водио горњокарловачки владика Герасим. Нешто дрчниjи одговор стигао jе од стране четворице незадовољника циjелим скупом, коjи су

Ове године обиљежена jе 70-годишњица усташког покоља глинских Срба у коме jе побиjено нешто мање од 400 људи. – Ми ћемо се окупљати и сjећати, не само због идентитета жртава него и због вере у заjеднички живот, поручио jе Милорад Пуповац из Глине свима онима коjи су на све могуће начине ометали сjећање на побиjене Србе под изликом да “ниjе вриjеме” за jедан такав скуп Српско народно виjеће, Српска православна црква, Српско културно друштво “Просвjета”, антифашисти и грађани Глине, уз високо покровитељство предсjедника Иве Јосиповића, организирали су комеморативни скуп и парастос за жртве више усташких покоља коjи су почели 12/13. маjа 1941. године у Глини. Литургиjу и парастос у пуноj

На седамдесету годишњицу од звjерског покоља недужних српских цивила православне вjере, свету архиjереjску Литургиjу у глинском храму служио jе Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки г.г. Герасим уз саслужење више свештеника наше Епархиjе. Након Литургиjе служен jе паростос за глинске жртве, те се владика Герасим обратио верницима беседом између осталног истакнувши пример Христовог невиног страдања, коjе се може успоредити и са страдањем наших сродника, приjатеља саграђана у Глини побиjених. Епископ jе такође истакао да jе Епархиjа Горњокарловачка препуна jама и стратишта из Другог светског рата где су стотине хиљада православних Срба, и других народа Јевреjа и Рома завршили своj земаљски живот. „Ових датума, када су наши дjедови, оци, маjке, синови и сродници