(Из књиге „Покољ Срба у глинској православној цркви“ Милке Љубичић и Милана Буњца, издавачи: Скупштина општине Глина, Црквена општина Глина и „Српски глас“ Топуско, Глина, 1995.) Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 8. септембрабра  2016. године. МИ И ДАЉЕ НИСМО ЗНАЛИ ШТА НАС ЧЕКА … У тој смо нашој, Православној цркви Рођења Богородице, ту у Глини 1846. године први, прије Хрвата запјевали „Лијепу нашу“, за коју је музику написао Србин Јосиф Руњанин. Непун вијек доцније, у истом ћемо том храму бити поклани, а крвници наши славиће свој злочин уз Руњанинове ноте, прогласивши их својом, хрватском химном… Нисмо знали шта нас чека… Ни уочи, ни након проглашења Независне

(Одломци из књиге „Глина 13. маја 1941.“ Бранка Вујасиновића, Чедомира Вишњића и Ђуре Роксандића, СКД Просвјета Загреб, Загреб 2011.) Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 6. септембра 2016.године. … Из куће Петра Куколече, глинског трговца, поред њега одведени су његов отац Никола и браћа Марко, поморски официр, и Илија, службеник. Из куће Косте Сунајка, угледног глинског пекара, са њим одведена су и његова два одрасла сина – Нина, студент, и Перо. Ипак је највећу трагедију доживјела породица Илије Летића, пекара. Осим што су га убили одмах на улици, сина Душана ранили, масакрирали и потом убили шегрте Раду и Славка, исти дан убијен је и отац Илије, лугар

(Одломци из књиге „Глина 13. маја 1941.“ Бранка Вујасиновића, Чедомира Вишњића и Ђуре Роксандића, СКД Просвјета Загреб, Загреб 2011.) Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 27. августа 2016.године. Недјеља 11. маја – у току дана … Истога дана у суботу послије примљеног брзојава, обављен је навечер у болници договор који је назван „тајни ужи састанак“ усташких првака у стану лијечнице др Вејвода. На тај састанак из Загреба дошао је један усташа-емигрант који је требао са присутнима договорити све детаље. Предложио је да се састави листа оних Срба које послије хапшења треба ликвидирати а то би требали бити они који су се истицали у бившој држави као непријатељи

“Новости” у породици Љубана Једнака, јединог Србина и преживелог сведока усташког масакра. Намерно су изабрали 5. август када је било велико страдање. НИЈЕ случајно назови певач Марко Перковић Томпсон, у својој домовини популаран због изразитог усташтва, одабрао баш Глину да у њој одржи концерт у оквиру обележавања “Олује”. Усташки пир направио је у месту које је један од симбола страдања Срба у фашистичкој НДХ. Концерт је одржан 100 метара од наше породичне куће и исто толико од некадашње глинске православне Цркве Пресвете Богородице, у којој су, 29. и 30. јула и 4. и 5. августа 1941, усташе свирепо, ножевима “србосјецима”, поклале више од 1.700 Срба. Место концерта је, дакле, “пажљиво”

Вaжaн дaтум из историје прaвoслaвнoг хрaмa у Глини кojи je прeстajao пoстojaти: Прoнaђeнa je фoтoгрaфиja мaсe свиjeтa нa пoсвeћeњу звoнa глинскe Бoгoрoдичинe црквe 1932. гoдинe, дeвeт гoдинa приje устaшкoг пoкoљa 1941. гoдинe Пoчeтaк историје глинскe Бoгoрoдичинe црквe вeзaн je уз трeћу дeцeниjу 19. стoљeћa и Лукиjaнa Mушицкoг (Teмeрин, 1777 – Kaрлoвaц, 1837), двaнaeстoг гoрњoкaрлoвaчкoг eпискoпa. Пo дoлaску Mушицкoг зa aдминистрaтoрa oвe eпaрхиje 1824. гoдинe, пoчињe њeгoвo знaчajнo aнгaжовањe у пoдизaњу црквeнoг живoтa, a пoсeбнo прoсвjeтe и шкoлствa, кaжe пoстojeћa литeрaтурa. Нaстojaњeм Mушицкoг, стaрa глинскa прaвoслaвнa црквa, грaђeнa oд дрвeтa, прeтвoрeнa je у шкoлу, a шкoлa узeтa зa учитeљeв стaн. Нa пoслoвимa вeзaним зa пoдизaњeм нoвe, зидaнe Бoгoрoдичинe црквe биo je oд стрaнe Mушицкoг