Дракулић, Мотике, Шарговац Архиве - Страница 2 од 10 - Јадовно 1941.

Почетна » Стратишта НДХ » Дракулић, Мотике, Шарговац » Страна 2

Обиљежена 81 година од страдања 52 ученика у бањалучком насељу Шарговац (ФОТО/ВИДЕО)

7. фебруар 2023.

Осамдесет и једна година је прошла од страдања 52 ученика у бањалучком насељу Шарговац. Усташе су 7. фебруара 1942. године у покољу Срба у бањалучким насељима Мотике, Шарговац, Дракулић и у руднику Раковац, на најмонструознији начин убиле више од 2.300 Срба, међу којима је било 551 дијете. Према списку из књиге „Рат и дјеца Козаре“, Драгоја Лукића у Дракулићу је убијено 294 дјеце, у Мотикама 207, а у Шарговцу 52. У Дракулићу је 1988. године започета изградња спомен храма, за жртве усташког покоља 1942. године, а 1989. храм је и освештан, и од тад се одржавају парастоси за покољ српских ђака у Шарговцу. И данас је у ОШ „Ђура Јакшић“

Јадовно 1941: Атлас / Мапа Покоља, Геноцида почињеног над Србима од стране Независне Државе Хрватске

27. јануар 2023.

Заједничким снагама, саборношћу на овом пројекту, учинићемо корак више на објелодањивању истине о Покољу и чувању сјећања на наше невино пострадале Свете новомученике српске. Атлас / Мапа Покоља, геноцида почињеног над Србима од стране Независне Државе Хрватске је пројекат удружења грађана Јадовно 1941. из Бање Луке. Циљ пројекта је да се на интернет Мапу унесе што више тачних локација конц. логора, стратишта, масовних гробница, крашких јама у којима су убијане жртве, споменика жртвама. За сваку од унесених локација, поред тачних координата са линком на Гугл мапу, настојимо додати фотографије, краћи текст и линкове на текстуалне, фото или видео прилоге објављене на нашем сајту, YouTube каналу или на другим сајтовима. Поред до сада унесених локалитета, у нашој бази података

Раде Р. Лаловић: СТАЗАМА СРПСКИХ СТРАДАЛНИКА ЗА СЛОБОДУ

26. јул 2022.

Могућности су велике јер су српска стратишта веома бројна, а за завршне разреде средње школе треба по могућности уврстити и Јасеновац, и Јадовно, и Пивске Доли…. Пише: Хаџи Раде Р. Лаловић Када се у Републици Српској средином друге деценије овога вијека почело у мањој или већој мјери, тише или гласније, како кад, говорити о његовању културе сјећања на српска страдања у двадесетом вијеку, а у оквиру наставних предмета српски језик и историја, било ми је као тадашњем школском надзорнику за српски језик у Републици Српској јасно да ће наставницима историје бити далеко лакше да ову наставну тему реализују јер је потребно само тачно изнијети историјске чињенице онакве какве заиста јесу.

ДЕЦА, ЖРТВЕ ПОКОЉА У НДХ, НОВИ СВЕЦИ: Мученици Јастребарски и Сисачки у календару СПЦ

24. мај 2022.

Из саопштења за јавност Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве са редовног заседања одржаног у Сремским Карловцима и Београду од 15. до 21. маја 2022. године. Овогодишње редовно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве започето је 15. маја у Сремским Карловцима, једном од седишта Патријараха српских, а поводом прославе значајног јубилеја – стогодишњице уједињења српских покрајинских Цркава у једну и јединствену Српску Православну Цркву и васпостављања статуса аутокефалне Српске Патријаршије (1920). Прослава овог значајног јубилеја већ два пута је одлагана услед пандемије коронавируса. Саборски оци су посебну пажњу посветили теми светих угодника Божјих. Препознајући у примеру њиховог врлинског живота, мучеништва, исповедништва и подвижништва неугасиву ревност за веру, Српска Православна

Филм „Иродови синови“ – The documentary film „Sons of Herod“

23. април 2022.

Текст ове поруке је на српском и на енглеском – The text of this message is in Serbian and English Филм „Иродови синови“ је документарно-аналитичка прича о геноциду над српским народом у Независној Држави Хрватској, који је кроз минуле деценије прикриван, излаган политичком ембаргу, забранама и цензури. Нигде у свету није забележен ни један пример постојања логора смрти за децу осим у НДХ. Зато филм посебну пажњу обраћа страдању деце, бавећи се узроцима овог свирепог злочина, откривајући истовремено његову дубину, улогу римокатоличке цркве, али и онога ко је деценијама био чувар ове страшне тајне и крашких јама. Молимо Вас да проследите ову поруку Вашим пријатељима у Србији и иностранству и

ПРЕНОСИМО: Крвави браник православља – интервју Лазар Лукајић

13. фебруар 2022.

Запад и данас, нажалост, елегантно окреће главу од стравичних злочина, наjстрашниjег геноцида над Србима у Другом светском рату, у време злогласне НДХ, истовремено упорно инсистираjући на „случаjу Сребреница“. Заиста се тешко може схватити то децениjско прећуткивање у „староj, доброj, слободољубивоj“ Европи, када су у питању Срби. Јевреjски народ jе сложно, и без зазора, говорио о своjим жртвама, jер их поштуjе. И сада Јерменски, мада jе малоброjан; и ни од кога Јермени не стрепе. У расветљавању ужасних година за српско православно становништво током Другог светског рата у поменутим (сада „сувереним“ и „демократским“) државама велики допринос дали су истински прегаоци, неуморни историчари, писци, истраживачи… Један од њих jе и мр Лазар Лукаjић,

Шарговац: Обиљеженo 80 година од покоља 52 српска дјетета у ОШ “Ђура Јакшић”

7. фебруар 2022.

Служењем парастоса и пригодним програмом, у Основној школи “Ђура Јакшић” у бањалучком насељу Шарговац, обиљежено је 80 година од злочина над 52 ученика ове школе које су убиле хрватске усташе. Хрватске усташе су 7. фебруара 1942. године у покољу Срба у бањалучким насељима Мотике, Шарговац, Дракулић и у руднику Раковац на најмонструознији начин побиле више од 2.300 Срба, међу којима је било 551 дијете. Поред многобројних грађана и званичника Р. Српске, комеморативно молитвеном окупљању присуствовали су и чланови удружења Јадовно 1941. из Бање Луке. Присутнима се обратио Дарко Томић, директор Основне школе Ђура Јакшић. Годишњица овог страшног злочина обиљежена је јуче Светом литургијом у Спомен-храму Светог великомученика Георгија, а на

Обиљежено 80 година од страдања Срба у Дракулићу, Мотикама и Шарговцу (ФОТО/ВИДЕО)

6. фебруар 2022.

Прошло је 80 година од страдања више од 2.300 Срба које су 1942. године усташе свирепо побиле у Дракулићу, Шарговцу, Мотикама и руднику Раковац. Припадници фашистичке НДХ су 7. фебруара 1942. године, у само једном дану, на свиреп начин без испаљеног метка убиле су невине српске цивиле у селима Дракулић, Мотике и Шарговац те у руднику Раковац, међу којима више од 550 дјеце. У Цркви Светог великомученика Георгија јутрос је служена литургија у оквиру обиљежавања годишњице покоља више од 2.300 Срба, које су убиле усташе у овом и околним селима. Богослужење у Цркви Светог великомученика Георгија (Фото: СРНА) Литургији су присуствовали потомци жртава усташког покоља, посланици у Народној скупштини Републике

У недјељу помен у Дракулићу за 2.315 монструозно убијених Срба (ВИДЕО)

4. фебруар 2022.

У Дракулићу код Бањалуке у недјељу, 6. фебруара, биће служен помен за 2.315 Срба, међу којим и 551 дијете, које су прије 80 година на монструозан начин, без испаљеног метка, убиле усташе у том мјесту, као и Шарговцу, Мотикама и руднику Раковац. Душко Милуновић, предсједник Одбора Владе Републике Српске за његовање традиција ослободилачких ратова, организатора обиљежавања, рекао је на конференцији за новинаре у Бањалуци да је овај страшни злочин који се десио у геноцидној творевини Независној Држави Хрватској, почео у 4.00 часа ујутро 7. фебруара 1942. године када су усташе у руднику Раковац убиле 52 рудара српске националности. – Не може да се опише страхота тог дана. Сви су уморени

Упокојио се Тихомир Левајац, јадовнички пријатељ

27. јануар 2022.

Kњижевник и дугогодишњи професор бањолучке Гимназије Тихомир Левајац упокојио се данас у 85. години. Левајац је рођен у у Kачулицама 1937. године. Послије завршене основне школе у Слатини и Гимназије у Чачку, студирао и дипломирао на Филозофском факултету у Београду, група Југословенска књижевност и српскохрватски језик. Четрдесет година је радио као професор српског језика и књижевности у бањолучкој Медицинској школи и Гимназији. Био је иначе члан Удружења књижевника Србије, Удружења књижевника Српске, Завичајног друштва “Са Овчара и Kаблара“ у Бањој Луци и Удружења фрулаша у Чачку. Објавио је сљедеће књиге: „‘За сунчевим кругом“, “У кругу светиљке“, “Kружно кретање“, “Јопет суданија“, “Сањао сам Kанаду“, “Брод који није лађа“, “Одсјај духа“, “Осмех“,

Драгослав Бокан: Убијали су нам децу – Ово сваки Србин треба да зна

24. септембар 2021.

Сав смисао историје крије се у односу неког народа према деци својих непријатеља. И томе да ли су и они третирани само као „будући ратници и осветници“ или, ипак, као деца: беспомоћни малишани што, попут сваке светиње, не смеју да буду ни дирнути – а камоли плашени, мучени и убијани. И у тој дисциплини (дубоко повезаних са истинским хришћанством) ми, Срби, смо се показали достојним свог „архиепископа у вечности“, Светог Саве, па и његових (и Христових) завета. За разлику од наших комшија са западне, прекодринске и прекосавске стране. Суровост оних који су „имали довољно (демонски инспирисане) снаге“ да одвајају нашу дечицу од њихових мајки и очева, беспримеран је случај у

Међу покланим Тодићима

6. јун 2021.

Мати каже да ја идем у Тодиће и да тражим некога ко ће доћи по њу, а она и Рада да дотле остану на том мјесту. Ја кренем горе, а оне остану. Идем према Доњим Тодићима. У засеоку су биле само три куће: тетка Васлије са 20 чељади, Илије Тодића са 15–16 чељади и Стојана Тодића са 5 чељади. Куће су им близу, једна до друге. Када сам дошао горе, у Доње Тодиће, видим да су сви поклани. На зараванку између те три куће на снијегу је лежало око 40 чељади. Нисам их тада бројио, већ знам да их је толико било у те три куће и знам да су

Бојанић: Зар ово не заслужује простор у српским уџбеницима историје?

1. март 2021.

Организована су и такмичења у логорима да би се видело ко може да прикоље највећи број Срба у задатом временском периоду. Забележени рекорд је постигао студент права Петар Брзица, проглашени краљ „србоклања, који је успео да закоље 1360 Срба у једном дану! Главна жеља Хрвата је да се о њиховом колективном злочину ћути, у овом времену када се скрнави и ревидира број српских жртава, а у томе и ми сами џелату помажемо, нашом ћутњом. Њихов циљ је да нико ништа не говори, да се нигде о њему не пише, а наша треба да буде супротна, да се о томе прича, расправља и што је најважније пише и хвала Богу екранизује

Дракулић: Осам деценија заборава

8. фебруар 2021.

Данас је годишњица, како је у Дракулићу 07.02.1942. године Независна Држава Хрватска рјешавала српско питање. Клањем. Ученица Јана Гламочанин, овако је ликовним радом обиљежила страдање 52 ђака њене школе у некадашњем селу, а сада насељу највећег града Српске. Дјечији рад, лако схватљиве, па и баналне поруке и симболике, више је него што су српске власти урадиле од распада СФРЈ 1991. године до данас. Посебно је важна нумерација. То још нисмо урадили. Посебно за све жртве Покоља. У Дракулићу су комунистичке власти направиле споменик са лажним бројем, као што данас чак и запослени у државним органима Републике Српске, активно учествују у напорима за смањењем броја жртава концлогора Јасеновац Са 700.000 колико

Тихомир Левајац: Прича која лута свиетом

8. фебруар 2021.

Садржаj: Прича коjа лута свиетом Пjесма коjа лута свиетом Прозивник коjи лута свиетом Рецензиjа коjа лута свиетом Слике коjе лутаjу свиетом Изаберите jезик ПРИЧА КОЈА ЛУТА СВИЈЕТОМ Свети оче[1], мада вам се jављам тек сада, jављам вам се за свагда. Јављам вам се са дна васионе, гдjе живим и оностраним и овостраним животом, тако да не знам гдjе сам. Јављам вам се из луде куће, гдjе су ме за живота стрпали. Чак нисам ни знала да сам у лудници, jер jе све нормално било кућа jе и прозоре, додуше изопачене, имала. Када сам свиjет промиjенила, лудило се наставило у моjоj глави, у коjоj jе општи хаос. Ја jесам