Прије тачно 17 година, током агресије НАТО пакта на Савезну Републику Југославију, у ноћној мисији изнад Београда оборен је амерички ловац Ф-16Ц. Авион којим је управљао пилот Дејвид Голдфејн оборио је Трећи ракетни дивизион противваздушне одбране Војске Југославије којим је командовао сада пензионисани пуковник Золтан Дани. Пошто је Голдфејнов Ф-16Ц погођен ракетом земља-ваздух изнад Београда, он је прво покушао да се домогне територије БиХ, подсјећају београдски медији. Међутим, убрзо по престанку рада мотора морао је да се катапултира и приземљи у атару поцерског села Синошевић, док се авион срушио пар километара даље у близини Шапца. Имајући у виду близину границе са БиХ, тим за борбено трагање и спасавање НАТО-а успио

24. март 1999: У трену је схватио да његов радар не функционише… И потпуковник Милутиновић је са запрепашћењем установио да му радар не ради, али је ипак директно кренуо на холандске Ф-16… Југословенско-албанска граница, 24. март 1999. Тачно у 18.40 дежурни у оперативном центру једне од јединица ВОЈИН Војске Југославије дао је трећу узбуну у последњих 24 сата. Двa минутa раније добио је све потребне податке путем аутоматизованог система ВОЈИН, АС-84, ког су радари ТПС-600 и С-600 на новим измештеним ратним позицијама нахранили свим подацима о долазећим авионима и крстарећим ракетама НАТО-а из подручја северно од Крфа. Четири холандска Ф-16 полетела су тог 24. марта 1999. у 17.45 с аеродрома

У ноћи између 29. и 30. априла 1999. године у нападу НАТО авијације срушен је телевизијски и телекомуникациони торањ на Авали. Срушен је 37. дана од почетка НАТО агресије на бившу СР Југославију, у прољеће 1999. године. Објекат импозантних димензија и архитектонске вриједности, чија је висина била 204 метра, чим је изграђен постао је један од препознатљивих симбола Београда. Градња Авалског торња, на основу пројекта архитеката Угљеше Богуновића и Слободана Јањића, започела је 1961. године, а завршена је 1964. За посјетиоце је отворен 1965. године. Уклањање остатака срушеног торња обављено је средином 2005. године, а градња је почела десетак мјесеци касније. Антенски стуб торња је четвороугаони, висине око 68 метара

Колико смо се одужили погинулим борцима против ОВК и НАТО на Косову и Метохији. Капетан Ивица Петковић тешко рањен одбио је помоћ сабораца. Напад на Кошаре почео 9. априла на православни Велики петак КОШАРЕ. Борили смо се за контролу коте Маја глава. Капетан Ивица Петковић (31), из Прокупља, предводио је своју чету 16. априла 1999. године у противнападу на албанске снаге. То је скоро била борба прса у прса. Непријатељ је био удаљен од 50 до 100 метара. Петковића је погодио метак. Саборци су после испричали да су му притрчали да га извуку и пруже му помоћ, али није дозволио. Наредио је да наставе напад. Заузета је Маја глава уз

Венце положили министар Иван Тасовац, заменик градоначелника Београда Андреја Младеновић, чланови породица, колеге и пријатељи погинулих радника. Противно свим обичајима рата бомбама је убијено 16 недужних КОД споменика „Зашто“ у Ташмајданском парку у Београду положени су венци радницима Радио-телевизије Србије настрадалим током НАТО бомбардовања СР Југославије 1999. године. Венце су положили министар културе и информисања Иван Тасовац, заменик градоначелника Београда Андреја Младеновић, чланови породица, колеге и пријатељи погинулих радника РТС-а. Вршилац дужности директора Телевизије Илија Церовић рекао је да је бомбардовање РТС-а први случај у историји да се противно демократији и обичајима рата убије 16 људи. – То је мрља на образу Србије, јер је мало учинила да се то

Од нашег специјалног извештача Крф – У априлу, 1999. године, у време НАТО бомбардовања СР Југославије, на аеродром на Крфу слетео је транспортни војни авион, без јасних обележја војске којој припада. Глас о томе брзо се проширио овим грчким острвом, изазвавши гнев житеља што се њихова ваздушна лука користи за операције против Срба. Огорчење је убрзо прерасло у масовне протесте – колона Крфљана упутила се ка аеродрому. Предводио их је Јанис Трепеклис, који ће касније, од 2011. до 2014, бити градоначелник Крфа. Демонстранти су блокирали аеродром, а затим и оштетили део инфраструктуре, како би онемогућили да НАТО с њиховог острва на било који начин делује. Свесно су нанели штету свом аеродрому,

У 2.06 часова након поноћи навршило се тачно 17 година од када је у нападу НАТО на зграду Радио-телевизије Србије убијено 16 радника те медијске куће. Породице, пријатељ и радници РТС запалили су тачно у то вријеме свијеће на споменик симболичног назива „Зашто“ и још једном од међународне заједнице затражили одговор на питање зашто су невини људи били мета и коме је била потребна та смрт. Брат страдалог Синише Медића – Мирослав захвалио је окупљенима што чувају сјећање на погинуле раднике РТС и поручио да потрага породица за истином и правдом никада неће престати. „Сви они су часно обављали свој посао. Њихов једини задатак је био да из ове зграде

Удружење новинара Србије подсјећа да се вечерас послије поноћи навршава 17 година од убиства 16 медијских радника у НАТО бомбардовању Радио-телевизије Србије. У ноћи 23. априла 1999. у 2.06 часова НАТО је у нападу на зграду телевизије усмртио 16 радника РТС-а, што је био први случај у историји да је медијска кућа проглашена за легитимни војни циљ. „Бомбардовањем РТС-а 1999. године установљена је пракса употребе војне силе против медија у међународним сукобима, упркос томе што су они цивилни објекти и не смеју бити војни циљ“, саопштено је из УНС-а. За овај ратни злочин, како се напомиње, до сада је једино одговарао тадашњи директор РТС-а Драгољуб Милановић, који је издржао казну

На данашњи дан навршава се 17 година од напада на путнички воз у Грделичкој клисури, када је авион НАТО током агресије на СР Југославију 1999. године гађао ракетама воз док је прелазио преко жељезничког моста на Јужној Морави усмртивши до сада још неутврђен број људи. Пронађено је девет цијелих лешева и четири дијела људског тијела. Теже и лакше рањено је најмање 16 путника, а многи се воде као нестали. Напад се догодио око 11.40 часова, а воз су погодила два пројектила, при чему је први одвојио локомотиву и први вагон од остатка композиције, док је други пројектил, испаљен нешто касније, уништио трећи вагон, а четврти, усљед високе температуре, остао залијепљен