Mi smo oborili komandanta američke avijacije

Datum objave: petak, 29 aprila, 2016
Veličina slova: A- A+
Đorđe Aničić i Boško Dotlić Foto: Z. Jovanović
Đorđe Aničić i Boško Dotlić
Foto: Z. Jovanović

Pukovnik Boško Dotlić i potpukovnik Đorđe Aničić, za “Novosti”: Dejvid Goldfejn se te noći u svom “F-16” bavio svojim poslom, a mi smo branili svoju državu

On je te noći išao svojim poslom, a ja sam branio svoju državu! Američkom generalu danas želim samo mnogo zdravlja.

Ovako penzionisani pukovnik Boško Dotlić komentariše imenovanje Dejvida Goldfejna, pilota US Airforce, za novog komandanta Američkog ratnog vazduhoplovstva.

Jer Goldfejna su raketaši Trećeg diviziona 250. brigade PVO VJ 2. maja 1999. oborili iznad Karlovčića u njegovom avionu “F-16”. Američki pilot postao je komandant, a pukovnik Boško Dotlić – koji je bio rukovalac gađanja tog 2.maja, i koji je s položaja kod sremskog sela Karlovčić “odapeo” raketu što je s neba skinula avion novog komandanta Američkog vazduhoplovstva – penzionisan je 2006, u 47. godini. Ni do danas mu nije trajno rešeno stambeno pitanje, nego s porodicom stanuje u jednoiposobnom “privremenom rešenju” na Novom Beogradu.

– Za vreme rata, dobio sam od moje zemlje Orden za hrabrost, završio sam Generalštabnu akademiju i neko vreme komandovao Trećim divizionom – kaže Dotlić. – Ovog diviziona danas, nažalost, nema.

U razgovoru za “Novosti”, Dotlić kaže da je za imenovanje Goldfejna saznao juče ujutru iz novina, kupivši “Novosti” na autobuskoj stanici u Beogradu. Vraćao se, kaže, sa Korduna iz Topuskog, gde je bio u poseti starom ocu koji se vratio da živi u Krajini.

OSTAĆE FILM KAKO “Novosti” saznaju, ovih dana snima se novi dokumentarni film o Trećem divizionu 250. brigade koji režira Nemanja Jovanov. Cilj filma, koji se zove “Duh iz Srema”, jeste da se sačuva sećanje na slavnu jedinicu i da pokaže da je u njihovom poslu svako obaranje letelice rezultat timskog rada.

Visoki oficir US Airforce i do sada je obavljao najviše dužnosti u američkoj ratnoj avijaciji, a u vojsci ga naročito cene zbog ratnih zasluga stečenih tokom bombardovanja Srbije. General Goldfejn te noći 1999. leteo je pod kodnim imenom “hamer 34” na lovcu koji je na repu imao iscrtanog komandantskog orla. Bio je čelnik 31. vinga 555. skvadrona iz Avijana i trebalo je da bombarduje Novi Sad. Kada se približio Karlovčiću na 16 kilometara, Boško Dotlić je izdao naređenje “pali”.

Dotlić se seća da je te noći s njima na položaju bio legendarni komandant naše avijacije Ljubiša Veličković. Ostao je na položaju do posle ponoći, čekajući da avioni NATO-a “ulete” u zonu dejstva diviziona.

– Rekao sam mu da ostane još malo, osećao sam da će te noći biti okršaja – seća se pukovnik. – Neko vreme pošto nas je Veličković napustio, zaista se “nebo napunilo”, i posle dva ujutru krenuli smo da “pratimo cilj”. Pustili smo “F-16” da uđe duboko, a zatim smo lansirali raketu. Ja sam rukovodio gađanjem, a sa mnom su bili potporučnik Tiosav Janković i zastavnik Dragan Matić. Pre mene, u smeni je komandovao pukovnik Đorđe Aničić. Goldfejna je pogodila prva raketa. Pošto je odmah izgubio visinu, druga “neva” je prošla mimo njega. Jasno smo videli pogodak na nebu.

UDARI MI ŠAMAR DOK smo juče na Novom Beogradu razgovarali s našim veteranima koji su “pomogli” Goldfejnu da se uspenje na najviši stepenik Ratnog vazduhoplovstva SAD, i Dotliću i Aničiću su neprestano zvonili telefoni i stizale SMS poruke. Sa Aničićevog broja prepisujemo: “Brate Đorđe, udari i meni jedan šamar da me bog vidi!”

Pilot “F-16” je pao u blizini sela Nakučani, kraj Šapca.Pošto je posle prve rakete avion izgubio visinu, kada je stigao na oko 2.000 metara pogođen je sa još jednom raketom “strela 2M”. Pogodio ga je i neki naš pešadinac iz lakog prenosnog lansera raketa. Amerikanci su organizovali munjevitu akciju spasavanja i pilot je pokupljen i prebačen u Tuzlu. Olupinu “F-16” su naši vojnici pronašli u šumi posle nekoliko sati, i pored oštećenja na trupu letelice pronađena je i “strela 2M” u motoru palog aviona.

Priča iz Amerike o imenovanju Goldfejna za komandanta najjačeg ratnog vazduholovstva na svetu juče je ponovo “zakotrljala” i priču o najslavnijem raketnom divizonu na planeti, Trećem divizonu 250. brigade. On više ne postoji u sastavu naših RV i PVO. Obrisan je u transformacijama naših oružanih snaga. Tokom rata, oborili su prvo “nevidljivi” “F-117”, nešto kasnije “B-2”, a 2. maja pao je i “F-16”. Obaranje “B-2”, NATO im nije priznao, ali je u poratnoj analizi rada jedinice tokom agresije i ovaj avion “uveden” kao oboren u zvanična dokumenta naše vojske.

– Morali smo da sačuvamo ime Trećeg divizona kao najsvetliju ratnu tradiciju iz vremena NATO agresije – pričao nam je juče potpukovnik Đorđe Aničić, zamenik komandata diviziona te 1999. i čovek koji je rukovodio obaranjem “F-117” i “B-2”. – Posle rata, više od 40 delegacija ratnih vazduhoplovstava iz celog sveta zvanično je obišlo naš divizion u Jakovu i odalo nam najviše vojničko priznanje. Na noge su nam dolazili najviši generali ruskog PVO-a, komandant Kineske kosmičke vojske, generali iz SAD. Gašenjem naziva našeg diviziona, tadašnji “reformatori” vojske naneli su nesagledivu štetu našoj tradiciji, pa i moralu jedinica. Kao da smo “obrisani” jer smo se borili.

I Đorđe Aničić čestita generalu Goldfejnu novu dužnost. Kaže da nema ružnih emocija prema Amerikancima, iako su jedni drugima radili o glavi. Američkom generalu “zavidi” samo zato što služi u sistemu koji zna da vrednuje zasluge.

Raketni sistem PVO „Neva“
Raketni sistem PVO „Neva“

OFARBALI I KABINU

– MNOGO daleko je otišlo omalovažavanje naše borbe posle rata, i većina nas bila je uvređena takvim stavom države s početka prošle decenije – priča Aničić. – Tokom rata, na vratima kabine za vođenje projektila našeg diviziona, mi smo iscrtavali avione koje smo oborili. Bilo ih je tri, juna 1999. To je zasmetalo tada nekom iz vojnih struktura, pa su naredili da se vrata prefarbaju. Usledio je otpor u jedinici, te su na vrata “vraćeni” oboreni avioni.

Đorđe Aničić, ratni heroj, posle rata je raspoređen na niže foramacijsko mesto. Penzinisan je ekspresno 2002, u 44. godini, jer je drugi oficir preuzeo slavu za obaranje aviona. Tek ove godine nepravda prema njemu delimično je ispravljena, jer se našao u grupi od sedmorice oficira koje je za Dan državnosti odlikovao ministar odbrane za ratne zasluge tokom 1999. godine.

Dragan VUJIČIĆ; Večernje NOVOSTI




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Jedan komentar za Mi smo oborili komandanta američke avijacije

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top