Ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji Kajl Skot nije želeo danas, na 19. godišnjicu od početka NATO bombardovanja, da odgovori na pitanje da li će i kada zarasti rane između SAD i Srbije Ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji Kajl Skot nije želeo danas, na 19. godišnjicu od početka NATO bombardovanja, da odgovori na pitanje da li će i kada zarasti rane između SAD i Srbije. Skot je nakon dodele Virtus nagrada Trag fondacije u Beogradu rekao novinarima da ne želi da govori o učešću SAD u bombardovanju Srbije, odnosno, tadašnje SRJ. Na pitanje novinara da li misli da će ikada rane zarasti između Sjedinjenih Država i Srbije, Skat je rekao: „Danas o

Polaganjem vijenaca, paljenjem svijeća i minutom ćutanja kod spomenika „Zašto?“ u Tašmajdanskom parku u Beogradu, na dan obilježavanja datuma početka NATO bombardovanja SR Jugoslavije, odata je pošta poginulim radnicima Radio-televizije Srbije /RTS/. Poštu stradalim odali su članovi porodica 16 radnika RTS, poginulih u NATO bombardovanju zgrade televizije 1999. godine, predstavnici RTS, Ministarstva kulture i informisanja Srbije i Skupštine grada. Miroslav Medić, brat poginulog radnika RTS-a Siniše Medića, zahvalio je prisutnima što su došli da obilježe početak bombardovanja i da sjete se stradalih. „Zašto je bilo potrebno da pogine ovih 16 nevinih ljudi, koji su samo obavljali svoj posao, koji nisu uticali na uređivačku politiku tadašnje televizije, koji su samo želeli

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović položio je danas vijenac na spomen-ploču pripadnicima MUP-a Srbije u Beogradu, koji su poginuli u NATO bombardovanju 1999. godine, poručivši da su oni svojim životima pokazali kako se voli Srbija. „Danas obeležavamo sećanje na sve pripadnike MUP-a koji su dali svoje živote za nešto što je najznačajnije za Srbiju – našu slobodu. Ti ljudi su tokom NATO agresije branili svoju zemlju, borili se i u toj borbi dali svoje živote“, rekao je Stefanović. On je izrazio poštovanje prema ovim ljudima koji su, kako je naveo, u teškim danima bili uz svoju zemlju, borili se za nju, branili je i svojim životima pokazali kako se voli

U ispaljenim nuklearnim projektilima bačenim na Srbiju 1999. godine bilo je oko šest tona uranijuma 235, koliko bi bilo dovoljno za konstrukciju 170 replika nuklearne bombe kakva je bačena na Hirošimu, istakla je Svetlana Žunić Najčešće posledice NATO bombardovanja i štetnih efekata osiromašenog uranijuma na zdravlje ljudi su poremećaji funkcije tiroidne žlezde, maligna oboljenja, zalivski, odnosno balkanski sindrom koji je prisutan kod vojnika i civilnog stanovništva, zaključak je učesnika jučerašnjeg naučnog skupa „Posledice NATO agresije na SRJ”, koji je organizovao Evroazijski bezbednosni forum, u Institutu za međunarodnu politiku i privredu. Poruka ovog susreta je i da su slični zdravstveni problemi takođe dijagnostikovani i kod vojnika zapadnih zemalja koji su učestvovali

U znak osude terorističkog napada NATO na Saveznu Republiku Jigoslaviju 24. marta 1999. godine, sjećanja na poginule pripadnike Oružanih snaga Jugoslavije i civilne žrtve i suludo razaranje i trovanje jedne suverene zemlje, Udruženje boraca ratova od 1990. godine Crne Gore će, zajedno sa porodicama i poštovaocima palih boraca, u subotu 24. marta u 12 časova položiti vijence na spomenike palim borcima u Nikšiću, Mojkovcu, Beranama i Andrijevici. Nije dozvoljeno polaganje vijenaca u Danilovgradu i Podgorici Udruženje je bilo planiralo da sa porodicama palih boraca, po pravilima koje odredi Vojske Crne Gore, položi vijence i na spomenike u kasarnama Vojske Crne Gore u Maslinama – Podgorica i Danilovgradu. Međutim, Operativni dežurni tim Generalštaba Vojske Crne

U Domu Vojske podsećanje na zločin protiv SR jugoslavije pre 19 godina. Poručeno da je agresija razorila čitav sistem evropske bezbednosti Obeležavanje 19. godišnjice od početka NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju je dan kada se podsećamo velikog i neopravdanog zločina. Istovremeno, međutim, moramo da kažemo i da politički procesi koji su doveli do NATO agresije još nisu završeni, kao i da je bombardovanje moglo da reši samo jedan jedini problem – problem budućnosti i kredibiliteta NATO. Ovako je NATO agresiju okarakterisao prof. dr Momir Bulatović, u to vreme predsednik Vlade SRJ, na konferenciji „Da se ne zaboravi – 19 godina od početka NATO agresije, agresije koja se nastavlja“, održanoj

Načelnica Odeljenja za neuroonkologiju Kliničkog centra Srbije Danica Grujičić rekla je da je NATO prilikom bombardovanja Srbije 1999. godine počinio ekocid, da je dvostruko povećan broj dece obolele od malignih bolesti i da se nada da će brzo biti formirano koordionaciono telo za ispitivanje posledica agresije. Grujičićeva je navela da samo od leukemije smrtnost od 2002. godine do danas povećana za 139 odsto. Ona je ukazala i na problem autoimunih bolesti, koje su, naročito među ženama, u enormnom porastu, na povećanu sterilnost kod muškaraca, kao i da posebno zabrinjava to što je dvostruko povećan broj dece oboljele od malignih bolesti u odnosu na vreme pre agresije. – Ne sme se