Како време пролази, а прошло је већ 18 година, све је извесније да никад нећемо сазнати целу истину о броју бачених ракета и бомби током агресије НАТО на Србију, а још мање шта нам је тај “Милосрдни анђео” кроз ракете и бомбе посејао као цвеће зла чије семе и данас цвета и убија људе у таковско-рудничком крају, као и у целој Србији. Радојко Марјановић, домаћин из села Брусница, чија је кућа од центра Горњег Милановца удаљена око три километра, нема доказе да су комшије умрле од рака изазваног томахавком, који је пао на око 100 метара од његове куће, али зна да је на онај свет испратио готово све оне

Космет је Србија, ни први ни последњи пут под окупацијом, али ни први ни последњи пут неће бити да ће се вратити матици Србији и да ће се српска тробојка завијорити на Кошарама. Кошаре су наше светилиште. Можда нећемо ми, али ће се наша деца или унуци тамо вратити славно и имају због чега. Ово су речи новинара Михаила Меденице са представљања књиге “Зов карауле” аутора Ненада Милкића, недавно одржане у препуној читаоници Библиотеке Вуковог завичаја у Лозници. Милкић је после представљања ове књиге широм Србије, Републике Српске и Црне Горе коначно дошао да о јунацима једне од највећих битака рата 1999. говори и у свом родном граду. О херојској

Србија ће ускоро имати ескадрилу мигова, али њу мора да прати служба за осматрање и обавештавање која је потпуно разорена. Ово је прича о тим тихим херојима Војске Србије. Наша земља била је међу првим у свету са службом за осматрање и обавештавање о опасностима из ваздуха. За понос једне мале нације или тек несрећна околност, пре две године обележен је век постојања рода војске ваздушног осматрања, јављања и навођења. Из штампе је тим поводом изашла књига „Небо на длану“, коју многи називају монографијом, а реч је заправо о капиталном делу које детаљно апсолвира важност овог рода војске. Аутор Рајица Бошковић, пуковник у пензији, описао је цео век ВОЈИН-а у који је стало све, од наредбе војводе Радомира Путника за формирање извиђачке станице

Хероји одбрамбеног рата 1999. године – у акцији „Тројанац“ – храбро и домишљато спасли су шест борбених авиона Миг-29 од сигурног уништења. НАТО их је презирао, Србија заборавила. Ко може данас да их свечано построји и погледа у очи? Заслуге тима храбрих добровољаца, окупљених на иницијативу тадашњег начелника Оперативе 204 ловачког пука Војске Југославије, потпуковника Ђорђа Иванова, још увек нису добиле место у историји одбрамбеног рата које им припада. Ради се о тајној операцији осмишљеној у ноћи 24. марта 1999. када је са свог командног места из склоништа које се тресло од ваздушних напада беспомоћно посматрао уништавање преосталих борбених авиона Миг-29. У тој безизлазној ситуацији прибегли сте трику који не

Пилот невидљивог авиона Ф-117, Дејл Зелко, којег је српска ПВО оборила четвртог дана НАТО бомбардовања 1999, говорио је о томе како је преживео обарање и како је извучен у највећој акцији спасавања још од Вијетнамског рата у серијалу Националне географије Пилот невидљивог авиона Ф-117, Дејл Зелко, којег је српска ПВО оборила четвртог дана НАТО бомбардовања 1999, говорио је о томе како је преживео обарање и како је извучен у највећој акцији спасавања још од Вијетнамског рата у серијалу Националне географије.  Он је 27. марта полетео из базе Авијано у Италији, да би најпре отишао на север Србије, а онда се спуштао јужно ка Београду, где је бацио две бомбе тешке

Први потпредседник владе и министар спољних послова Ивица Дачић, оценио је данас да теба судити онима који су 1999. године наредили и извели бомбрадовање Србије, јер су починили злочин над народом Србије Први потпредседник владе и министар спољних послова Ивица Дачић, оценио је данас да теба судити онима који су 1999. године наредили и извели бомбрадовање Србије, јер су починили злочин над народом Србије.  Бомбардовање Србије је, према речима Дачића, извршено на основу лажне вести о наводном масакру у Рачку, Косово и Метохија, зато они, и Хавијар Солана треба да одговарају за злочин, рекао је Дачић на Копаонику обраћајући се члановима Изборне Скупштине подмлатка Јединствене Србије. “То су ратни злочинци,

Италијански војници који су били у мисијама КФОР-а желе да покажу да постоји веза између болести које су добили и њиховог боравка на Косову и Метохији. Дејство осиромашеног уранијума који је током бомбардовања бачен на Србију 1999. године изазива опречна мишљења стручне јавности, од онога да је главни узрочник канцерогених обољења, до онога да је безопасан. За вријеме бомбардовања 1999. године на територију Србије бачено је између 10 и 15 тона осиромашеног уранијума, а највише је бачено на Косово и Метохију. „Када пореде колика је то радиоактивност уранијума неко је израчунао да је килограм банана једнак килограму осиромашеног уранијума“, наводи радиолог Александар Ивковић. Међутим, италијанска докторка Антионета Гати каже: „Након само шест мјесеци боравка тамо војници су

Емисије о последицама бомбардовања Србије осиромашеним уранијумом на кинеској националној ТВ. Срђан Алексић: Добро је да је истина коначно допрла до грађана највеће нације Проблем осиромашеног уранијума и драматични подаци о броју умрлих од рака на југу Србије због последица НАТО бомби, нашао се на кинеској националној телевизији! Прва два од шест документарних прилога о последицама бомбардовања ракетама са осиромашеним уранијумом током 1999. године, емитована су јуче у веома гледаној информативној емисији кинеске телевизије CCTV. Претпоставља се да је драматичне сцене, исповести и број људи које је покосио канцер на југу Србије видело око 100 милиона људи! Док кинески водитељи најављују прилог, износе драматичне податке – сваке године у Србији

Нашли смо Ениса! Након текста у којем смо писали о Дарку Гајићу, који је желео да пронађе свог ратног друга Ениса Суљевића са Косова 1999. јавио нам се велики број његових познаника и пријатеља. Данас ратни војни инвалид у пензији и херој са Кошара живи у Пријепољу, срећно је ожењен и има троје деце. Енис Суљевић (39) је у срећном браку са супругом Метком и има троје деце. Када нам се јавио, рекао је да му је током целог јучерашњег дана телефон непрестано звонио. Звали су га борци са Кошара, родбина и пријатељи, рекавши му како га тражи његов ратни друг Дарко. Сада је он за “Блиц” отворио душу и

Берлин је недавно био позорница занимљивог политичког перформанса швајцарског редитеља Мила Рауа, познатог по томе да иде до границе ексцеса, као што је то случај с реконструкцијом убиства брачног пара Чаушеску, московским процесом против чланица панк-рок групе Пуси рајот, или оживљавањем прича деце-жртава белгијског убице Марка Дутроа. Овог пута је изабрао 60 наводних делегата Генералне скупштине УН који су опонашали рад праве Скупштине УН која, према мишљену Мила Рауа “неодговарајуће заступа светску заједницу”. Међу делегатима је било познатих личности, као што су Катја Кипинг, немачка политичарка из партије Левице, турски писац Кан Дундар, затим бројни адвокати, историчари и активисти за људска права. Један од учесника био је и Владимир Умељић,

НАТО је у Србији извршио екоцид, јер је против ње истовремено вођен и радиолошки и хемијски рат, истиче аутор књиге „Дарови милосрдног анђела“ Мирјана Анђелковић Лукић. О последицама НАТО бомбардовања због коришћења уранијумске муниције много се говорило у јавности, а та тема додатно је актуелизована најавом подношења тужбе против НАТО-а и формирањем координационог тела и лабораторије за истраживање последица бомбардовања. — Мирјана Анђелковић Лукић, гост емисије „Спутњик интервју“, аутор је бројних студија и књига у којима се, поред катастрофалних последица коришћења уранијума, посебно акцентује и чињеница да је над Србијом заправо извршен екоцид, јер је против ње истовремено вођен и радиолошки и хемијски рат. Које чињенице доказују да је против тадашње СР Југославије вођен и хемијски рат? — Да је против нас вођен хемијски рат

Неутралисати. Згазити. Уништити. То су биле команде НАТО усмерене ка српској војсци на Космету 1999. године. Ликовали су првих неколико дана бомбардовања, тврдећи да су нам нанели огромне губитке и да су уништили моју команду. Нису очекивали да ће 9. априла, када су кренули копном преко Јуничких планина, наићи баш на ту војску и да ће их она понизити до сржи. Овако прича генерал у пензији Владимир Лазаревић, некадашњи командант Приштинског корпуса и Треће армије Војске Југославије. После 10 година изгубљене слободе и одслужене казне у Хагу, Лазаревић се, с више туге него горчине, присећа свега кроз шта је прошао. Тражили туђу главу, али су добили моју – На Косову