Kako vreme prolazi, a prošlo je već 18 godina, sve je izvesnije da nikad nećemo saznati celu istinu o broju bačenih raketa i bombi tokom agresije NATO na Srbiju, a još manje šta nam je taj “Milosrdni anđeo” kroz rakete i bombe posejao kao cveće zla čije seme i danas cveta i ubija ljude u takovsko-rudničkom kraju, kao i u celoj Srbiji. Radojko Marjanović, domaćin iz sela Brusnica, čija je kuća od centra Gornjeg Milanovca udaljena oko tri kilometra, nema dokaze da su komšije umrle od raka izazvanog tomahavkom, koji je pao na oko 100 metara od njegove kuće, ali zna da je na onaj svet ispratio gotovo sve one

Kosmet je Srbija, ni prvi ni poslednji put pod okupacijom, ali ni prvi ni poslednji put neće biti da će se vratiti matici Srbiji i da će se srpska trobojka zavijoriti na Košarama. Košare su naše svetilište. Možda nećemo mi, ali će se naša deca ili unuci tamo vratiti slavno i imaju zbog čega. Ovo su reči novinara Mihaila Medenice sa predstavljanja knjige “Zov karaule” autora Nenada Milkića, nedavno održane u prepunoj čitaonici Biblioteke Vukovog zavičaja u Loznici. Milkić je posle predstavljanja ove knjige širom Srbije, Republike Srpske i Crne Gore konačno došao da o junacima jedne od najvećih bitaka rata 1999. govori i u svom rodnom gradu. O herojskoj

Srbija će uskoro imati eskadrilu migova, ali nju mora da prati služba za osmatranje i obaveštavanje koja je potpuno razorena. Ovo je priča o tim tihim herojima Vojske Srbije. Naša zemlja bila je među prvim u svetu sa službom za osmatranje i obaveštavanje o opasnostima iz vazduha. Za ponos jedne male nacije ili tek nesrećna okolnost, pre dve godine obeležen je vek postojanja roda vojske vazdušnog osmatranja, javljanja i navođenja. Iz štampe je tim povodom izašla knjiga „Nebo na dlanu“, koju mnogi nazivaju monografijom, a reč je zapravo o kapitalnom delu koje detaljno apsolvira važnost ovog roda vojske. Autor Rajica Bošković, pukovnik u penziji, opisao je ceo vek VOJIN-a u koji je stalo sve, od naredbe vojvode Radomira Putnika za formiranje izviđačke stanice

Heroji odbrambenog rata 1999. godine – u akciji „Trojanac“ – hrabro i domišljato spasli su šest borbenih aviona Mig-29 od sigurnog uništenja. NATO ih je prezirao, Srbija zaboravila. Ko može danas da ih svečano postroji i pogleda u oči? Zasluge tima hrabrih dobrovoljaca, okupljenih na inicijativu tadašnjeg načelnika Operative 204 lovačkog puka Vojske Jugoslavije, potpukovnika Đorđa Ivanova, još uvek nisu dobile mesto u istoriji odbrambenog rata koje im pripada. Radi se o tajnoj operaciji osmišljenoj u noći 24. marta 1999. kada je sa svog komandnog mesta iz skloništa koje se treslo od vazdušnih napada bespomoćno posmatrao uništavanje preostalih borbenih aviona Mig-29. U toj bezizlaznoj situaciji pribegli ste triku koji ne

Pilot nevidljivog aviona F-117, Dejl Zelko, kojeg je srpska PVO oborila četvrtog dana NATO bombardovanja 1999, govorio je o tome kako je preživeo obaranje i kako je izvučen u najvećoj akciji spasavanja još od Vijetnamskog rata u serijalu Nacionalne geografije Pilot nevidljivog aviona F-117, Dejl Zelko, kojeg je srpska PVO oborila četvrtog dana NATO bombardovanja 1999, govorio je o tome kako je preživeo obaranje i kako je izvučen u najvećoj akciji spasavanja još od Vijetnamskog rata u serijalu Nacionalne geografije.  On je 27. marta poleteo iz baze Avijano u Italiji, da bi najpre otišao na sever Srbije, a onda se spuštao južno ka Beogradu, gde je bacio dve bombe teške

Prvi potpredsednik vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, ocenio je danas da teba suditi onima koji su 1999. godine naredili i izveli bombradovanje Srbije, jer su počinili zločin nad narodom Srbije Prvi potpredsednik vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, ocenio je danas da teba suditi onima koji su 1999. godine naredili i izveli bombradovanje Srbije, jer su počinili zločin nad narodom Srbije.  Bombardovanje Srbije je, prema rečima Dačića, izvršeno na osnovu lažne vesti o navodnom masakru u Račku, Kosovo i Metohija, zato oni, i Havijar Solana treba da odgovaraju za zločin, rekao je Dačić na Kopaoniku obraćajući se članovima Izborne Skupštine podmlatka Jedinstvene Srbije. “To su ratni zločinci,

Italijanski vojnici koji su bili u misijama KFOR-a žele da pokažu da postoji veza između bolesti koje su dobili i njihovog boravka na Kosovu i Metohiji. Dejstvo osiromašenog uranijuma koji je tokom bombardovanja bačen na Srbiju 1999. godine izaziva oprečna mišljenja stručne javnosti, od onoga da je glavni uzročnik kancerogenih oboljenja, do onoga da je bezopasan. Za vrijeme bombardovanja 1999. godine na teritoriju Srbije bačeno je između 10 i 15 tona osiromašenog uranijuma, a najviše je bačeno na Kosovo i Metohiju. „Kada porede kolika je to radioaktivnost uranijuma neko je izračunao da je kilogram banana jednak kilogramu osiromašenog uranijuma“, navodi radiolog Aleksandar Ivković. Međutim, italijanska doktorka Antioneta Gati kaže: „Nakon samo šest mjeseci boravka tamo vojnici su

Emisije o posledicama bombardovanja Srbije osiromašenim uranijumom na kineskoj nacionalnoj TV. Srđan Aleksić: Dobro je da je istina konačno doprla do građana najveće nacije Problem osiromašenog uranijuma i dramatični podaci o broju umrlih od raka na jugu Srbije zbog posledica NATO bombi, našao se na kineskoj nacionalnoj televiziji! Prva dva od šest dokumentarnih priloga o posledicama bombardovanja raketama sa osiromašenim uranijumom tokom 1999. godine, emitovana su juče u veoma gledanoj informativnoj emisiji kineske televizije CCTV. Pretpostavlja se da je dramatične scene, ispovesti i broj ljudi koje je pokosio kancer na jugu Srbije videlo oko 100 miliona ljudi! Dok kineski voditelji najavljuju prilog, iznose dramatične podatke – svake godine u Srbiji

Našli smo Enisa! Nakon teksta u kojem smo pisali o Darku Gajiću, koji je želeo da pronađe svog ratnog druga Enisa Suljevića sa Kosova 1999. javio nam se veliki broj njegovih poznanika i prijatelja. Danas ratni vojni invalid u penziji i heroj sa Košara živi u Prijepolju, srećno je oženjen i ima troje dece. Enis Suljević (39) je u srećnom braku sa suprugom Metkom i ima troje dece. Kada nam se javio, rekao je da mu je tokom celog jučerašnjeg dana telefon neprestano zvonio. Zvali su ga borci sa Košara, rodbina i prijatelji, rekavši mu kako ga traži njegov ratni drug Darko. Sada je on za “Blic” otvorio dušu i

Berlin je nedavno bio pozornica zanimljivog političkog performansa švajcarskog reditelja Mila Raua, poznatog po tome da ide do granice ekscesa, kao što je to slučaj s rekonstrukcijom ubistva bračnog para Čaušesku, moskovskim procesom protiv članica pank-rok grupe Pusi rajot, ili oživljavanjem priča dece-žrtava belgijskog ubice Marka Dutroa. Ovog puta je izabrao 60 navodnih delegata Generalne skupštine UN koji su oponašali rad prave Skupštine UN koja, prema mišljenu Mila Raua “neodgovarajuće zastupa svetsku zajednicu”. Među delegatima je bilo poznatih ličnosti, kao što su Katja Kiping, nemačka političarka iz partije Levice, turski pisac Kan Dundar, zatim brojni advokati, istoričari i aktivisti za ljudska prava. Jedan od učesnika bio je i Vladimir Umeljić,

NATO je u Srbiji izvršio ekocid, jer je protiv nje istovremeno vođen i radiološki i hemijski rat, ističe autor knjige „Darovi milosrdnog anđela“ Mirjana Anđelković Lukić. O posledicama NATO bombardovanja zbog korišćenja uranijumske municije mnogo se govorilo u javnosti, a ta tema dodatno je aktuelizovana najavom podnošenja tužbe protiv NATO-a i formiranjem koordinacionog tela i laboratorije za istraživanje posledica bombardovanja. — Mirjana Anđelković Lukić, gost emisije „Sputnjik intervju“, autor je brojnih studija i knjiga u kojima se, pored katastrofalnih posledica korišćenja uranijuma, posebno akcentuje i činjenica da je nad Srbijom zapravo izvršen ekocid, jer je protiv nje istovremeno vođen i radiološki i hemijski rat. Koje činjenice dokazuju da je protiv tadašnje SR Jugoslavije vođen i hemijski rat? — Da je protiv nas vođen hemijski rat

Neutralisati. Zgaziti. Uništiti. To su bile komande NATO usmerene ka srpskoj vojsci na Kosmetu 1999. godine. Likovali su prvih nekoliko dana bombardovanja, tvrdeći da su nam naneli ogromne gubitke i da su uništili moju komandu. Nisu očekivali da će 9. aprila, kada su krenuli kopnom preko Juničkih planina, naići baš na tu vojsku i da će ih ona poniziti do srži. Ovako priča general u penziji Vladimir Lazarević, nekadašnji komandant Prištinskog korpusa i Treće armije Vojske Jugoslavije. Posle 10 godina izgubljene slobode i odslužene kazne u Hagu, Lazarević se, s više tuge nego gorčine, priseća svega kroz šta je prošao. Tražili tuđu glavu, ali su dobili moju – Na Kosovu