Našli smo Enisa, heroja sa Košara “Ostao sam bez noge, imam geler u glavi, ali sam ponosan što sam branio svoju zemlju”

Datum objave: petak, 17 novembra, 2017
Objavljeno u Srbija 1999
Veličina slova: A- A+

Našli smo Enisa! Nakon teksta u kojem smo pisali o Darku Gajiću, koji je želeo da pronađe svog ratnog druga Enisa Suljevića sa Kosova 1999. javio nam se veliki broj njegovih poznanika i prijatelja. Danas ratni vojni invalid u penziji i heroj sa Košara živi u Prijepolju, srećno je oženjen i ima troje dece.

Enis Suljević u vojsci Foto: Privatna arhiva
Enis Suljević u vojsci
Foto: Privatna arhiva

Enis Suljević (39) je u srećnom braku sa suprugom Metkom i ima troje dece. Kada nam se javio, rekao je da mu je tokom celog jučerašnjeg dana telefon neprestano zvonio. Zvali su ga borci sa Košara, rodbina i prijatelji, rekavši mu kako ga traži njegov ratni drug Darko.

Sada je on za “Blic” otvorio dušu i rekao nam je kako je sve počelo.

– Posle mesec dana služenja vojske u Raški ja sam dobio prekomandu u Kosovsku Mitrovicu. Nisam tada znao šta me sve čeka. Imao sam 21 godinu. Bio sam mlad i pun snage – započinje priču Enis Suljević.

Iz Mitrovice su ga prebacili u Bajgoru, a zatim u karaulu na Košarama.

– Tog 11. maja kada sam izgubio nogu, dobili smo zadatak da iznesemo po 30 kilograma mina od položaja do baze. Sa mnom je bio moj, tada najbolji drug, Bojan iz Vladičinog Hana, koji je imao svega 19 godina. Sećam se kao sada da sam se obratio Bojanu rečima “Boki, ja ne mogu više, nemam snage, idemo do izvora da popijemo vode”. Nekoliko koraka kasnije pala je prva bomba. Osetio sam samo hladan vazduh čija me je jačina oborila na zemlju – govori nam sada ovaj ratni invalid.

Nije mogao ni da nasluti šta će se u sledećem trenutku desiti njemu, niti njegovom prijatelju Bojanu. Kog više nikad nije video. Živog.

– Kada sam video da pada druga bomba, pokušao sam da pobegnem i shvatio da od butine na dole nemam nogu. Šikljala je krv na sve strane, mnogo sam se uplašio. I sećam se kroz maglu glasa, koji se čuo iza mene. Bio je to Bojan, koji je govorio “Spasavaj me, Suljo!” – priča Enis drhtavim glasom.

Tada su ga četvorica ponela u šatorskom krilu, od kojih je jedan bio i Darko. I on se seća da nije hteo da legne tada, bio je u polusedećem položaju i držao ostatak noge.

– Odveli su me do “pinca”, odakle su me dalje prevezli do bolnice u Đakovici. Sećam se da se doktor umivao, kada sam mu zatražio čašu vode. On je samo ćutao. Pitao sam ga da li je Bojan živ. I dalje je ćutao. Isekli su mi uniformu u kojoj sam bio i skinuli me do gole kože. Medicinske sestre su me držale za glavu, a ja sam sve gledao do dela kada su sekli kost, tada sam se izgubio… – kaže nam Enis i dodaje da je imao još dve povrede, koje nije ni osetio. Još ima geler u glavi.

– Imao sam povrede butine i glave. Rana na glavi je bila dva milimetra od mozga. Sve vreme za krv koja se slivala niz moje lice, mislio sam da je znoj. Samo me je Bog sačuvao.

Enis na polaganju zakletve Foto: Privatna arhiva
Enis na polaganju zakletve Foto: Privatna arhiva

Sutradan se probudio i tek tada je bio svestan svega. Prva misao koja mu je pala na pamet bila je kako da kaže porodici da je izgubio nogu. To se desilo kasnije kada su ranjenike iz Đakovice prevozili u Niš.

– Tražio sam vozaču telefon da se javim porodici. Rekao sam im da sam ranjen i da dođu na VMA. Ni u jednom trenutku bez obzira na sve, nisam se žalio što sam sve to doživeo, drago mi je da sam se časno borio sa prijateljima, za svoju zemlju – poručio je heroj sa Košara i naglasio da je tokom celog života dobijao podršku od supruge, dece i najuže porodice.

– Deca su nam izrasla u dobre ljude i ja sam sada srećan čovek. Dugujem i zahvalnost svim prijateljima iz karaule Košare, hvala Darku što me potražio i svim prijateljima, koji su me kontaktirali – dodaje Suljević.

Izgubio vozačku dozvolu zbog ugašenih svetala

Ovaj heroj sa Košara je državi dao jednu nogu i troje dece, a nažalost pre nekoliko dana dobio je kaznu zbog saobraćajnog prekršaja u Kragujevcu. Tokom vožnje svetla mu nisu bila upaljena.

– Krenuo sam po novu protezu i, iskreno, nisam stigao da uključim svetla jer sam silazio sa pumpe. Policija me je zaustavila stotinak metara od nje i napisali su mi kaznu, a sada mi je sudija Slavica Lečić oduzela vozačku na tri meseca i moram da platim 17.000 dinara. Šta ja sada sa jednom nogom da radim po ovoj zimi. Biće i snega. Snaći ću se nekako da platim, ali bez dozvole će mi biti stvarno teško – požalio nam se Enis.

Autor: Marija Antonijević

Izvor: BLIC

Vezane vijesti:

Sećanje: Darko Milošević

„Sram vas bilo, svi ste vi izdali! Idite, ja ostajem!“

„Zov karaule“: Vojnike sa Košara nije porazio rat, njih je porazio mir potpisan u Kumanovu

Pucaj ako si junak: Herojska priča o Tiboru i „Spartancima“ s Košara

Potporučnik Leo




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top