Мирослава Б. Каћурић, из Сан Дијега, стигла на Кајмакчалан да се поклони пред хумком храброг претка. Читав век је породица Ђуре Каћурића веровала да је он положио живот у бици на Церу 1914. СКОПЉЕ – ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА Ђура Каћурић, ковач Седмог пука славне српске војске, часно је положио свој живот у крвавим окршајима битке за Кајмакчалан, пред тријумфални пробој и победоносни крај Великог рата. Сахрањен је на малом, давно заборављеном војничком гробљу у некадашњем селу Петалино, подно врлетне планине Ниџе у Македонији. Век од његове погибије, у дану подсећања на 99-годишњицу пробоја Солунског фронта, пред пронађеним гробом поклонила му се унука Мирослава, која је тим поводом стигла са другог

Полагањем венаца и цвећа  јуче је на Новом гробљу у Београду обележена годишњица смрти војвода Живојина Мишића и Петра Бојовића и армијског генерала Павла Јуришића Штурма. Венце и цвеће на споменике, у оквиру државне церемоније коју је предводио државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић, положио је заменик градоначелника Београда Горан Весић, делегација Министарства одбране и Војске Србије коју је предводио заменик команданта Команде за обуку бригадни генерал Јелесије Радивојевић, потомци истакнутих војсковођа, представници удружења која негују традиције ослободилачких ратова Србије и грађани. Заменик градоначелника Београда Горан Весић изјавио је после полагања венаца да је „веома важно да негујемо кулуру сећања и да младе генерације

Храброст којом је донио одлуку да исцрпљену Прву армију накратко повуче пред “гвозденом метлом” Оскара Поћорека, иста је она којом је пркосио варошкој дјеци у Крагујевцу 1867. године, који су га задиркивали због његовог сељачког одијела и говора… Приредио: Ненад ТАДИЋ Српски војсковођа, војвода Живојин Мишић “послао је у пензију” аустроугарског војног стратега Оскара Поћорека. Једини неуспјех је претрпио када се залагао да Србија 1918. године, умјесто Југославије, направи државу српскога народа у етничким границама. КАКО ЈЕ МИШИЋЕВ СИН ОСТАО БЕЗ “ПОЛА КРВИ” Колико су Колубарска, Церска и друге битке, као и страдање Срба под аустроугарском и њемачком чизмом оставиле трага на будућа покољења показује случај Мишићевог сина Александра, који

Његова реакција уследила је после одлуке Управног суда да поништи решење Агенције за реституцију којим се одбија повраћај или обештећење дворског комплекса, одузетог после рата. У име свих грађана чија је имовина незаконито одузета као и имовина моје породице, хитно тражим правду, саопштио је у среду престолонаследник Александар Карађорђевић. – Два двора у оквиру Дворског комплекса на Дедињу, Краљевски и Бели двор, као и сва остала имовина, укључујући и садржај сефа 555 у Народној банци, неспорно су приватна имовина краља Александра Првог. Те некретнине су купљене, грађене, одржаване и финансиране из личних средстава мог деде краља Александра, за шта имам апсолутне и необориве доказе – каже престолонаследник. Он додаје да

У Храму Светих Петра и Павла у Добоју служен је парастос поводом обиљежавања 103 године од интернације Срба у први организовани логор у цивилизованој Европи, у коме је 12.000 људи изгубило живот. Парастосу, који је почео у 10.30 часова, присуствовали су  министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић, делегација Народне скупштине Републике Српске, делегација града Добоја и делегација Tрећег пјешадијског Република Српска пука. Након парастоса код Спомен-костурнице у Добоју положени су вијенци. Вијенце су положили делегација Народне скупштине Српске, министар рада и борачко-инвалидске заштите Душко Милуновић, делегације града Добоја, Борачке организације Републике Српске, Борачке организације града Добоја и представници организација које његују тековине одбрамбено-отаџбинског рата. Кроз логор у

У Новом Саду на Лиману 2 у Месној заједници „Бошко Буха“, улица Фрушкогорска 8, у четвртак, 27. децембра 2018. године, у 19 часова, поводом сто година пробоја Солунског фронта и ослобађања Србије у Првом светском рату, биће отворена изложба под називом „Српски добровољци у Првом светском рату 1914-1918“. Аутор изложбе је Удружење ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца  “Обилић 1912-1918” – Нови Сад под стручним руководством др. Милана Мицића, историчара. Покровитељ изложбе је Градска управа за културу Нови Сад. Организатори отварања изложбе су Удружење ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца „Обилић 1912-1918“ Нови Сад и Месна заједница „Бошко Буха“, Лиман 2. Поздравну реч даће: проф. Батрић Ћаловић, заменик

Загребачка промоција новог романа Вука Драшковића “Александар од Југославије” изазвала је жестоке осуде бројне хрватске деснице и портала, а Драшковић је назван особом која је хтјела да буде “већи четник од Милошевића”. Вук Драшковић (Фото: N1, архива) “Књижевни четник”, како десни портали називају Драшковића, представио је у загребачком биоскопу “Европа” књигу о краљу Александру Карађорђевићу, а промоцији су присуствовали, према наводима тих кругова, “малобројни Срби и Југословени”. Драшковић је, наводно, више говорио о, за њега, “непрежаљеној Југославији”, што је посебно изиритирало десничаре. “Ако је ово што сада имамо слобода и срећа које нам Југославија није дала, онда је Александар био велики грешник. Ја, међутим, не мислим да је ово данас

Поводом књиге “Србија у Првом свјетском рату – хронологија дешавања” аутора Андрије Шошића откривено је да у српској литератури спомена о имену Славке Томић нема. Славка Томић, славна српска хероина Великог рата Била је наредник српске војске, са 16 година држала је пушку у рукама и ударила на Аустроугаре. Када је Андрија Шошић, аутор књиге, открио име Славке Томић у француском листу Екселсиор (1916), схватио је, проучавајући српску литературу, да њеног имена уопште нема. Срби за њу не знају. Зар за славну Славку Томић, која је двије године носила метак у тијелу и војевала на ратиштима? Зар за хероину Првог свјетског рата, коју је одликовао у српском војничком логору у