arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Епископ Сергије: Спомен прецима, слово потомцима

Србија није само држава, већ идеја од које не смијемо одустати, никада и ни по коју цијену! Првог децембарског дана навршава се 105 година откако је регент Александар Карађорђевић (потоњи југословенски краљ-мученик) прогласио прву Југославију, под називом Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца. Тада је, након неколико стољећа разједињености, српски народ коначно уједињен у оквире једне слободне државе. И не само српски, већ и остали народи са којима смо вијековима дијелили добро и зло, трпећи туђински јарам и чезнући за слободом. Недуго након установљења Краљевине СХС, уједињују се српске епархије и формално-правно Српска православна црква доживаљава своје поновно уједињење. Шеснаест година након што је утемељио државу, убијен је краљ Александар Карађорђевић,

Ђурђица Драгаш: Не може тако, није цивилизовано скрнавити гробља и „дирати“ мртве!

О каквом помирењу, сада између Срба и Албанаца, се може говорити ако српски споменици, погинули војници и јунаци којима су се дивили француски генерали, немају мира, и то баш захваљујући некадашњим савезницима?! Када је, пре пет година у Паризу, на обележавању стогодишњице завршетка Првог светског рата, српског председника протокол „сместио“ далеко од првог реда у којем је требало да буде, мислили смо да не може горе. Извињења која су уследила, а и каснија веома успела посета француског председника Србији, уливали су наду да слично понижење од оних са којима смо, раме уз раме, ратовали у Првом светском рату, нећемо више доживети. Нажалост, преварили смо се! Као да није било довољно

Бојан Вегара: Ја се мој прађеде и сад борим

Нико се ко ти мој Јовице није борио и због твоје побједе у Великом рату, ни ми се до дана данас брукали нисмо. Тукао вас је Јовица, погани људске, са браћом Русима на Добруџи и гонио од Солуна па све до Беча. Кући дошао годину након рата и то у онај дан кад су му четрдесет дана давали и своје на гробљу нашао. Плакао је пијан ко мало дјете, са ратним орденом у руци и то од неке ратне муке, кад су створили Југославију и звао је Стрмоглавија. Није се ни у њој са комшијама мирио и крили су му пиштољ и свако јутро камење из џепова бацали. Имао је

Тројна инвазија на Краљевину Србију 1915. године

На данашњи дан отпочела је Тројна инвазија на Краљевину Србију 1915. године, која представља један од кључних момената у Првом светском рату. Након успешне одбране и великих победа Српске војске 1914. године на Церу, Дрини (Мачковом камену) и Колубари, надмоћној, пораженој и пониженој аустроугарској војсци у четвртом нападу на Србију придружују се и Немачко царство, а који дан касније и Бугарска. Три велике, надмоћне и многољудне армије нападају синхронизовано Србију која се, уз помоћ црногорских трупа, сама носи са таквим нападом. Највећу катастрофу у овом нападу представља бугарско пресецање кичме Краљевине Србије, а то је моравско-вардарска долина и веза са савезничком Грчком и луком Солуном одакле је долазило снабдевање муницијом

Ђурђица Драгаш: Срећан вам дан српског јединства!

Док су државе настале на тлу бивше СФРЈ брзо заборављале заједничку и стварале своју историју, у Србији је годинама трајао вакуум. Химна „Хеј Словени“, чије је интонирање на стадионима изазивало бурне реакције и салве звиждука, отишла је у историју тек 2006. када је нова-стара химна „Боже правде“ постала један од симбола српске државности. Више од 10 година после крвавог распада СФРЈ у Србији се, као државни празник, обележавао дан кад је 1943. године у Јајцу ударен темељ Титове Југославије. Иако је деловало збуњујуће и потпуно ирационално, тај празник је укинут тек 2002. Србија је управо те године, коначно, као Дан своје државности установила Сретење. Нешто касније, уочи стогодишњице Великог рата,

Атентат на Франца Фердинанда у Сарајеву

Принципов пуцањ – пуцањ за слободу, а не повод или узрок великог рата

На Видовдан, 28. јуна 1914. године, члан „Младе Босне“ Гаврило Принцип извршио је атентат на аустроугарског престолонасљедника Франца Фердинанда у Сарајеву, у којем је од посљедица случајног рањавања преминула и његова супруга Софија Хотек. Сарајевски атентат послужио је аустроугарским властима за војну инвазију на Србију, што је довело до Првог свјетског рата. Убијени Франц Фердинанд, познат по својој изразито антисрпској и антијужнословенској политици, а према мишљењу његовог оца, цара Фрање Јосифа, био је „сасвим неспособан и без икаквих државничких вриједности“, није био ни изблиза толико важан да би се због њега свијет нашао у рату. Атентат није био ни повод ни узрок рата. У то вријеме Европа је навикла на

ДУЧИЋ О ЈУГОСЛОВЕНСТВУ: Како су Срби постали странци у својој кући

Југословенство је идеологија без идеолога, идеал поникао из интриге, утопија која је потисла идеју, закон који је брањен безакоњем. Југославизам је био странпутица и беспуће, вратоломија и самоубиство. Извор: СЛОБОДНА ХЕРЦЕГОВИНА Аутор: П.О / Политика , април 2020. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Срби нису знали да са заједничком државом узимају обавезе које су премашају њихове могућности, а за узврат не добијају ништа, сматрао је Јован Дучић. – Данашњи југоносталгичари се сећају само

Промоција књиге „Сећања“ Васе Чубриловића 07. марта у Београду

Промоција књиге “СЕЋАЊА” Васе Чубриловића биће одржана у уторак, 07. марта 2023. у 18.00 часова у Задужбини Илије Коларца, Студентски трг 5. у Београду. Јединствен историјски документ у којем један од учесника Сарајевског атентата из 1914. године први пут износи сјећања на један од најважнијих и најдраматичнијих догађаја у српској и јужнословенској историји. „Сећања“ Васе Чубриловића, најмлађег атентатора, који је преживио само захваљујући околности што је био малољетан, док му је рођени брат Вељко објешен, у овим мемоарима износи нешто о чему за живота никад није проговорио: како је изгледало стање у БиХ пред атентат, како су се завереници спремали за овај чин, како је из сата у сат изгледало њихово кретање

КО ДАНАС ПЉУЈЕ ПО ПРЕКОДРИНСКИМ СРБИМА?

Јасна је и недвосмислена чињеница да су Срби пречани чинили већинску ударну снагу у коначном пробоју Солунског фронта и ослобођењу, а међу њима је било 37% Срба са „чудним прекодринским презименима“. Пише: Ранко Раделић Ономад се на интернет порталима појавио текст КО ДАНАС ПЉУЈЕ ПО СЕНИМА ВИТЕШКОГ КРАЉА, чији је аутор извјесни Раде Велизаров Ерац, са стаништем, како сам наводи – „срез Краљевски“. Текст је углавном коректан и на више од 90 процената његовог садржаја се не може ставити озбиљна примједба, а са великим дијелом садржаја који чине опште и широко познате чињенице о историјској улози Александра Карађорђевића у 1. светском рату се можемо сложити. Текстописац у неколико наврата сугерише

Нови Сад – Предавање: Насељавање српских добровољаца из Лике у војвођанске области (1921- 1941.)

У среду, 28. децембра 2022. године, у 19 часова, у Галерији Прометеј, ул. Светозара Милетића 16, у Новом Саду, биће одржано предавање на тему: Насељавање српских добровољаца из Лике у војвођанске области (1921 – 1941.) Из Лике у времену 1921 – 1941. године трајао је снажан колонизациони талас ка Банату, Бачкој, Барањи, Срему и Славонији, а његову основу чинили су добровољци српске војске у Првом светском рату. Колонисти нису добијали куће, сами су их градили, најчешће од „набоја“ и пролазили су дуг и тежак процес прилагођавања новом простору. Болести су их косиле, нарочито децу до две године и жене, услед тешких услова живота и становања. Виталност и снага колонистичких заједница учинили су да

Нова књига Ђорђа Бојанића: „СТРАДАЊА И ЖРТВЕ СРПСКОГ НАРОДА У 20. ВЕКУ“

Овом историјском књигом проф. Бојанић свој српски народ чини бесмртним, упркос високо плаћеној цени, јер Србин може да буде срећан само када је здрав и слободан. У вечној тежњи ка слободи наш народ је трагично страдавао од памтивека и остао непокорен. Књига је писана да продре у суштину СРПСКОГ СТРАДАЛАШТВА И ПАТЊЕ. Ово сваки Србин мора да зна, на то нас обавезују убијени и измучени преци. РЕЦЕНЗИЈУ ЗА КЊИГУ написала је академик Радмила Тонковић Цена бесмртности и слободе је велика. Овом историјском књигом  проф. Бојанић свој српски народ чини бесмртним, упркос високо плаћеној цени, јер Србин може да буде срећан само када је здрав и слободан. У вечној тежњи ка

Срби у Дубровнику од 1945. до 1992. године

Као реакција на Маспок 1971. Срби су писали графите „Ово је српски Дубровник“ и „Живио српски Дубровник“. У друштвима се певала песма „Играле се делије насред земље Србије“. У Дубровнику за време Другог светског рата деловао је „Покрајински национални комитет за Херцеговину, Боку и Дубровник”, а Срби католици уписивали су се у Дубровачку бригаду Југословенске војске у Отаџбини.[1] На печату је писало Дубровачка војно-четничка бригада. Због тога су Срби католици у Дубровнику страдали у партизанским чишћењима непосредно после ослобођења 1944. и 1945.[2] О томе какве су биле прилике у Дубровнику писали су страни официри за везу. У јесен 1944. један амерички официр за везу у Дубровнику извештавао је : „Став

Дечак – јунак битке за Београд је Драгољуб Јеличић (12) из Никшића

После једног века коначно познат идентитет српског војника у Првом светском рату. Енигму отклонио унук Ђорђе Њуњић. ДРАГОЉУБ Јеличић (12), син избеглице са Кордуна, заправо је дечак кога је француски фотограф овековечио у борбама за одбрану Београда, а на слици се види како пуца из пушке. Дуго се мислило да је то Момчило Гаврић из Лознице, такође голобради малишан, који се обрео у редовима српске војске током Великог рата. Ову енигму отклонио је управо Драгољубов унук Ђорђе Њуњић из Никшића, који за „Новости“ каже да у породичној архиви поседује дедине слике, а неке од њих, уз ову већ познату – како пуца из рова, уступио је „Новостима“. – Успео сам,

Ђурђица Драгаш: Зашто сам носила Наталијину рамонду у Лондону

Kада је у фебруару 2002. први пут прослављан нови државни празник, установљен пар месеци раније, већина медија објавила је и анкете о томе колико грађани уопште знају о Сретењу. На оно најједноставније новинарско питање – знате ли шта данас прослављамо – већина није имала одговор. Наравно, част изузецима, али осим збуњених погледа и пар магловитих чињенице о „неком устанку“ , анкете су сведочиле о томе да се о новом „обележју“ државе зна врло мало. Деветнаест година касније, нажалост, није много боље. Још увек превише људи не зна оно што би, као држављани ове земље, свакако требало да знају. Зашто је тако? Историја ових наших простора обиловала је превратима, променама, бурним

У Битољу одржана комеморација српским војницима

Дан примирја у Првом светском рату обележен је комеморацијом на Српском војничком гробљу у Битољу. Испред Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, венац је положио Ђорђе Алексић. Комеморативној церемонији присуствовали су амбасадорка Србије у Северној Македонији Невена Јовановић и изасланик одбране Војске Србије потпуковник Вујица Вукобратов. На гробљу је сахрањен 1.321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године. Извор: Министарство спољних послова / Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Дара Бановић

Дара Бановић, из села Велико Паланчиште, општина Приjедор, Република Српска, jе живи

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.