Први свјетски рат Архиве - Страница 8 од 79 - Јадовно 1941.

На командном месту кад је најтеже

21. април 2019.

Неумитна судба све више нам проређује и иначе већ јако проређене редове наших хероја из минулих ратова – пише помен свом саборцу, ратном другу Петру М. Мартиновићу, пуковник у пензији Живојин Благојевић, а објављује „Лист народне захвалности”, штампан у Београду на резмеђи 1939/40. године. Пише и да бригадни ђенерал Мартиновић, измучен тешком болешћу, прекрати себи живот – „тај јунак од оца Мила, артиљеријског командира и из породице која у минула два века даде низ знаменитих људи”. „Тај државни питомац, на војној академији школовани официр, који прође Балканске ратове, а по објави Првог светског, 1914. године, одређен би за шефа штаба Санџачке војске, највећег и најважнијег оперативног тела војске, којом је

Ратни дневник славног генерала: Сведочанство јуначке борбе наших војника

1. април 2019.

Објављене белешке o пробоју Солунског фронта – век касније записане од стране генерала Душана Додића (1884-1955) из Милутовца Ратни дневник бригадног генерала Душана Додића (1884-1955), пореклом из Милутовца, код Трстеника, управо је објављен, читав век након последњег унетог датума. Заједничко издање Завичајног музеја Јагодине и Народног универзитета Трстеник, доноси фототипију оригиналног дневника, који је приликом пробоја Солунског фронта водио славни официр, уз многобројне прилоге, фотографије и сведочења о породичним успоменама, унука генерала, проф. др Вељка Милутиновића. Историчарка Јелена Вукчевић, која води музејску збирку при трстеничком универзитету, напомиње да је генерал Додић дневник у континуитету водио од 24. новембра 1918. до 23. јуна 1919. године. – То је историјски извор првог

Немања Девић је прекопао многе архиве у земљи и иностранству

Живојин Мишић: Децо, остављам вам само част

28. март 2019.

Господин Случај, који је, заправо, увек све, само не случај… удесио је да ове среде, 27. марта, чије последице ни до данас нисмо схватили… у једном престоничком ресторану проведем поподне са праунуком српског војсковође који је претечу те трагедије, кажу многи, видео две деценије пре него што је до ње и дошло. Уморан од посла и помало малаксао од неког вируса који ме је дрмао, дошао сам некако напет, изгледа ни не схватајући каква је то крв која тече у венама мог саговорника – и шта то уистину данас значи. Каснио сам, по злој својој навици, али није ми замерио; крупан и крепак, стиснуо ми је руку, и добронамерно ме

Велики рат записан у камену

21. март 2019.

Без споменика су први погинули војник и официр у Првом светском рату, па и заслужни странци који су се борили за Србију, као што је британски адмирал Ернест Трубриџ Уз Цркву Свете Тројице у Кумодражу налази се мало гробље на којем се налази једно важно, а данас заборављено, сведочанство о Првом светском рату. Реч је о првом споменику подигнутом палим српским војницима, и то онима који су страдали приликом ослобођења Београда после краткотрајне аустроугарске окупације крајем 1914. године. На овом меморијалу, подигнутом на месту на којем се 1914. и 1915. године налазила команда одбране престонице Србије, а који се данас налази међу надгробним споменицима, нема натписа. Реч је само о

Вукосављевић: Снимити филм о страдању Срба у логору Јиндриховице током Првог свјетског рата

19. март 2019.

Министар културе и информисања Србије Владан Вукосављевић и делегација Посланичког дома Чешке разговарали су о могућности снимања дугометражног документарног филма о страдању Срба у логору Јиндриховице током Првог свјетског рата. Постоје подаци да је у овом логору, који је био највећи на територији цијеле тадашње Аустроугарске, током Великог рата страдало 7.100 Срба, саопштено је из Министарства културе и информисања Србије. На састанку Вукосављевића са чешким посланицима, које је предводио предсједник Одбора за науку, образовање, културу, омладину и спорт Вацлав Клаус, једна од тема била је његовање културе сјећања и иницијатива постављања спомен-плоча заслужним Чесима у Србији, односно Србима у Чешкој. На састанку је најављена изложба поводом обиљежавања 30 година од

ВУКА ПОПАДИЋ – Жена чије је срце било веће од Београда

16. март 2019.

Када су на Београд у Првом светском рату пале прве бомбе, које су сејали аустроугарски монитори са Саве и Дунава, већина жена и деце спас је потражила у унутрашњости Србије. Они који су остали у Београду скривали су се у подрумима, па чак и у ташмајданским пећинама. Вука Попадић, попут вучице која брани свој чопор, бранила је свим својим бићем свој Београд. Остао је упамћен и један стих који су Београђани тих дана често понављали: „Сад ће Шваба дум – дум – дум. Беж’ те жене у подрум!“ сврха ових стихова била је да у најстрашнијим тренуцима код преплашених жена, а нарочито код деце, измами осмех и поправи расположење. И

Откривена спомен-плоча српским војницима у Тунису

13. март 2019.

Министар спољних послова Ивица Дачић открио је данас у Бизерти у Тунису спомен-плочу страдалим српским војницима у Првом светском рату, који су се у јануару 1916. године, после повлачења преко Албаније, искрцали у старој луци у том граду. Шеф српске дипломатије је потом обишао и положио венце на српско војничко гробље. Дачић је рекао да се откривањем спомен плоче одаје пошта и чува трајна успомена на храбру српску војску и цивиле који су се после велике голготе искрцали у старој луци града Бизерте 9. јануара 1916. године. „Овим чином желимо да захвалимо властима и грађанима града Бизерте на неизмерној помоћи нашој војсци и грађанима у тим тешким временима када је

Девић: Лице Србије, тако различито од Србије сто година касније

13. март 2019.

Народни музеј Ваљева чува једну од најбољих слика Србије и Срба 1914-1918. На њој: брат држи у наручју свог рођеног брата, мртвог брата, погинулог септембра 1916. на Кајмакчалану. Не знамо им имена, а као да их знамо, јер у њима препознајемо и наше чукундедове на које чувамо успомене. Онај што је мртав, као да је још увек у јуришу, само заспао или дословно остао на вечитој стражи. А овај што је жив… на његовом лицу нема туге и нема плача. На њему видите један грч, који описује ратника с којим се није било добро срести у окршају. Како су се срели – тако су и прошли, и Бугари и Швабе

ПОЗИВНИЦА: У Београду премијера документарног филма “Засијаше гробови Солунаца”

10. март 2019.

У досадашњем раду Удружење за неговање и чување српске баштине „Кајмакчалан“ и Удружење „Од стећака до крајпуташа“ су постигли завидне резултате на плану неговања културе сећања на пале српске војнике у ратовима 1912-1918. Блискост обрађених тема резултирала је тиме да, у нови подухват, уђу са заједничким снагама. Наиме, Министарство за рад, борачка и социјална питања је, на прошлогодишњем конкурсу, препознало важност теме и одобрило пројекат Удружења „Кајмакчалан“ (које је са партнером Удружењем „Од стећака до крајпуташа“) припремило филмско остварење под називом „Засијаше гробови Солунаца“. Ради се о документовању традиционалне активности чланова Удружења „Кајмакчалан“ на уређењу српских војничких гробаља у подножју планине Ниџе, коју прате изјаве еминентних историчара, као и непосредних

Потомци о прецима: Радојка Ристивојевић из Смедерева

10. март 2019.

Српска мајка. И бака-нана. Радојка Ристивојевић из села Кусадак, срез Јасенички, округ Смедеревски. У сутону живота. Са букетом цвећа у рукама. И осмехом на лицу. Радојка Ристивојевић је у животу, погледом савременог човека, изгубила све у Великом рату, тачно сто година раније. Пре рата имала је пет синова. Прво јој је, на Мачковом камену, терајући Швабе, пао син Милош, 23 године стар. Па Марко, са 19 година, у повлачењу преко Албаније, да му се ни гроб не зна. Па муж Живота, отац двојице хероја, на Крфу 1916. Отишао био на некакав извор и наточио воде у чутуру, замотао дуван који је после дуго времена добио кроз следовање, сео на један

Бура због мајица у ОШ „Никола Тесла”

9. март 2019.

Шта се тачно догодило у осмолетки када је неколико ученика дошло у мајицама са тенковима, авионима и натписом „Догодине у Призрену” и са ликом Гаврила Принципа утврдиће инспектори Просветна инспекција посетиће данас Основну школу „Никола Тесла” у Раковици. Разлог за долазак инспектора је инцидент који се догодио прошлог петка, када су четворица ученика осмог разреда дошли у школу у мајицама са тенковима, авионима и натписом „Догодине у Призрену”, док је један од њих носио мајицу са ликом Гаврила Принципа. Проблем је настао јер је директор осмолетке Станислав Стевуљевић, како се наводи у саопштењу Уније синдиката школа у Београду, дечаке натерао да скину те мајице уз речи да је Принцип „мајмун

Коме смета Гаврило Принцип

7. март 2019.

Унија синдиката школа у Београду саопштила је данас да директор ОШ „Никола Тесла” у Раковици Станислав Стевуљевић натерао ученике те школе да скину мајице са ликом Гаврила Принципа и мајице са натписом „Догодине у Призрену” уз оптужбе да тиме позивају на насиље и националну провокацију. У саопштењу се наводи да се догађај десио у петак, 1. марта када је Стевујевић натерао момке да скину мајице уз речи да је Принцип „мајмун који је започео Први светски рат”, преноси Бета. „Након што су скинули мајице, малтретирање се наставило у његовој канцеларији тако што им је одузео мобилне телефоне и инсистирао да из њих избришу фотографије са спорним мајицама. Читав процес испитивања

Ленка, храбра ратница са Таре

27. фебруар 2019.

Ленка Пјевић Рабасовић, хероина Првог светског рата, прикључила се чети којом је командовао њен брат Цвијо, док су све њене заробили и мучили. Рањена је 1918.године, али је брзо опет опасала пушку и војевала до ослобођења Девојка из села Биоска, на обронцима Таре, сањала је само једно – венчаницу. Сан јој се и остварио, али тек пошто се, како је говорила, прво венчала са пушком. Ленка Пјевић Рабасовић је најпре постала ратница, па тек онда супруга и мајка. “Мој девојачки сан о срећи, прекинули су ратови. Најпре два Балканска, па онда онај велики, светски. Они су из основа, и у најлепшим годинама, пред удају, променили мој живот и бацили ме

Херој међу анђелима

26. фебруар 2019.

У групи првих српских ваздухопловаца и јунака Првог светског рата изузетно важно место припада Ђорђу Рошу. Помагао у оснивању прве домаће авио-компаније, спасавао Грачаницу, Жичу, Хиландар… Историју Србије током 20. века обележили су многи јунаци и херојства која не бисмо смели да заборавимо. Само један од таквих људи је Ђорђе Рош, зачетник нашег цивилног и ратног ваздухопловства, бранилац Београда у Првом светском рату када је стекао ране које је зачудо преживео… Рош је човек који је сачувао и забележио легендарни говор мајора Гавриловића, да би у међуратном периоду учествовао у оснивању прве домаће авио-компаније. Касније прискаче у помоћ како би била спасена Грачаница, потом Жича, а посебно пожртвовано учествује у

Обележавање 102 године од Топличког устанка

26. фебруар 2019.

У Прокупљу ће бити обележене 102 године од Топличког устанка у Првом светском рату. Свечано обележавање те годишњице организују Влада Србије, Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије у сарадњи са Градском управом Прокупља. Свечаности обележавања великог народног устанка у Топлици, јединог таквог у поробљеној Европи током Првог светског рата, почиње у 11 сати одавањем поште и полагањем венаца на спомен обележје Топличанима палим у ратовима 1912. -1918. и жртвама Топличког устанка 1917. године. Венце на спомен обележје положиће делегације Владе Србије, Министарства одбране и Војске Србије, Министарства унутрашњих послова, Топличког управног округа, Града Прокупља, Савеза потомака ратника 1912 – 1918 године као и друга бројна удружења грађана. Пред спомеником