БАЊАЛУКА, 3. ОКТОБРА /СРНА/ – У организациjи Министарства просвjете и културе Републике Српске и руске Фондациjе “Свети Василиjе Велики”, од 5. до 12. октобра у Бањалуци ће поводом обиљежавања 100 година од почетка Првог свjетског рата бити одржан низ културних догађаjа на коjима ће наступити умjетници из Српске, Русиjе и Француске. Помоћник министра просвjете и културе Републике Српске Ирена Солдат-Вуjановић рекла jе да jе у недjељу, првог дана манифестациjе, предвиђен велики перформанс Донских козака, наступ француског камерног оркестра, концерт руске солисткиње Кристине Аглинц са пратњом, те отварање изложбе посвећене Првом свjетском рату коjа jе рађена у Русиjи. Она каже да jе за 8. октобар предвиђено предавање под називом “Лекциjе за

НОВИ САД, 2. ОКТОБРА /СРНА/ – У згради Ректората Универзитета у Новом Саду /УНС/ отворена jе Изложба архивских докумената под називом “Млада Босна и Сараjевски атентат” аутора Боjана Стоjнића, помоћника директора Архива Републике Српске. Директор Културног центра Новог Сада Андреj Фаjгељ истакао jе синоћ, отвараjући изложбу, да jе Сараjевски атентат за наук данашњоj “малодушноj генерациjи младих с обе стране Дрине”. “Ономад, пре 100 година, као и у данашња смутна времена, слуђена младеж била jе малодушна у погледу могућности да се било шта мења, посебно да се с трона скине свемогући владар и свемоћна царевина и успостави слободна, национална држава слободних, мислећих људи. Атентат у Сараjеву показао jе, међутим, да се

БАЊАЛУКА, 1. ОКТОБРА /СРНА/ – У Музеjу савремене умjетности Републике Српске у Бањалуци сутра ће бити отворена изложба “Светлост у мраку Првог светског рата – Врхунска остварења протагониста импресионизма у Србиjи”, коjу ова установа организуjе у сарадњи са Народним музеjом из Београда. Бањалучка публика ће први пут имати прилику да види ремек дjела велике српске умjетнице Надежде Петровић коjа jе, уз Малишу Глишића, Милана Миловановића и Косту Миличевића, зачетник импресионизма у српском сликарству, саопштено jе из Музеjа савремене умjетности Републике Српске. Изложба представља антологиjски избор умjетничког стваралаштва из прве децениjе двадесетог виjека, обухватаjући наjвише домете српског импресионизма, незаобилазне у прегледима модерне умjетности у домаћим и свjетским галериjама и музеjима. У

Одржана свечана академиjа поводом 160. годишњице рођења Пупина. Патриjарх Иринеj: Наука га jе учинила бољим верником коjи jе волео своj народ СВЕЧАНА академиjа поводом 160. годишњице рођења Михаjла Идворског Пупина, гениjа на чиjим се открићима темељи данашњи информатички свет, одржана jе у великоj сали Ректората Београдског универзитета. – У истоj овоj сали говорили су и Михаjло Пупин и Никола Тесла, људи коjи су почетком 20. века покренули технолошку револуциjу, коjа и данас траjе, подсетио jе председник Организационог одбора за прославу Пупинове годишњице, проф. др Бранко Ковачевић, декан Електротехничког факултета у Београду. Уводну беседу о Пупину изговорио jе Његова светост патриjарх српски господин Иринеj, коjи jе подсетио на Пупинове речи да

Двоjица Срба из Шваjцарске месеце су провели у архивама “Газете” из Лозане, прикупљаjући новинске чланке коjе jе др Арчибалд Раjс слао из Србиjе о злочинима над цивилима и са Солунског фронта.   У издању Геополитике недавно jе изашла књига “Ратни извештаjи из Србиjе и са Солунског фронта”, скуп текстова коjи jе велики приjатељ Србиjе др Арчибалд Раjс слао шваjцарским новинама током Првог светског рата. Приређивачи књиге су двоjица Срба из Шваjцарске, професор Живко Марковић и Милан Старчевић, Србин рођен и одрастао у Шваjцарскоj, вишегодишњи истраживач Раjсовог дела, научника коjи jе кариjеру и здравље жртвовао због српског народа. – Када jе Милан приређивао jедну књигу о Раjсу 2007. године о погромима

МИЛИЋИ, 28. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Служењем парастоса погинулим српским ратницима, те прислуживањем свиjећа и полагањем цвиjећа на спомен-костурницу, данас jе у насељу Дервента у општини Милићи обиљежена стогодишњица од почетка Првог свjетског рата и погибиjе бораца шумадиjских дивизиjа на просторима општина Милићи, Власеница и Хан Пиjесак. Комеморациjу у Дервенти организовали су Борачка организациjа општине Милићи и милићко Српско просвjетно и културно друштво “Просвjета”. “Данас обиљежавамо 100-годишњицу од Првог свjетског рата. Морам да напоменем да jе овде на овим просторима погинуло 1.230 бораца шумадиjских дивизиjа и бораца овога краjа. Окупили смо се на овом мjесту, jер jе дио погинулих ратника сахрањен овдjе и њихове кости леже у овоj гробници”, рекао jе

ХАН ПИЈЕСАК, 28. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – На Борачком брду код Хан Пиjеска данас jе откривена и освештана спомен-плоча и служен парастос погинулим борцима из Првог свjетског рата, поводом 100 година од почетка Великог рата и првог ослобађања краjева Сараjевско-романиjске региjе од аустроугарске власти 1914. године. Спомен-плочу су открили начелник општине Хан Пиjесак Љубивоjе Шупић и предсjедник општинског Удружења потомака и поштовалаца ратних добровољаца од 1912. до 1918. године Јанко Голиjан. Голиjан jе наjавио да ће на овом мjесту и наредних година бити одржаване манифестациjе у знак сjећања на прво ослобађање општине Хан Пиjесак и осталих краjева Сараjевско-романиjске региjе у Првом свjетском рату. Он jе напоменуо да на спомен-плочи нису уписана

Погром над Србима у Босни и Херцеговини 1914. ниjе збир стихиjски изведених злочина, него jе реч о државноj политици тадашњег Беча, сагласили су се историчари окупљени на научном скупу у Гацку Jедан од наjвећих погрома над Србима у 20. веку десио се у Источноj Херцеговини на простору старе немањићке државе, и то непосредно након Сараjевског атентата 1914, у околностима коjе су историjски добро познате. Броj Срба побиjених од стране босанско-херцеговачких муслимана, наравно помогнутих од Хрвата, а нахушканих од аустроугарске воjне и цивилне власти, ни до данас се не зна. Познато jе само то да jе чак 11. 000 муслиманских ножева убиjало и масакрирало све што jе српско. На сцену jе

БАЊАЛУКА, 27. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Помоћник министра рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић присуствовао jе данас у Солуну обиљежавању 96 година од пробоjа Солунског фронта, у оквиру коjег су на гробљу Зеjтинлик положени виjенци на споменик погинулим борцима земаља побjедница Првог свjетског рата.   Српски народ jе у Првом свjетском рату изгубио 1.300.000 бораца и цивила, а виjенци су, осим на споменик српским борцима, положени и на споменик енглеским, француским, италиjанским и руским воjницима. “Важно jе да се сjећамо свих страдалих у ратовима на овим просторима из два разлога. Први разлог jе што су страдали били носиоци и власници слободе, а други – да не гриjешимо више и

English Латинска мудрост каже да jе историjа учитељица живота. Дакле, заборав, потцењивање или одрицање од историjе jе став према животу, према садашњости и будућности. Ревизиjа историjе могла би се показати као параван за ревизиjу граница. А управо тежња за исцртавањем нових граница био jе кључни циљ агресора у Првом светском рату. Велики рат почео jе након ултиматума Аустро-угарске за коjи jе свакоме билоjасно да га Србиjа ниjе могла прихватити. На краjу истог, 20-ог столећа, Србиjа (СРЈ) jе добила сличан ултиматум НАТО-а у Рамбуjеу за коjи се такође знало да не може бити прихваћен. Гласио jе – безусловна окупациjа целе земље, или рат. Агресиjа НАТО против Србиjе (СРЈ) 1999. представља тачку преокрета у светским односима од релативног мира и

САРАЈЕВО, 26. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – У Блажуjскоj парохиjи ће у недjељу, 28. септембра, бити обиљежена 118. годишњица од освештања цркве Светог Саве, у коjоj ће бити служен и парастос за Србе коjе су на овом простору убили аустроугарски воjници у Првом свjетском рату. Тим поводом у порти овог храма биће откривен и обновљени споменик подигнут у помен на 16 Срба коjе су 1916. године стриjељали аустроугарски воjници. Из Организационог одбора за обиљежавање овог догађаjа упућен jе позив свим потомцима, Србима са овог простора и људима добре воље да у недjељу одаjу пошту српским жрвтама са подручjа Блажуjа, одакле jе 3.500 Срба током Првог свjетског рата одведено у логоре у Добоjу

Више стотина Срба и Грка на грчком острву Видо одала почаст српским воjницима страдалим после повлачења преко Албаниjе у Првом светском рату ВИШЕ стотина Срба и Грка сjатило се у среду на грчко острво Видо да одаjу почаст српским воjницима страдалим после повлачења преко Албаниjе у Првом светском рату. Маjора српске воjске коjи jе на труби изводио наjпознатиjу песму о наjвећоj српскоj голготи „Тамо далеко“, тихо певушећи, пратила jе већина присутних. Мук, jеза, покоjи уздах дама у поодмаклим годинама, сузе у очима тинеjџера, казивања о славним прецима, обележили су дан на Виду. У знак сећања на 250.000 страдалих цивила и воjника, комеморативноj манифестациjи jе присуствовала и државна делегациjа Србиjе, коjу jе предводио

ШАМАЦ, 24. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Група од 18 Руса из Москве, коjи већ мjесец дана обилазе православне богомоље у Србиjи и Српскоj, данас jе стигла у Шамац гдjе jе посjетила цркву Светог великомученика Димитриjа. Катарина Васиљевић, jедна од учесница Крсног хода, рекла jе да су се окупили вjерници из више руских градова, а да им се на пропутовању Равном Гором придружило и 15 Срба из Србиjе. Према њеним риjечима, на путу кроз Републику Српску заjедно са свештенством молили су за повратак вjери. “Крсни ход завршавамо 14. октобра, на празник Покрова пресвете Богородице, на Светоj Гори”, испричала jе Васиљевићева. Са гостима из Русиjе и Србиjе разговарали су замjеник начелника општине Шамац

У Рудом већ 50 година живи Саво Коjадиновић, родом из Мокре Горе, коjи jе уз помоћ брата Драгише, а по очевом аманету подигао споменик непознатоj девоjчици.  У ливади Гуштерице, у атару Чаjетина, споменик jе заменио дрвени крст коjи jе пре jедног века постављен на хумци девоjчице Виле Каришик, избеглице из Рогатице. – Ни Вилу, ни било кога од њене породице, нисмо никад упознали. По завршетку Првог светског рата, отац Витомир jе купио ову ливаду од неких власника коjи су тада живели у Новоj Вароши. У ливади Гуштерице jе била и мала хумка, а на дрвеноj крстачи урезано име Вила Каришик. Отац jе знао да су ту живеле избеглице из Рогатице