Црквена општина Беч традиционално сваке године 1. новембра (на верски и државни празник Свих светих) организуjе посете гробљима српских интернираца и страдалника из Првог светског рата на простору Бургенланда на истоку Аустриjе. Овогодишња посета гробљима издваjала се посебно тиме што jе са народом на поклоничко путовање кренуо и надлежни Епископ Његово Преосвештенство г. Андреj. Верници су наjпре посетили гробље у Брук Ноjдорфу, где jе одслужен мали помен пострадалим Србима, а затим и древни Нежидер (Neusiedl am See), где jе током рата невино пострадало више хиљада Срба. Заjедно са наjвишим представницима месних општинских власти, воjске и полициjе, а у организациjи аустриjских удружења за заштиту гробаља, верници на челу са своjим Архипастиром

Премиjер Србиjе Александар Вучић изjавио jе данас да ће Србиjа и Италиjа градити наjближе односе на основу историjског приjатељства и заjедничке будућности. Откривању спомен-плоче присуствовали су представници дипломатског кора и верских заjедница “Веома сам захвалан италиjанскоj влади и народу на поштовању коjе показуjу према Србиjи и српском народу, а ми ћемо своjу захвалност увек умети да покажемо”, рекао jе Вучић на комеморациjи поводом стогодишњице Првог светског рата на италиjанском воjном гробљу у Београду. Вучић и италиjански амабасадор у Србиjи Ђузепе Манцо открили су том приликом спомен-плочу палим италиjанским борцима у Првом светском рату. Манцо jе подсетио да jе италиjанска морнарица краjем 1915. и почетком 1916. године пребацила у Италиjу и

Да jе живела дуже, вероватно би било тешко изброjати све њене радове. Остаjе само да наслутимо за колико нас jе великих дела Данице Јовановић рат ускратио. Јер, ова академска сликарка jе живела само 28 година. Да 12. септембра 1914. ниjе стрељана у подножjу Петроварадинске тврђаве, извесно jе да би се цифра од стотинак слика, колико jе урадила, бар двоструко увећала. Аустроугарска сила ниjе jоj допустила да живи дуже. Била jе оцењена као неподобна! А заправо, била jе “само” угледна Српкиња, коjа се не либи да наглас говори и жели слободу свог народа. Даница jе рођена 4. jануара 1886. године у сремском селу Бешка. Била jе пето дете у породици скромног

БРЧКО, 26. ОКТОБРА /СРНА/ – Код споменика Добросаву Јовановићу у централном градском парку у Брчком данас jе отворена изложба архивских докумената “Млада Босна и Сараjевски атентат” у оквиру манифестациjа коjима Светосавска омладинска заjедница /СОЗ/ Епархиjе зворничко-тузланске у Брчком обиљежава стогодишњицу Великог рата. Изложбу, коjу чине фотографиjе и факсимили историjских аката хронолошки поређаних на 12 паноа, отворио jе координатор брчанског СОЗ-а протођакон Драган Поповић у присуству педесетак поштовалаца српског историjског и духовног насљеђа. Пригодну бесjеду одржао jе предсjедник организационог одбора овог удружења за обиљежавање стогодишњице Првог свjетског рата Цвиjан Паjкановић. “Дошли смо, ево, да се послиjе 100 година напоjимо на врелу српских добровољаца”, рекао jе Паjкановић. Српског добровољца Добросава Јовановића окупатори

Да воjска заиста маршира на свом желуцу, како jе говорио Наполеон, jош jедном jе потврђено у Првом светском рату. Иако jе аустроугарска воjска имали обилниjе и богатиjе оброке, српски воjник се захваљуjући таину хранио здравиjе. Зато jе био спретниjи и покретљивиjи од неприjатеља. И сит и сигуран! То jе таин значио за српског воjника.   Специфична мешавина раженог и белог брашна, могла jе да траjе дуго и да даjе снагу и гипкост у борби. Реч таин jе турског порекла и значи следовање, обjашњава Димитриjе Вуjадиновић, аутор проjекта “Хлеб у Великом рату”. “Наша воjска jе одмах после турско-српских ратова – почела да производи таин, воjни хлеб. Он jе био здрав и храњив. Његови

Миодраг Соколовић jе силазио у катакомбе, пео се на мердевине, бележио свако име, презиме, све библиографске податке прво руком у свеску, а потом прекуцавао, од првог до последњег имена Ишао сам често на терен и тамо остаjао веома дуго. Ниjе ми ништа падало тешко, jер ми jе сваки дан рада био испуњен емоциjама. Био jе то мукотрпан посао, али моjе срце и душа били су испуњени љубављу према свом роду, каже за “Вести” историчар, 83-годишњи Миодраг Соколовић коjи jе, између осталог, први урадио регистар сахрањених на воjничком гробљу Зеjтинлик, са свим подацима коjи су исписани на крстачама и спомен-плочама. Његова књига “Зеjтинлик, српско воjничко гробље у Солуну”, обjављена 1986. године

Његова светост патриjарх српски Иринеj истакао jе у Солуну да jе Српско воjничко гробље Зеjтинлик мjесто ћутања и завjета, на коме сваки Србин налази свог дjеда, уjака, стрица, кума, приjатеља, брата, коjи су уградили своjе животе у темеље мира и слободе, како се слично зло не би никад поновило. Патриjарх Иринеj служио jе парастос погинулим српским ратницима из Првог свjетског рата, искориствши ову прилику да Ђорђу Михаjловићу за вишедецениjско уређење и чување Српског воjничког гробља и за несебичну љубав према ближњима и Православноj цркви уручи наjвише одликовање Српске православне цркве /СПЦ/, коjим га jе одликовао Свети архиjереjски синод. Оваj човjек се децениjама бринуо о гробовима оних чиjе jе кости његов

Митрополиjа зворничко-тузланска уочи и за вриjеме Првог свjетског рата (1891-1918) Отварање изложбе ће бити уприличено у Двору Епархиjе зворничко-тузланске у Тузли, 16. октобра 2014. године са почетком у 16. часова. Ова архивистичко-историjска изложба jе приперемана благословом Његовог Преосвештенства епископа зворничо-тузланског господина Хризостома, а поставља се по одобрењу и благослову Светог Архиjереjског Синода Српске Православне Цркве (Син 1314 / Зап. 951 од 25. септембра 2014. године). Аутори изложбе су Радован Пилиповић, директор Архива СПЦ и Милош Матиjевић, архивиста. На изложби ће бити представљено више од 100 експоната, факсимила докумената из различитих документарних фондова, али и фото-материjала коjи су прикупљени из неколико архивских фондова Архива Епархиjе зворничко-тузланске и Архива Српске Православне Цркве.

БЕОГРАД, 15. ОКТОБРА /СРНА/ – Играни филм “Бранио сам Младу Босну” редитеља и сценаристе Срђана Кољевића премиjерно jе приказан у “Сава центру” у Београду. У публици су синоћ биле и личности из политичког и jавног живота, као и колеге из филмског свиjета коjе су дошле да подрже оваj проjекат. Аутор и велика глумачка екипа добили су дуг аплауз многоброjне публике. Филм jе историjска драма о суђењу актерима Сараjевског атентата, а кроз споj фактографиjе и емоциjа говори о заносу и идеалима Младобосанаца, али из до сада мање познатог угла, преносе београдски медиjи. Један од главних актера филма jе млади аустриjски адвокат Рудолф Цистлер, коjи им jе додиjељен као бранилац по службеноj

Родолф Арчибалд Раjс био jе немачко-шваjцарски форензичар, публициста, доктор хемиjе и професор на Универзитету у Лозани. Истакао се као криминолог радом на истраживању злочина над српским становништвом у време Првог светског рата.Као своjе посмртно завештање српском народу оставио jе необjављен рукопис књиге “Чуjте Срби!” на француском jезику. Ова књига jе завештана 1. jуна 1929. године, а 2004. године jе штампана у великом тиражу и дељена бесплатно у Србиjи. Представљамо вам неколико цитата из књиге “Чуjте Срби!” коjи идеално описуjу српске политичаре и дан данас, више од 80 година касниjе. – Ваш народ jе, дакле, велики љубитељ политичких или, боље речено, страначких свађа. Док су страначке вође и њихови штабови jош

МРКОЊИЋ ГРАД, 14. ОКТОБРА /СРНА/ – У храму Покрова Пресвете Богородице у селу Подрашница код Мркоњић Града служена jе света архиjереjска литургиjа поводом 100 година од почетка Првог свjетског рата, 96 година од пробоjа Солунског фронта и 19 година од завршетка рата у БиХ. Литургиjу jе служио настоjник манастира Рмањ архимандрит Серафим Кужић. Служен jе и парастос погинулим борцима, а освештана jе спомен-чесма подигнута послиjе 100 година од почетка Првог свjетског рата, у част 16 солунских бораца и добровољаца из села Подрашнице. Изградњу спомен-чесме финансирао jе добротвор Мирослав Пекез из Београда, пориjеклом из Подрашнице. Он jе истакао да су само риjетка мjеста изњедрила 16 солунских добровољаца коjи су прошли голготу

У години у коjоj се обележава 100 годишњица Првог светског рата, и у времену у коме смо сведоци сталних покушаjа и настоjања да се ревидира српска историjа , а Србиjа оптужи као кривац у немачкоj, аустриjскоj и у неким другим западним историjским наукама за оваj велики ратни догађаj, намера нам jе да на поузданим историjским изворима подсетимо jавност о стварним изазивачима и поводу Првог светског рата. Удружење Срба Херцеговаца у Новом Саду ће током октобра месеца реализовати проjекат Сараjевски атентат у светлу ревизионистичког поступка српске историjе. Програм ће бити реализован из два дела. У првом делу програма ћемо на уметнички начин поново оживети сећање на све српске родољубе коjи су

Краљ Петар Карађорђевић jе до краjа живота краj себе држао чарапе коjе му jе под Везировим мостом дала Макрена Спасоjевић. Често су кроз историjу наjбољи српски синови и кћери полагали своjе животе на браник отаџбине. У Првом светском рату jе страдало преко 1,2 милиона Срба, било у директним борбама, повлачењу преко планинских гудура Албаниjе, од епидемиjа заразних болести или у реперкусиjама окупатора после повлачења. Попут Косова, сећање на Велики рат биће уграђено у темеље српског националног идентитета. Једна од нарочито потресних прича великог рата коjа jе одолела зубу времена и избегла трули задах заборава jесте прича о Макрени Спасоjевић, коjа на нарочит начин симболизуjе трагичну судбине српске жене и маjке,

Лужички Србин Паул Штурм, водник па потпоручник из француско-пруског рата (1870–1871), дошао је, са братом Еугеном, у Кнежевину Србију, почетком осамдедесетих година 19. века, да војна знања пренесе питомцима Артиљеријске школе (претеча српске Војне академије). Србија је младог пруског официра (рођен је у Герлицу 1848. године) дочекла отвореног срца, а он је у њој нашао нову домовину. Године 1881. примио је православну веру и променио име у Павле Јуришић, а презиме Штурм задржао као надимак. За крсну славу изабрао је Светог Саву. У првом српско-турском рату (1876–1877) учествовао је као добровољац, а у другом (1877–1878) већ је командовао пуком, да би у потоњим годинама добијао све значајнија командна задужења као

Споменик цару Николаjу Романову коjи ће бити постављен у парку код бивше Скупштине Србиjе, у Улици краља Милана, синоћ jе из Русиjе допремљен у Београд. Делови импозантног споменика коjи jе тежак 50 тона стигли су у три камиона, а дизалицом jе у парк пажљиво спуштан део по део. Радници ЈПК “Зеленило”, у сарадњи са руским инжењерима од данас уређуjу Девоjачки парк. Споменик jе донациjа Руске Федерациjе граду Београду, а биће подигнут у оквиру облежавања стоте годишњице Првог светског рата. Градски менаџер Горан Весић поподне jе, заjедно са ауторима споменика и надлежнима из “Зеленила”, посетио ту локациjу а новинарима jе рекао да град покушава да ово место уреди, а да не