Служен парастос припадницима Младе Босне код спомен капеле у Сараjеву Полагањем виjенаца на Спомен-капелу припадницима “Младе Босне” на гробљу Свети арханђели Георгиjе и Гаврило у Сараjеву, данас jе, у организациjи Српског просвjетног и културног друштва (СПКД) “Просвjета”, одата почаст учесницима Сараjевског атентата. Руководство СПКД “Просвjета”, представници Српске православне цркве – Црквене општине Сараjево, Хуманитарног удружења “Добротвор” и Удружења “Свети Марко” положили су виjенце на Спомен-капелу гдjе су сахрањени Гаврило Принцип и остали видовдански мученици. Виjенац jе положио и амбасадор Србиjе у БиХ Станимир Вукићевић коjи jе нагласио да jе Видовдан дан коjи славе сви Срби у свиjету и да jе то историjски датум за све Србе. “Почаст одаjемо људима из

Никола Николић Прокупље – Од кад знам за себе у нашоj се кући с поносом причало о деди Јовану и његовом брату Николи, коjи су били близанци. Певале су се и песме уз гусле о њиховом jунаштву, а моjа маjка Стана, чини ми се, успављивала ме и будила правим баjкама о њима. Тако сам jа и заволела историjу, коjом сам се после као професор целог живота бавила. А, ето, наместило се да се и удам за Радоjа Костића, магистра историjских наука и писца књига о славном Гвозденом пуку. Овако jе своjу причу о прецима, jуначким ратницима, почела Надица Костић, рођена Николић, унука Јована Николића. Фамилиjа се из Његуша у Црноj

Откривање спомен плоче солунским добровољцима у Модричи У Модричи jе данас, у оквиру обиљежавања Видовдана – крсне славе и Дана општине, откривена и освештана спомен-плоча српским борцима погинулим у ослободилачким ратовима од 1914. до 1918. године. Спомен-плочу су уз пjесму “Тамо далеко”, незваничну химну Солунаца, у извођењу Етно-групе “Вида”, открили предсjедник Општинске борачке организациjе Милутин Врачевић и потомак солунског борца из Модриче Вукашин Аврић. “Постављање спомен-плоче солунским добровољцима и погинулим борцима у Великом рату иницирала jе Борачка организациjа Модрича”, рекао jе Врачевић и истакао да jе, према непотпуним подацима, са простора Модриче у Првом свjетском рату учествовало око 70 добровољаца. Потомак солунског борца Вукашин Аврић рекао jе да ће се

Престижна награда Матице српске за историjу “Иларион Руварац” уручена jе Мири Радоjевић и Љубодрагу Димићу за књигу “Србиjа у Великом рату: 1914–1918; кратка историjа”. Награда “Иларион Руварац” уручена jе Радоjевићевоj и Димићу на синоћњоj свечаности у Матици српскоj. Лауреатима jе награду за прошлу годину уручио предсjедник Матице српске Драган Станић. Награђена књига се научним истинама супротставља политичким ревизиjама историjе, нарочито у улози Србиjе у раздобљу кад се десио Први свjетски рат. Аутори књиге научно читким и разумљивим стилом за ширу читалачку публику пишу о улози и мjесту Србиjе и српског народа у Првом свjетском рату. Осим овог дjела, у ужи круг за награду ушле су и књиге “Србиjа у политици

Неретко се може чути узречица „сељаку“ упућена особи коjа се понаша недолично. Та реч jе постала синоним за нешто лоше. Да ли jе данас срамота бити сељак? Погледаjмо прво историjски значаj сељака. Његов тежак положаj и не морамо посматрати од Устанака, па на овамо. Довољно jе да погледамо и „златно доба“ наше модерне историjе – почетак XX века. У периоду од 1901-1914. године чак 84,23%становништва Србиjе бавило се пољопривредом. Дакле, говоримо о сељацима. Услови живота на селу били су далеко тежи него данас, како у материjалном, тако и у физичком смислу. Пољопривредна механизациjа jе поjам са коjим се просечан српски сељак упознао много касниjе. Тежак живот стварао jе отпорне људе,

Либерали опет покренули питања скидања спомен-обележjа ослободиоцима града – српскоj воjсци из првог светског рата, али без резултата У Будви поново покренута прича о уклањању спомен – плоче СПОМЕН-плоча изнад Вељих врата, главног улаза у стари будвански град, наjчешће позноjесења и зимска тема, узбуркала jе, на почетку овогодишње туристичке сезоне, духове не само у Будви. Опет jе затражено њено уклањање, па се у “расправу” коjа се око овог обележjа водила протеклих дана укључио и српски министар рада Александар Вулин, коjи jе посетио Подгорицу. Истакавши да Влада Србиjе искрено жели да односи са Црном Гором буду jош бољи, замолио jе представнике црногорске владе да искористе своj ауторитет и разговараjу с представницима

ДА НАШИ ПРЕЦИ НИСУ „ПОГРЕШИЛИ” 1914. ДАНАС БИСМО ГОВОРИЛИ НЕМАЧКИ ИЛИ МАЂАРСКИ Српски воjници 1914. Немци себи не причаjу причу коjу покушаваjу да „продаjу” нама. Они знаjу да држава не почива на машинама већ на свести о сопственоj мисиjи у свету и да „мерцедес” као симбол немачке техничке доминациjе ниjе техничка већ духовна категориjа коjа показуjе надмоћ немачке организованости, прецизности и сврсисходне активности Пише: Александар НЕДИЋ, члан Српског либералног савета „САМО неуки и неразумни људи могу да сматраjу да jе прошлост мртва и непролазним зидом одвоjена од садашњице. Истина jе, напротив, да jе све оно што jе човек некада мислио, осећао и радио, нераскидиво уткано у оно што ми данас

Отворена изложба фотографиjа у Андрићграду У галериjи “Лубарда” у Андрићевом институту вечерас jе отворена изложба око 60 фотографиjа из Првог свjетског рата, аутора Ристе Марjановића, под називом “Немоjте нас заборавити”. Виши кустос и историчар Народног музеjа у Шапцу, коjи jе приредио изложбу, Бранислав Станковић каже да jе риjеч о фотографиjама посвећеним добровољцима у Великом рату, првог ратног фоторепортера Ристе Марjановића, коjи jе рођени Шапчанин. “Мислим да jе ово веома значаjан проjекат, као и сваки сличан проjекат коjи се односи на таj период”, навео jе Станковић. Он jе рекао да jе изложба мисиjа да се не заборави оно што jе било, те да би млади људи требало да буду “инфицирани” истином

Детаљ изложбе Немоjте нас заборавити У галериjи “Петар Лубарда” у Андрићграду сутра ће бити отворена изложба фотографиjа Ристе Марjановића, под називом “Немоjте нас заборавити”. Изложбу ће отворити аутор изложбе, историчар и кустос народног музеjа “Шабац” Бранислав Станковић. Поставка фотографиjа представља стваралаштво учесника Великог рата – фотографа Ристе Марjановића, а за данашње генерациjе ове фотографиjе представљаjу историjско свjедочанство jедног времена. Марjановић jе Шапчанин, рођен 1885. године, а радио jе као уредник за илустрациjе листа “Њуjорк Хералд”, издања за Европу. Фотографиjе jе слао непосредно са боjишта познатим европским листовима и оне постаjу драгоцjена хроника у сликама дана коjи су “запалили” Балкан. Посjетиоци ће имати прилику да погледаjу више од 50 фотографиjа. Изложба

Споменик Гаврилу Принципу у Источном Сараjеву Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић наjавио jе данас да ће на прослави Видовдана у Београду, коjу заjеднички организуjу Србиjа и Српска, бити постављен споменик Гаврилу Принципу у центру Београда. Након састанка у Београду са члановима Одбора Владе Србиjе за његовање традициjа ослободилачких ратова, Савановић jе рекао новинарима из Републике Српске да су данас договорени детаљи заjедничке видовданске прославе. Он jе навео да jе на данашњем састанку потврђено да ће Република Српска и Србиjа од сада заjеднички обиљежавати jош четири значаjна датума. Риjеч jе о обиљежавању Првог српског устанка 15. фебруара у манастиру Добрун у Вишеграду, обиљежавању 22. априла – Дана

Табла са натписом да су српски воjници ослободили Будву, постављена 1931. године биће уклоњена jер “оно што на њоj пише не одговара историjским чињеницама”, наjављено jе из Директората за културну баштину Министарства културе Црне Горе. Генерални директор Директората Лидиjа Љесар рекла jе да Министарство културе и Комисиjа за подизање спомен обиљежjа нема право да са улаза у Стари град скину плочу “српским ослободиоцима Будве” ако Општина не поднесе инициjативу за уклањење, али jе наjавила да ће она бити уклоњена по другом основу, преносе подгоричке “Виjести”. “Имамо право да дjелуjемо по Закону о заштити културних добара. Кроз проjекат о ревалоризациjи Старог града третираћемо ово културно добро и све оно што ниjе

Легенду о храбрости, пожртвованости и jунаштву српских воjника током Првог светског рата и данас са несмањеним жаром неуморно приповреда старина, осамдесетосмогодишњи Ђорђе Михаиловић  Ђорђе Михаиловић СОЛУН- Српско воjничко гробље у Солуну, на Зеjтинлику свакога дана посети више људи него воjничка гробља Француза, Енглеза и Италиjана, коjа се налазе у непосредноj близини, током целе године. Легенду о храбрости, пожртвованости и jунаштву српских воjника током Првог светског рата и данас са несмањеним жаром неуморно приповреда старина, осамдесетосмогодишњи Ђорђе Михаиловић, коjи последњих 55 година брине о овом монументалном споменику и сенима српских jунака. Михаиловић од прошле године има и помоћника, четрдесетседмогодишњег Предрага Недељковића, рођеног у Краљеву, коjи последњих година живи у Грчкоj, а

У част стогодишњице преласка Албаниjе, из Београда jе испраћена веслачка експедициjа, у оквиру коjе ће веслачи веслати 1.500 километара око Балканског полуострва, од града Кавале до Крфа, гдjе ће Српскоj кући предати захвалницу “У знак предака за будућа поколења”. Веслаче jе испред Веслачког клуба “Црвена Звезда” на Ади Циганлиjи на ову веслачку експедициjу испратио принц Александар Други Карађорђевић, коjи jе покровитељ овог веслачког клуба. Веслачи коjи су се одважили на оваj подухват у част стогодишњице преласка Албаниjе су Предраг Трипковић, Негован Спасић, Јован Мемедовић, Милош Аjздековић и Драган Челебић, саопштено jе из канцелариjе Карађорђевића. “Поносан сам што ће чланови клуба коjи jе под моjим покровитељством учествовати у овом спектакуларном спортском