Podvizi i stradanja braće Nikolić

Datum objave: subota, 27 juna, 2015
Objavljeno u Prvi svjetski rat
Veličina slova: A- A+

Nikola Nikolić

Nikola Nikolić


Prokuplje – Od kad znam za sebe u našoj se kući s ponosom pričalo o dedi Jovanu i njegovom bratu Nikoli, koji su bili blizanci. Pevale su se i pesme uz gusle o njihovom junaštvu, a moja majka Stana, čini mi se, uspavljivala me i budila pravim bajkama o njima. Tako sam ja i zavolela istoriju, kojom sam se posle kao profesor celog života bavila. A, eto, namestilo se da se i udam za Radoja Kostića, magistra istorijskih nauka i pisca knjiga o slavnom Gvozdenom puku.

Ovako je svoju priču o precima, junačkim ratnicima, počela Nadica Kostić, rođena Nikolić, unuka Jovana Nikolića. Familija se iz Njeguša u Crnoj Gori doselila u Rastovnicu kod Prokuplja krajem 19. veka, posle oslobođenja Toplice od Turaka. Braća Jovan i Nikola imali su tada samo po dve godine. Porodica je potom rasla i zaimala se: držali su najviše zemlje i šume u selu, izgradili veliku kuću, imali vodenicu…

I samo što su stasali, blizanci su morali u rat. Nikola još nije bio oženjen, a Jovanu tek što se rodio prvi sin Radivoje. Obojica su raspoređena u Drugi puk „Knjaz Mihailo”, koji će za junaštvo njegovih boraca uskoro dobiti i naziv – Gvozdeni. Po pravilima ratne služe, blizanci nisu mogli da budu čak ni u istom bataljonu. Ali, ratnu sudbinu su delili kao da su bili jedan uz drugoga. Od prvih dana isticali su se junaštvom i ratnim veštinama. Nikola je, tako, stekao 10 odlikovanja, a za njim nije zaostajao ni Jovan. Od redova napredovali su do čina narednika. A njihovi podvizi ostali su za pamćenje.

Nikola je sam uspeo da zarobi ceo vod bugarske vojske, za šta je odlikovan najvišim vojnim priznanjem – Karađorđevom zvezdom. Jovan je, štiteći odstupnicu srpske vojske, pokazao veliko junaštvo 1916. godine u bici kod Gorničeva – za šta je, takođe, odlikovan Karađorđevom zvezdom. Isticala su se braća Nikolić i u bitkama na Ceru, Drini i Kolubari, pa na Solunskom frontu i u borbama za oslobađanje Srbije. Preležali tifus, prošli Albaniju, bili ranjavani. Jovan je lečen i u Bizerti.

Jovan Nikolić

Jovan Nikolić

Kad su se velika ratovanja najzad završila, Jovan se vratio u svoju Rastovnicu na imanje. Izrodio je sa suprugom Gospavom sedmoro dece: Radivoja, Danila, Marka, Sava, Nikolu, Radojku i Zlatu. Bio je jedan od najimućnijih ljudi u ovom kraju. Nikola je sa Gvozdenim pukom prekomandovan u kraljevsku gardu. U njoj je ostao sve do 1920. godine, kada se oženio Darinkom iz Kumodraža i prešao u Gornji Milanovac za državnog šumara. Izrodili su kćeri Desu i Rosu i sinove Aleksandra i Petra, kojima su dali imena po regentu i kralju.

Ali, sreća braće Nikolić nije dugo potrajala. Došao je novi, Drugi svetski rat. Već u oktobru 1941. godine Nikolu su uhapsili Nemci, sinovi i unuci onih protiv kojih se borio u prošlom ratu. Streljali su ga sa mnogim građanima i đacima u Kragujevcu 21. oktobra te godine. Samo nešto više od tri meseca kasnije, stradao je i Jovan. Čim je bugarska okupatorska vojska ušla u Toplicu, Jovan je bio prva njihova žrtva: obesili su ga o dud ispred kuće 12. februara 1942. godine. Okrivili su ga što su partizani srušili most u blizini njegove kuće. U logor su mu odveli i ženu Gospavu i sina Marka, gimnazijalca. Nju su na Bubnju kod Niša streljali 24. aprila, a Marka internirali u Norvešku. On je uspeo da preživi sve logorske muke na polarnom krugu. Ostala deca, i muška i ženska, priključila su se partizanima, koje je predvodio Ratko Pavlović Ćićko, njihov rođak, kasnije proglašen za narodnog heroja. A pri kraju rata, kad je Toplica već bila slobodna, nepoznati ljudi odveli su nekuda najstarijeg Radivoja i nikad se nije saznalo ništa o njemu.

Ništa se ni danas ne zna i o sudbini Nikolinog sina Aleksandra. U njihovu kuću, tada najveću u Gornjem Milanovcu, Nikola Kalabić smestio je svoj štab. Tome se usprotivio Aleksandar, tada glava porodice pošto je otac Nikola već bio streljan. Uhapsili su ga i tako mu se izgubio svaki trag.

– Posle rata nas Nikoliće su preselili u Ratkovo. Međutim, moj otac Danilo nije mogao da podnese tu klimu, pa se vratio u Rastovnicu. Vratio je državi imanje u Vojvodini, a ona njemu ono u Rastovnici. Kuću je morao novu da podiže, pošto je stara srušena. Tamo gde je bila samo naša kuća, sad je veliko naselje. Otac je prodavao zemlju za placeve da bi nas školovao. U toj kući sad živi Jovanova praunuka Danijela sa porodicom. U Gornjem Milanovcu više nema Nikolića. Rasuli su se po gradovima Srbije i po svetu i Nikolini i Jovanovi potomci. Pa i one mnoge fotografije naših slavnih predaka odnese jedne godine stric Savo. Reče: „Vi ovde imate jedni druge, a ja u Americi da imam bar samo ove slike”.

Piše: Dragan Borisavljević

Izvor: POLITIKA

Vezane vijesti:

Srbe hipnotišu tvrdnjama da ne treba gledati u prošlost jer će budućnost biti sjajna

Budvanski Srbi čuvaju oslobodioce

Memorijali srpskim junacima balkanskih ratova i Velikog rata

Srbi iz Bosne i Hercegovine u vrtlogu Prvog svjetskog rata

Prvi svjetski rat – Jadovno 1941.




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top